Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Tadić, Pahor i Kosor se dogovorili o privrednoj saradnji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.04.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predsednik Srbije Boris Tadić i premijeri Hrvatske i Slovenije, Jadranka Kosor i Borut Pahor, istakli su 1. aprila u Smederevu prijateljske odnose tri zemlje i založili se za unapređenje ekonomske saradnje, zajedničko rešavanje otvorenih pitanja i suzbijanje organizovanog kriminala. Novi trilateralni sastanak bio je povod za različite inicijative - od poziva da se podrži stvaranje regionalnog tržišta za hartije od vrednosti do rešavanje imovinskih i drugih pitanja izbeglica.
Tadić i Jadranka Kosor su na konferenciji za novinare izrazili spremnost da se do kraja reši pitanje nestalih u ratovima 1990-ih godina i najavili donatorsku konferenciju u septembru za rešavanje problema smeštaja izbeglica."Postoje serije bilateralnih sporova koji nisu još rešeni, ali mi smo duboko uvereni da i najteži problemi mogu i moraju biti rešeni u najskorijem periodu", rekao je Tadić.
Tadić i Jadranka Kosor su izrazili međusobnu podršku u evrointegraciji dve zemlje, dok je Pahor rekao da će Slovenija u Evropskom savetu podržati završetak pristupnih pregovora Hrvatske i da Srbija dobije status kandidata.
Kosor je kazala da je Hrvatska predana završetku pristupnih pregovora tokom kojih je morala da savlada 120 merila za prijem u EU. Istakla je da Zagreb podržava evrointegracije Srbije što je potvrđeno predajom prevoda evropskih dokumenta u šta je Hrvatska uložila osam miliona evra. "Evroatlantska perspektiva je sasvim sigurno najbolji jamac sigurnosti i stabilnosti jugoistoka Evrope", rekla je Kosor.
Tadić je ocenio da je završetak pristupnih pregovora Hrvatske sa EU "izuzetno važan politički događaj, ne samo za Hrvatsku, nego i za region". To je i znak ostalim zemljama da mogu postati članice EU ako ispune uslove, dodao je on. Srbija želi da ove godine postane kandidat za prijem i da bude utvrđen datum početka njenih pregovora sa EU, a to želi i za Makedoniju, Crnu Goru, BiH i Albaniju. Srbija želi da čitav region bude u EU, rekao je Tadić.
Pahor je rekao da je uspešna evrointegracija važna i za rešavanje bilateralnih i multilateralnih pitanja i podvukao da se "ne radi samo o interesu tih država, već i o interesu EU". "Učlanjivanje države u EU je u prvom redu stvar ispunjavanja uslova. Pristup države je i političko pitanje", rekao je Pahor i dodao da će se založiti da Hrvatska u julu završi pristupne pregovre, a da Srbija do kraja ove godine postane kandidat za prijem u EU.
Troje lidera je ukazalo i na značaj zajedničke borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. "Veoma je važna borba protiv organizovanog kriminala, jer je to naša zajednička borba. I mislim da smo postigli izuzetne rezultate našim bilateralnim saradnjama ali i na trilateralnom nivou", rekao je Tadić i kao uspešan ocenio postupak posle ubistva hrvatskog novinara Ive Pukanića u Zagrebu. Jadranka Kosor je navela da je borba protiv kriminala i korupcije dostigla "visoke standarde" i izrazila spremnost za veću saradnju državnih institucija.
Hrvatska i Srbija dogovorile su se o donatorskoj konferenciji u septembru za rešavanje pitanje izbeglica, rekao je Tadić i dodao da je izražena spremnost za rešavanje problema nastalih tokom ratova.
Tadić je rekao da se Hrvatska i Srbija suočavaju s iskušenjem optužnica za ratne zločine i procese koji su vođeni i naveo da će srpsko tužilaštvo sprovesti reviziju ranijih optužnica što će omogućiti da odgovorni za ratne zločine odgovaraju, izrazivši očekivanje da će i Hrvatska izvršiti analizu procesa. "Jedno je nedvosmisleno: Svi koji su počinili ratne zločine treba da odgovaraju. I nikada od optužnica za ratne zločine ne možemo odustajati", rekao je Tadić.
Kosor je kazala da je na sastanku izražena spremnost da se ne ponove slučajevi kakav je bio postupak protiv hrvatskog branitelja Tihomira Purde i navela da je potrebno što pre da počne da radi radna grupa koja će analizirati pojedinačne slučajeve.
Povodom tužbi pred Međunarodnim sudom pravde, Tadić je rekao da je Srbija spremna da razgovara o povlačenju tužbi, ali da je to pitanje na vladama, dok je Jadranka Kosor rekla da je hrvatska vlada zadužena za to pitanje, ali da o njemu nije razgovarala. Ona je ponovila da je za Hrvatsku "nulto pitanje" zatočenih i nestalih, kao i povratak kulturnog blaga.
Background Sastanak u Smederevu je drugi po redu zajednički sastanak predsednika Srbije Borisa Tadića i premijera Hrvatske i Slovenije Jadranke Kosor i Boruta Pahora. Prethodni sastanak je održan u martu 2010. u Ptuju, u Sloveniji, kada je i odlučeno da se nastave kontakti u tom formatu kako bi se rešavala pitanja od zajedničkih interesa i jačala saradnja.
Slovenija je punopravna članica EU, kojoj je pristupila 2004. godine zajedno sa još 9 zemalja istočne i južne Evrope. Hrvatska ima status kandidata i pregovori o njenom članstvu u EU su u završnoj fazi, dok Srbija na jesen očekuje mišljenje Evropske komisije o svom zahtevu za status kandidata.
Hrvatska premijerka će iz Smedereva doći u Beograd gde će u zgradi Vlade razgovarati sa premijerom Mirkom Cvetkovićem. Jadranka Kosor će posetiti i Ambasadu Hrvatske u Beogradu gde će se sastati sa predstavnicima hrvatske manjine u Srbiji.
Dogovor o zajedničkom nastupu na trećim tržištima
Hrvatska premijerka je naglasila da su na sastanku najviše razgovarali o privrednoj saradnji oceniviši da je "dobra privredna saradnja važna za stabilnost jugoistočne Evrope". "Svakako da smo pokazali još jedanput spremnost da sarađujemo u područjima u kojima vidimo naš interes", rekla je Kosor.
"Na današnjem sastanku dogovorili smo se o zajedničkom nastupu na trećim tržištima, kao i da nadležna ministarstva u našim vladama potpišu zajednički dokument" o tome, rekao je Tadić i ocenio da će to poboljšati privrede sve tri zemlje.
"Naše zemlje imaju zajednički cilj: da promovišu bližu ekonomsku saradnju ekonomskih entiteta, poslovnih udruženja i agencija odgovornih za ekonomsku promociju u inostranstvu povodom mogućeg zajedničkog predstavljanja i aktivnosti na trećim tržištima", piše u izjavi objavljenoj posle trilateralnog sastanka u Smederevu i dodaje da "ova zajednička izjava daje politički okvir za saradnju u ovom polju".
Srbija, Hrvatska i Slovenija planiranju da utvrde mogućnosti za saradnju na trećim tržištima i na konkretnim projektima od zajedničkog interesa. U izjavi se navode građevinska, vojna, automobilska, drvoprerađivačka i prehrambena industrija, saobraćaj i komunikacije.
Tri zemlje će redovno komunicirati da bi koordinirale aktivnosti u tim oblastima, piše u izjavi i dodaje da bi kanale komunikacije trebalo da obezbede kopredsednici Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju.
Komisija za hartije o vrednosti traži podršku za regionalno tržište
Uoči sastanka predsednika Srbije i premijera Hrvatske i Slovenije, Komisija za hartije od vrednosti (HoV) obratila se pismom predsedniku Srbije tražeći podršku za stvaranje regionalnog tržišta kapitala. Predsednik Komisije Milko Štimac obratio se Tadiću zato što smatra da je politička saglasnost i podrška od velikog značaja za realizaciju regionalnog tržišta.
"Komisija smatra da je predstojeći trilateralni sastanak prilika da se razgovara o političkim mogućnostima za podršku stvaranju regionalnog tržišta", ističe se u pismu.
Već više od godinu dana Komisija intenzivno radi na ostvarivanju ideje o formiranju regionalnog tržišta kapitala sa regulatorima susednih zemalja. Osnivanje regionalnog tržišta, na kome bi u trgovini bilo dvdesetak najkvalitetnijih hartija iz regiona, omogućilo bi da se razviju novi instrumenti i dugoročno otvori investicioni interes za velike investitore, kao i zainteresovanost stranih investitora.
Ideja formiranja multilateralne trgovinske platforme (MTP) aktuelna je poslednjih godina a prošle godine su se u Opatiji učesnici regionalne konferencije o tržištu kapitala saglasili da je vreme za realizaciju te ideje.
U pismu Komisije za hartije od vrednosti predsedniku Srbije ističe se da su tržišta u državama na prostoru bivše Jugoslavije mala i plitka i da izlazak iz tranzicije i ekonomske krize neće doprineti njihovom razvoju i likvidnosti.
Komisija je navela da podaci pokazuju da je cela region u 2009. godini imao šest puta manji promet od berze u Budimpešti, pri čemu je promet na berzi u Zagrebu bio 18 a u Beogradu 40 puta manji. Istovremeno je kapitalizacija na tržištima u regionu 50 puta veća nego u Budimpešti, međutim, kvantitet, kako je istakao Štimac, nije dovoljan za povećanje likvidnosti.
Na regionalnoj konferenciji o tržištu kapitala održanoj u julu 2010. u Beogradu prihvaćen je Akcioni plan kojim je predviđeno da se potpišu odgovarajuća dokumenta kao osnova za pristupanje realizaciji stvaranja regionalnog tržišta kapitala.
Udruženja izbeglica predala peticiju ambasadi Hrvatske
Predstavnici 100 izbegličkih udruženja Srba iz Hrvatske i zavičajnih klubova zatražili su 1. aprila od predsednika i premijerke Hrvatske Ive Josipovića i Jadranke Kosor podršku za rešenje imovinskih i drugih problema izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske.
Oni su, pošto im nije omogućen sastanak sa Kosorovom tokom njenog boravka u Srbiji, tu podršku zatražili otvorenim pismima koja su predali u ambasadi Hrvatske u Beogradu, a pisma su upućena i klubovima poslanika u Hrvatskom saboru.
Predsednik Koalicije udruženja izbjeglica Miodrag Linta rekao je novinarima ispred ambasade da ih u ambasadi nije primio niko od službenika i da su pisma i peticiju, koja nisu ni zavedena, predali radniku obezbeđenja. "Pre 15 dana uputili smo zahtev ambasadoru Željku Kuprešaku da nas primi da mu to predamo, ali nam je on rekao da se za to obratimo međunarodonim organizacijama i institucijama Srbije. Mi smatramo da kao državljani Hrvatske imamo pravo da se obraćamo i hrvatskim institucijama", kazao je Linta.
Prema njegovim rečima, Hrvatska je napredovala u rešavanju problema izbeglih i prognanih, kao i problema drugih osoba is Srbije koje imaju nerešena pitanja sa Hrvatskom, ali da ima još mnogo nerešenih problema.
Predstavnici Koalicije udruženja izbjeglica zatražili su tim pismima da Hrvatski sabor usvoji Deklaraciju o poštovanju ljudskih prava izbeglih i prognanih, kojom će Hrvatska preuzeti odgovornost za stradanje Srba tokom rata.
Peticijom, koju je do sad potpisalo više od 50.000 ljudi traži se sveobuhvatno, pravično i trajno rešenje problema izbeglih i prognanih, kao i oštećenih građana u imovinskim i drugim pravima u Hrvatskoj.
Prema rečima Linte, oko 400.000 ljudi iz Srbije na različite načine je oštećeno u Hrvatskoj.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
