Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropski parlament poziva na početak pregovora sa Makedonijom
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.04.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski parlament pozvao je članice EU da odmah počnu pregovore o članstvu sa Makedonijom koja od 2005. godine ima status kandidata. Početak pregovora se odlaže već godinama zbog spora Makedonije oko imena sa Grčkom. U rezoluciji koju je 7. aprila usvojio Evropski parlament ukazuje se na napredak koji je Makedonija ostvarila u različitim oblastima, ali i na mnoga pitanja koja treba da rešava, poput velike nezaposlenosti i raširene korupcije.
Rezoluciju o napretku Makedonije je podržalo 506 poslanika Evropskog parlamenta, 44 je glasalo protiv a 44 poslanika je bilo uzdržano, navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta.
U rezoluciji se konstatuje da će zbog političke krize u zemlji, u kojoj opozicija bojkotuje rad parlamenta, biti održanii vanredni parlamentarni izbori, i pozivaju sve političke stranke u Makedoniji na aktivnu i konsturktivnu ulogu u izbornu proesu.
Evropski poslanici su izrazili zabirnutost zbog međuetničkih tenzija u Makedoniji, kao i ukorenjenih problema u političkoj kulturi. Kao pitanja koja izazivaju zabrinutost izdvajaju se, takođe, velika nezaposlenost, raširena korupcija, spora reforma pravosuđa, zastrašivanje organizacija civilnog društva i pogoršanje slobode medija uključujući njihovu politizaciju i mešanje u njihov rad.
Evropski poslanici su pozdravili efikasnu primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i izrazili žaljenje što Evropski savet nije odlučio da pokrene pregovore o pristupanju, iako je Komisija drugu godinu za redom to preporučila, a Evropski parlament to podržao u prethodnim rezolucijama. Evropski parlament je podsetio na svoje ranije preporuke da pregovori počnu odmah.
U rezoluciji se izražava žaljenje što napori UN u posredovanju u sporu oko imena između Makedonije i Grčke nisu doneli konkretne rezultate.
Ne pominje se, međutim, druga strana u sporu, odnosno Grčka, ali se izražava "duboko žaljenje zbog činjenice da spor sa Grčkom i dalje blokira pristupanje Makedonije EU". U rezoluciji se naglašava značaj dobrosusedskih odnosa i razumevanja za brige suseda, a vlade pozivaju da izbegavaju postupke i izjave koji mogu imati negativne posledice i pogoršaju odnose.
Evropski parlament je pozvao Evropsku komisiju i Savet EU da počnu da pripremaju arbitražni mehanizam za rešavanje otvorenih pitanja između zemalja u procesu pridruživanja, zemalja članica EU, i između zemalja u procesu pridruživanja i članica, navodi se u rezoluciji čiji je predlog objavljen na sajtu Evropskog parlamenta.
Evropski poslanici su pozvali visoku predstavnicu za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton) i komesara za proširenje Štefana Filea (Fule) da pomognu u pronalaženju rešenja u sporu oko imena i ponude političke smernice uz poštovanje procesa pregovora i odredaba Povelje UN.
Background Grčka od 1991. godine blokira međunarodno priznanje Makedonije pod tim imenom, smatrajući da Skoplje ima pretenzije prema istoimenoj grčkoj oblasti. Makedonija je 1993. godine primljena u UN pod privremenim imenom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija. O rešenju o imenu se bezuspešno pregovara uz posredovanje UN od 1995. godine.
Makedonski premijer Nikola Gruevski predložio je 30. marta da se vanredni parlamentarni izbori u Makedoniji održe 5. juna. Za održavanje izbora potrebno je raspuštanje parlamenta, do čega bi moglo da dođe posle izmene izbornog zakona. Opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) Branka Crvenkovskog saopštila je da prihvata vanredne izbore ali da će i dalje bojkotovati parlament.
Ministari unutrašnjih poslova Makedonije i Srbije, Gordana Jankulovska i Ivica Dačić, 29. januara
su u Skoplju dogovorili intenziviranje policijske saradnje dve zemlje. Dačić je Jankulovskoj predao predlog teksta sporazuma o prelaženju državne granice samo s ličnim kartama, kao i za uspostavljenje zajedničkih kontrola na granici Makedonije i Srbije.
Evropski parlament smatra da je pronalaženje obostrano prihvaljivog rešenja što je pre moguće test za zajedničku spoljnu politiku EU posle usvajanja Lisabonskog ugovora i njenu sposobnost da rešava dugoročne međunarodne kontroveze na svojim granicama.
EP je istakao da bilateralna pitanja treba rešavati u duhu dobrosusedstva i sveukupnih interesa EU i pozvao da se preduzmu dalji napori kako bi se rešila pitanja koja ne samo sprečavaju pristupanje i politiku EU u regionu već mogu imati posledice u međuetničkim odnosima, regionalnoj stabilnosti i ekonomskom razvoju.
U delu koji se odnosi na regionalna pitanja, EP je pozdravio ulogu Makedonije u stabilizaciji regiona i posebno nedavnu odluku vlasti Srbije i Makedonije da omoguće građanima da prelaze granicu bez pasoša u cilju uspostavljanja zajedničke kontrole granice.
Evropski parlament poziva na jačanje dijaloga etničkih zajednica
U odeljku o demokratiji, vladavini prava i ljudskim rpavima, EP je pozvao makedonske vlasti da osnaže dijalog etničkih zajednica, da uzmu u obzir stavove manjina i zajednica prilikom donošenja odluka i da izbegavaju aktivnosti i inicijative čiji je cilj jačanje nacionalnog identiteta na štetu drugih zajednica.
Evropski parlament je naveo da je ozbiljno zabrinut zbog položaja romske zajednice koja se i dalje suočava sa teškim uslovima za život i diskriminacijom u pristupu tržištu rada, zdravstvu i socijalnoj brizi. Ukazuje se posebno na težak položaj Romkinja koje su diskriminisane i po polu i po etničkoj pripadnosti. Vlasti se pozivaju da odlučnije primenjuju mere i planove za unapređenje položaja Roma.
U rezoluciji se pozdravlja usvajane zakona protiv diskirminacije, ali se izražava žaljenje što, suprotno evropskim zakonima, seksualno opredeljenje nije uključeno u zakon kao osnov za diskriminaciju. EP je pozvao makedonske vlasti da to pitanje usklade sa evropskom pravnom tekovinom i podsetio da to ključno za pristupanje.
Pozdravljaju se pripreme za popis 2011. i vlasti pozivaju da odvoje potrebna sredstva za organizaciju popisa. U rezoluciji se ističe da popis ne sme biti politizovan već da treba omogućiti da bude nepristrasan, kao i najšire moguće učešće.
Evropski parlament je pozdravio napore u pravcu decentralizacije zemlje ali je ocenio da proces prenosa na lokalne vlasti mora pratiti i dodeljivanje odgovarajućih budžeta.
U rezoluciji se ukazuje na značaj slobode medija, pozdravlja usvajanje niza zakona za reformu pravosuđa i poziva na dodatne napore na tom planu, kao i u reformi državne uprave i borbi protiv korupcije, uz ocenu da je korupcija i dalje raširena. Ocenjuje se da je oblast državne uprave i dalje politizovana, da državna uprava nije dovoljno profesionalna i da nema dovoljne kapacitete.
Izražava se zabrinutost zbog zastrašivanja i direktnih napada protiv organizacije civilnog društva.
U rezoluciji se ocenjuje da primena sredstava iz pretpristupnih fondova (IPA) daje rezultate, a vlada i Evropska komisija ohrabruju da pojednostave proceduru kako bi olakšale pristup tim sredstvima manjim organizacijama civilnog društva, sindikatima i drugim korisnicima.
Evropski parlament je izrazio zabrinutost zbog visoke stope nezaposlenosti, posebno među mladima i ukazao da je to slučaj u mnogim zemljama regiona. Makedonske vlasti se pozivaju da što pre primene mere za podsticanje zapošljavanja, a Evropska komisija da pomogne vlastima sa većim sredstvima iz IPA.
U rezoluciji se ocenjuje da se poslovna klima u Makedonij poboljšala zbog preduzetih ekonomskih reformi, ali se ističe da je potrebno nastaviti strukturne reforme u zemlji. Konstatuje se da su se strane investicije dodatno samnjile na šta je uticala ekonomska kriza.
Izvor: EurActiv.rs
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
