Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Odgovor EK na predlog o IPA do kraja godine
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 13.05.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija se na nedavno održanom sastanku predstavnika zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije u Zagrebu nije izjasnila o predlogu zemalja tog regiona za efikasniju pomoć državama koje su u procesu pristupanja EU. Zvaničan odgovor se očekuje do kraja godine, pošto se u EU završe konsultacije o narednom finansijskom okviru Unije i bude predstavljen zvaničan predlog o tome, rekao je 13. maja EurAktivu koordinator za fondove EU u Kancelariji za evropske integracije Ognjen Mirić.
Mirić je rekao da se na sastanku predstavnika EU i zemalja Zapadnog Balkana, održanom 10. i 11. maja u Zagrebu, Evropska komisija nije direktno izjašnjavala o tome da li je predlog prihvaćen ili ne, jer je "sastanak bio više konsultativnog tipa".
Prema njegovim rečima, na sastanku je ukazano da će biti teško uspostaviti mehanizam za ostvarivanje postepenog povećanja pomoći iz postojećih pretpristupnih fondova (IPA), ali su predstavnici EU predložili druge mehanizme koji bi mogli da se iskoriste.
Mirić je rekao da je jedna od mogućnosti da se povećaju sredstva, ako zemlje razviju sopstvene kapacitete za upravljanje sredstvima EU. Reč je o takozvanom decentralizovanom sistemu upravljanja fondovima.
Druga mogućnost je i da se uspostavi određeni rezervni fond čija bi sredstva mogla da koriste one zemlje koje budu napredovale u reformama u okviru evropskih integracija, odnosno one koje imaju mogućnost da koriste više sredstava.
Background Zemlje Zapadnog Balkana su u aprilu postigle dogovor o predlogu za izmenu pretpristupne pomoći, od čega su najznačajniji predlozi linearan rast pomoći i mogućnost garancija od EU za zaduživanje, uz uslov da budžeti budu odgovorni. Linearno povećanje znači da bi se od postojećih sredstava veći deo izdvojio u pretpristupnoj fazi, a manji po prijemu u članstvo EU.
Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) predviđa pomoć zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo EU u sprovođenju reformi u procesu pridruživanja. IPA se sastoji od pet komponenti - pomoć tranziciji i izgradnji institucija (komponenta I), prekogranična saradnja (komponenta II), regionalni razvoj (komponenta III), razvoj ljudskih resursa (komponenta IV) i ruralni razvoj (komponenta V).
Zemlje kandidati (Hrvatska, Makedonija, Crna Gora i Turska) koriste sve komponente programa dok potencijalni kandidati (Srbija, BiH i Albanija) imaju pravo na prve dve komponente.
Prema okviru IPA koji se odnosi na period od 2007. do 2013. godine, od 11,5 milijardi evra namenjenih zemljama kandidatima i potencijalnim kanditatima Srbiji je namenjeno 1,4 milijardi evra. Srbija godišnje dobija iz IPA oko 200 miliona evra.
"U suštini postoji jedna logika koja ide u prilog linearizaciji", rekao je on i dodao da na sastanku nije bilo zaključaka da li je "nešto prihvaćeno ili ne".
Na sastanku nacionalnih koordinatora zemalja Zapadnog Balkana i Turske za IPA i predstavnika EU u Zagrebu, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je predstavio zajedničku platformu zemalja Zapadnog Balkana za naredni ciklus IPA.
Mirić je rekao da je taj predlog i zvanično dostavljen Evropskoj komisiji putem Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
On je rekao da sada u EU predstoje konsultacije između Evropske komisije i zemalja članica o narednom finansijskom okviru posle 2013. godine.
U okviru priprema za naredni finansijski okvir utvrđuju se i izdvajanja za fondove EU, uključujući IPA.
Koordinator za fondove EU u Kancelariji za evropske integracije je rekao da se tokom juna ili juna očekuje nacrt tog okvira, a da Evropska komisija planira do kraja godine pokrene proceduru usvajanja predloga.
Mirić je rekao da se na osnovu toga u narednih šest ili sedam meseci može očekivati i zvanični predlog Evropske komisije za IPA, a da bi neformalna informacija mogla da se dobije u naredna dva meseca.
Sastanak u Zagrebu je organizovao Generalni direktorat za proširenje Evropske komisije. Na sastanku je učestvovao zamenik direktora tog direktorata Stefano Sanino, kao i predstavnici drugih direktorata, poput direktorata za regionalnu politiku i zapošljavanje.
Na sastanku su učestvovali i predstavnici članica EU jer se budžet Unije finansira od sredstava članica, a Turska je učestvovala kao zemlja koja je korisnik IPA i ima status kandidata. Sastanku su prisustvovali i predstavnici organizacija civlinog društva.
Izvor: EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
