Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Đelić: Borićemo se za kandidaturu do poslednjeg momenta
|
|
|
|
Objavljeno : 07.10.2010. | Ažurirano : 08.10.2010. |
 |
 |
 |
|
|
| |
Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije
Dvadeset šest od 27 zemalja Evropske unije želi da 25. oktobra u Luksemburgu bude prosleđena kandidatura Srbije Komisiji na razmatranje. Naša delegacija će tamo biti prisutna i mi ćemo se boriti do poslednjeg momenta... Komisija nam je saopštila da je Upitnik za Srbiju već pripremljen, da će po dobijanju zelenog svetla (u Savetu ministara), u oktobru ili nešto kasnije, biti potrebno samo dve do tri nedelje da on bude prosleđen našoj zemlji. Dobro je poznato da smo mi pripremili većinu odgovora na bazi tuđih upitnika i mi ćemo vratiti izuzetno kvalitetno ispunjen upitnik u rekordnom roku.
Razgovarala: Mirjana Pantić
Neposredno posle usaglašavanja Rezolucije o Kosovu između Beograda i Brisela stvorena je pozitivna klima za napredak Srbije u procesu evropske integracije. Kakva je situacija sada i da li je to raspoloženje malo splasnulo posle izjava glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca da Srbija ne sarađuje dovoljno s tim sudom?
Raspoloženje nije splasnulo. U roku od četiri dana je formirana jedna od najvećih neformalnih grupa prijatelja za jednu zemlju u Evropskom parlamentu, u ovom slučaju za nas. Tu su prisutni evroparlamentarci svih zemalja, raznih političkih boja i oseća se da se dobro raspoloženje nastavlja.
U međuvremenu, u smislu daljeg razvoja događaja imamo i posetu gospođe (Hilari) Klinton, kao i sastanak u Briselu koji ćemo imati sa Evropskom komisijom gde će nam biti predstavljen prvi nacrt izveštaja (o napretku Srbije) za ovu godinu. Imaćemo mogućnosti, a to će se desiti sledeće nedelje, 13. oktobra, da predstavimo i poslednje napore u domenu reformi. Zbog toga treba raditi do kraja, izglasati organe koji još nemaju trajna, stabilna kadrovska rešenja poput organa za zaštitu prava ponuđača. To su sve elementi koje ćemo sredinom oktobra moći da predočimo Evropskoj komisiji i na taj način poboljšati naš rejting i kvalitet godišnjeg izveštaja koji će biti pripremljen za našu zemlju.
Očekujete li da će ovogodišnji Izveštaj Komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija biti pozitivan kao prošlogodišnji?
Kad ga čitate možete da se s nekim stvarima ne složite, ali realnost je da je to najizbalansiraniji i najobjektivniji međunarodni izveštaj koji se publikuje o našoj zemlji. Bio kakav bio, kada bude publikovan 7. novembra možemo reći da će on biti jedna dosta verna slika onoga što smo uradili, ali i onoga što smo trebali da uradimo a nismo.
Najavljeno je da će Savet ministara 25. oktobra raspravljati o kandidaturi Srbije za članstvo u EU. U međuvremenu je Bramerc oštro kritikovao vlasti u Beogradu zbog nedovoljne saradnje s Hagom i pozvao EU da nastavi sa politikom uslovljavanja prema Srbiji. Da li će to uticati na Savet ministara da pomeri datum odlučivanja o našoj kandidaturi?
Stvari su u tom domenu jasne. Dvadeset šest od 27 zemalja Evropske unije želi da 25. oktobra u Luksemburgu bude prosleđena kandidatura Srbije Komisiji na razmatranje. Naša delegacija će tamo biti prisutna i mi ćemo se boriti do poslednjeg momenta.
Sa Holanđanima su takođe stvari relativno jasne. Oni imaju jedan uslov (hapšenje i izručenje Ratka Mladića) i ukoliko on bude ispunjen, oni su nam rekli da će biti prva zemlja koja će podržavati proširenje Evropske unije.
Prošlo je 15 godina od kada je Haški tribunal podigao optužnicu protiv Ratka Mladića. Da li može da se očekuje da će on ikada biti uhapšen?
To je pitanje za nadležne. Naravno da je državna politika Srbije uvek u skladu sa našim domaćim i međunarodnim zakonodavstvom da svi optuženi za ratne zločine budu izvedeni pred lice pravde. Na taj način skidamo breme sa leđa celoga naroda. Ukoliko postoji krivica ona je individualizovana i to je jedan važan element za trajno pomirenje na našim prostorima.
Da li Vi lično verujete da će Mladić biti uhapšen?
U tom domenu nema mesta za veru nego samo za rad.
Ako Savet ministara odluči da 25. oktobra da "zeleno svetlo" Komisiji da izradi mišljenje o kandidaturi Srbije za članstvo u EU, koliko će vremena proći od tada do zvaničnog odobrenja te kandidature?
Komisija nam je saopštila da je Upitnik za Srbiju već pripremljen, da će po dobijanju zelenog svetla (u Savetu ministara), u oktobru ili nešto kasnije, biti potrebno samo dve do tri nedelje da on bude prosleđen našoj zemlji. Dobro je poznato da smo mi pripremili većinu odgovora na bazi tuđih upitnika i mi ćemo vratiti izuzetno kvalitetno ispunjen upitnik u rekordnom roku.
Da li će kandidatura biti odobrena krajem iduće godine?
Videćemo. To zavisi od ritma. Prvo - prosleđivanje kandidature, posle toga rad same Komisije… Ono u šta možemo biti sigurni to je da će Srbija veoma brzo i kvalitetno raditi svoj deo posla.
U kojoj meri će pregovori Beograda i Prištine o Kosovu uticati na dalji tok evropskih integracija?
Srbija je sa svih 27 zemalja Evropske unije podnela rezoluciju u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija koja je prihvaćena aklamacijom. Ta rezolucija, naša rezolucija, apeluje na pregovore. Na nama je da ne nasednemo na provokacije poput onih koje su se desile sa strane Prištine sa uništenjem imovine Telekoma Srbije ili pak da vidimo da određena previranja u Prištini imaju veze sa onim što predstoji, a to su ozbiljni pregovori o svim otvorenim pitanjima.
Sa druge strane, jasno je stavljeno do znanja našim evropskim partnerima da naš napredak ka Evropi ne može biti uslovljen konkretnim rokovima i dostignućima tih pregovora. Jer, to bi u suštini značilo da se Prištini daje veliki uticaj na ceo napredak, ne samo naše zemlje nego i celog Balkana, a to onda otvara mogućnosti manipulacije i daljih provokacija. To uopšte ne bi bilo pozitivno ne samo za Srbiju, nego ni za ceo region.
Predsednik Srbije Boris Tadić je nedavno izjavio da bi Srbija mogla da postane članica EU 2015. ili 2016. godine. Da li je realno da će se to i dogoditi?
Predsednik je govorio o jednom veoma ambicioznom cilju Srbije za koji će biti potrebno obezbediti podršku cele Evrope. Tehnički gledajući, kao glavni pregovarač, ja mogu da kažem da je taj cilj izuzetno ambiciozan ali moguć. Ali, to podrzumeva da se prethodno reše dva politička pitanja. Pod jedan, da se zaokruži saradnja sa Haškim tribunalom, i pod dva – da se reši pitanje statusa Kosova.
Prošla je decenija od petooktobarskih promena a približava se i 10. godišnjica od kako je Srbija ušla u proces evropske integracije. Koliko smo se za to vreme približili Evropskoj uniji?
Sigurno je da smo mogli bolje i brže. Svi mi koji smo bili učesnici naročito u javnom životu uvek snosimo deo odgovornosti za to i ja ne bežim od toga. Građani Srbije s pravom se pitaju kakav je učinak postoktobarske Srbije i ta decenija se vidi kroz na žalost i neke tragične događaje kao ubistvo Zorana Djinđića. Sigurno da je moglo više i bolje i svi imamo odgovornost a naročito mi u javnom životu koji su u datom momentu imali i funkcije. Ja ne bežim od mog dela odgovornosti. Ono što možemo da kažemo to je da je Srbija imala i u prošloj deceniji veliki broj izazova i da na momente politička, ekonomska elita nisu bile na nivou odgovornosti koji je bio nužan. Kao učesnik četiri kabineta od ukupno pet koliko ih je bilo od petooktobarskih promena, mogu da kažem da na žalost nije bilo dovoljno jedinstva, ni u DOS-u, a kao sto se videlo ni u nekim kasnijim vladama. I to je otežavalo posao građanima i našoj celoj državi. Bilo kako bilo te okolnosti ne bi trebalo da zamaskiraju jedan realni napredak koji se desio. On je nedovoljan ali je realan.
Danas su plate tri i po puta veće u evrima. Kupovna moć nije porasla u tom istom iznosu ali vidimo kroz broj registrovanih automobila, potrošnih dobara koja se kupuju, broj turističckih aranžmana koji su kupljeni ove godine da napredak postoji uprkos krizi. Istovremeno, Srbija koja je bila izolovana od finansijskih tokova imala je dug koji je bio veći od bruto domaćeg proizvoda, sad ima i nešto manji dug, a on predstavlja samo trećinu ukupnog bruto domaćeg proizvoda. Nezaposlenost na žalost se nije smanjila. Bila se smanjila u prethodne tri godine i ponovo je povećana zbog krize. To je sigurno izazov za godine koje dolaze.
Koliko smo napredovali u procesu evropske integracije i gde smo grešili?
Kad pogledamo napredak Srbije i ako sad pogledamo evropske integracije, ne možemo biti zadovoljni činjenicom da 10 godina posle Srbija još nije kandidat za ulazak u Evropsku uniju i nismo počeli pregovore. Sa druge strane, imamo potpisan Sporazum o stabilizaciji, koji je jedan stabilan ugovor sa Evropskom unijom i koji je veoma bitan za ekonomske tokove i ono što je najkonkretnije za naše građane to je ukidanje viza od 19. decembra prošle godine. Ponovo je uspostavljena sloboda za naše građane koju je negde oko 800.000 naših građana upotrebilo već ove godine. U tom smislu ja bih bio mnogo srećniji da smo došli do 5. oktobra 2010. godine, a da ja Srbija već kandidat. Ali, verujem da u ovom momentu nismo tako daleko od toga.
Da li ćemo se u narednih 10 godina kretati brže?
Mislim da je potrebno ponuditi još hrabriju i određeniju viziju za ovu deceniju. Ne treba bežati od bilo kakve forme odgovornosti za ono što se desilo, a i čini mi se da je još bitnije da se građanima ponudi jedna vizija koja je određena, koja će pokazati kako će u sledećoj deceniji jedan broj trajnih pitanja koja postoje biti rešena – od saradnje sa Haškim tribunalom, rešavanja statusa Kosova ili pak reformi u našem društvu, od pravosuđa preko izbornih zakona, eventualnih dodatnih elemenata regionalizacije naše zemlje pa do unapređenja funkcionisanja zdravstva, prosvete, kulture i većih ulaganja u državnu infrastrukturu, a isto tako u ono što će biti tehnologija i nauka.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
