Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zemlje Zapadnog Balkana o IPA pomoći
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.04.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija je pokrenula konsultacije o narednom ciklusu pretpristupne pomoći (IPA) koju pruža zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU, a zemlje Zapadnog Balkana trebalo bi da 4. aprila usaglase stav o tome kako bi ga predstavile Evropskoj komisiji. Zemlje kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u EU suočavaju se sa manjim prilivom sredstava u pretpristupnoj fazi i naglim povećanjem po prijemu u EU zbog čega Srbija predlaže da se postojeća sredstva efikasnije preraspodele.
U okviru priprema za naredni ciklus IPA, nacionalni koordinatori IPA iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Albanije sastaće se 4. aprila u Beogradu. "Cilj sastanka je da se definiše i učvrsti zajednički stav zemalja regiona povodom nove finansijske perspektive za period 2014-2020. i budžeta Evropske unije za Zapadni Balkan", saopšteno je iz kabineta potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije.
Tekući program IPA se odnosi na period 2007-2013. a Evropska komisija je početkom marta pokrenula konsultacije o sledecem ciklusu IPA posle 2013. godine kako bi se utvrdili prioriteti i način na koji podrška može biti unapređena. Pripreme se sprovode paralelno sa pripremom budućeg višegodišnjeg finansijskog okvira EU na osnovu koga se formira godisnji budzet EU.
Srbija predlaže linearno povećanje IPA sredstava, odnosno da se od postojećih sredstava veći deo izdvoji u pretpristupnoj fazi, a manji po prijemu u članstvo EU i taj predlog je već početkom godine iznela u susretima sa evropskim zvaničnicima.
Background Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) predviđa pomoć zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo EU u sprovođenju reformi u procesu pridruživanja. IPA se sastoji od pet komponenti - pomoć tranziciji i izgradnji institucija (komponenta I), prekogranična saradnja (komponenta II), regionalni razvoj (komponenta III), razvoj ljudskih resursa (komponenta IV) i ruralni razvoj (komponenta V).
Zemlje kandidati koriste sve komponente programa dok potencijalni kandidati imaju pravo na prve dve komponente. Srbija, BiH i Albanija imaju status potencijalnih kandidata za članstvo a Hrvatska, Crna Gora i Makedonija imaju status kandidata.
Prema okviru IPA koji se odnosi na period od 2007. do 2013. godine, od 11,5 milijardi evra namenjenih zemljama kandidatima i potencijalnim kanditatima Srbiji je namenjeno 1,4 milijardi evra. Srbija godišnje dobija iz IPA oko 200 miliona evra.
Prvi put takav predlog je izneo potpredsednik vlade Srbije i nacionalni koordinator IPA Božidar Đelić prilikom uručenja odgovora Srbije na Upitnik 31. januara u Briselu. Zvaničnici EU se od tada nisu otvoreno izjašnjavali o tome, dok su diplomatski predstavnici EU i članica Unije izražavali rezerve u tom pogledu.
Evropski komesar za proširenje Štefan File je, međutim krajem marta, uoči posete Beogradu, ocenio da je Đelićev predlog koristan. File je u intervjuu za Euraktiv i Betu tada rekao da Evropska komisija razmišlja kako da unese novine u finansiranje i pomogne zemljama da se približe proseku EU i da poboljšaju životni standard svojih građana i pre nego postanu članice Evropske unije.
Srbija predlaže i pristup većoj makrofinansijskoj podršci EU kako se države ne bi zaduživale na komercijalnom tržistu kod banaka, pojednostavljenje pravila IPA, blagovremeno usvajanje pravnog i strateškog okvira i veću kontrolu zemalja kandidata i potencijalnih kandidata nad pripremom i sprovojdenjem projekata.
Kako je krajem marta EurAktivu rekao koordinator za fondove EU u Kancelariji za evropske integracije Ognjen Mirić, ovi predlozi Srbije bi na osnovu dogovora sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana mogli da budu dopunjeni ili prošireni.
Zvanični stav bi trebalo da bude formulisan polovinom aprila i predstavljen Evropskoj komisiji. Konsultacije će se, kako je rekao Mirić, intenzivirati u maju kada se očekuju i direktni razgovori sa država članicama EU.
Mirić je rekao i da Evropska komisija još nije donela odluku na koji vremenski period ce se odnositi naredni ciklus pretpristupne pomoci i ocenio da bi najbolje resenje bilo da traje sedam godina kao i prethodni okvir.
EU bi mogla da izađe u susret potrebama zemalja kandidata i potencijalnih kandidata, pod uslovom da da se oko toga složi 27 članica i da takva ideja potekne od same Evropske komisije.
Izvor: EurActiv.rs
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
