Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Žene opreznije u pokretanju biznisa
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 16.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Žene ređe odlučuju da pokrenu posao, pa čine 34,4% preduzetnika u Evropi. Da bi se ta slika promenila, Evropska komisija je 15. novembra pokrenula Evropsku mrežu mentora za promociju ženskog preduzetništva kroz prenošenje znanja i iskustava u 17 zemalja, među kojima je i Srbija. Žene su, kako je navela Komisija, opreznije u pokretanju poslovanja i njihove firme imaju sporiji ali stabilniji rast. Prema izveštaju EU o malim i srednjim preduzećima u Srbiji, mali procenat malih firmi bavi se proizvodnjom, a uslovi za razvoj tih preduzeća su lošiji od evropskog proseka.
U promociji ženskog preduzetništva u 17 zemalja učestvovaće 170 mentorki, iskusnih preduzetnica koje vode firme najmanje pet godina. Uslov za rad je da pristanu da učestvuju ebez naknade, da budu upoznate sa specigičnim izazovima sa kojima se suočavaju žene preduzetnice i da budu voljne da znanje i veštinu podele sa manje iskusnim koleginicama koje će obučavati.
Njihova obaveza biće da se redovno sastaju sa njima najmanje godinu dana, kao i da prihvate da budu mentorke za najmanje dve preduzetnice. Teme njihovih sastanaka biće tekuća i strateška pitanja u upravljanju preduzeća, pomoć za sticanje znanja, veština i poverenja i mentalnog sklopa za poslovanje.
Da bi se izbegao sukob interesa, mentorkama neće biti dozvoljeno da na bilo koji način ekonomski učestvuju u kompanijama svojih "učenica".
Uslov za prijavljivanje preduzetnica koje žele da steknu znanje kroz ovaj projekat je da imaju firmu između dve i četiri godine, jer je to početna, kritična faza biznisa.
"Jasno je da su ženska kreativnost i preduzetnički potencijal najmanje iskorišćen izvor privrednog rasta i novih radnih mesta, koji treba da se dodatno razvija u Evropi", izjavio je potpredsednik Evropske komisije Antonio Tajani zadužen za industriju i preduzeća. "U trenutku krize ne možemo sebi da dozvolimo da propustimo taj potencijal. Povećanje broja preduzetnica će povećati ekonomsku moć zena i doprineti rastu", dodao je on.
Background Mreža koja je pokrenuta 15. novembra sprovodiće se u 17 zemalja - Albaniji, Belgiji, Crnoj Gori, Grčkoj, Holandiji, Irskoj, Italiji, Kipru, Makedoniji, Mađarskoj, Rumuniji, Srbiji, Slovačkoj, Sloveniji, Španiji, Turskoj i Velikoj Britaniji.
Severnoamerička organizacija žena predsednica kompanija čiji godišnji prihodi se izrazavaju u milionima objavila je podatke o 50 kompanija u ženskom vlasništvu sa najbržim rastom. Tih 50 preduzeća su imala 24.650 zaposlenih u 2010, sa procenom od 557 zaposlenih po firmi u 2011. (što bi ukupno bilo 27.850), i ukupnim prihodom od 4,1 milijardi dolara.
Vlada Velike Britanije je u izveštaju mreže ženskog preduzetništva za 2008. navela da su žene najveća grupa koja je nedovoljno zastupljena u preduzećima. Samo 15% od ukupno 4,7 miliona britanskih preduzeća imaju većinom ženske lidere. Navedeno je i da bi u Britaniji bilo 150.000 više start ap preduzeća kad bi žene pokretale preduzeća u istom procentu kao muškarci. Kada bi žensko preduzetništvo bilo na nivou kao u SAD, u velikoj Brianiji bi bilo 900.000 firmi više.
Biznis na ženski način
U saopštenju Komisije navodi se da se preduzetništvo dobro uklapa u ženski život jer im pruža fleksibilnost za uklapanje privatnog i profesionalnog života, pogotovo u pogledu vremena i mesta rada. Podsticanje ženskog preduzetništva značajno je i zbog toga što je u ekonomskoj krizi dosta žena ostalo bez posla, a mogle bi da iskoriste stečena znanja i iskustvo za pokretanje svojih firmi i samozapošljavanje.
Istaknuto je i da je način pomaganja ženama različit nego muškarcima, jer one na drugačiji način vode posao.
Žene pridaju više pažnje porodičnim okolnostima prilikom pokretanja posla - 61%, u poređenju sa 49% za muškarce. One pažljivije razmatraju šanse za uspeh i do detalja preispituju sve potencijalne mogućnosti neuspeha pre nego što založe porodičnu kuću ili štednju kao kapital za pokretanje firme.
Žene, u najvećem broju slučajeva, kada pokrenu kompaniju u prvo vreme zadrže i dotadašnji posao i paralelno rade obe stvari neko vreme. Zato se može reći da su žene opreznije od muškaraca i da su svesnije rizika od neuspeha.
Treća specifičnost je da žene preuzimaju postojećiu firmu posle dužeg probnog perioda nego muškarci, tek kada se upoznaju sa delatnostima. TO se odnosi na slučajeve preuzimanja zbog nasleđa, razvoda ili rastanka sa poslovnim partnerom i slične slučajeve.
Specifičnost ženskih poslova su i da koriste manje kapitala nego muškarci.
Poslednja posebnost je da poslovi žena preduzetnica imaju sporiji ali stabilniji rast, što obično znači da imaju manji rizik od neuspeha.
U Srbiji lošiji okvir za preduzetništvo
U EU se velika pažnja poklanja malim i srednjim preduzećima zbog njihovog velikog udela u privredi i potencijala za zapošljavanje, pa je zbog toga donet i Evropski akt o malim firmama, čiji je i Srbija potpisnik.
U izvestaju o sprovođenju tog dokumenta u Srbiji navodi se da je Srbija u 2010-2011. godini ostvarila napredak u svim oblastima za podsticanje tog sektora. Klima za njihov razvoj je, međutim, i dalje lošija od proseka u EU. Izveštaj obuhvata i mere države za poboljšanje poslovnog okruženja, ali i stav samih građana i preduzetnika, kao i njihovu inicijativu.
Kako se navodi, mala i srednja preduzeća su u Srbiji manja nego u EU, jer imaju u proseku 2,8 zaposlenih, dok je evorpski prosek 4,2. Kada je reč o delatnostima, istaknuto je da se tek petina njih bavi proizvodnjom, dok je 44% u uslugama, poput iznajmljivanja i poslovnih usluga, transporta, turizma i izgradnje, a 37% u trgovini.
Kada je reč o udelu malih i srednjih preduzeća u zapošljavanju (65,9%) i broju preduzeća (98,8), on, iako nešto niži, ne odskače od proseka EU.
Srbija je u domenu sklonosti ka preduzetništvu na sličnom nivou kao EU, dok u ostalim oblastima, poput druge šanse nakon stečaja, administrativnih procedura i inovacija, lošija od EU.
Navedeni su brojni pokazatelji u kojima Srbija zaostaje. Vreme za prenos imovine u Srbiji je 91 dan, u EU skoro tri puta manje, u Srbiji se porez plaća 66 puta godišnje, u EU 3,8 puta manjem, u Srbiji je 2008. 18% firmi unosilo inovacije u posao ili proizvode, u EU 34%, a znatno su viši i troškovi i vreme potrebno za uvoz i izvoz, što je samo deo pokazatelja, onih sa drastičnijim razlikama u odnosu na EU.
Napisao: S.V.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
