Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU traži od Hrvatske nultu toleranciju na korupciju
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.04.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Hrvatska je u znatnoj meri uskladila svoje zakonodavstvo sa pravnom tekovinom EU i napreduje u pripremama za članstvo u Uniji, posebno u reformi pravosuđa, ali još toga mora preduzeti da bi u potpunosti ispunila obaveze koje je preuzela, do prijema u EU 2013. Od Hrvatske se traži da nastavi da ostvaruje rezultate u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, s tim što pažnju sada treba da posveti i korupciji na lokalnom nivou, posebno u domenu javnih nabavki. Jedna od zamerki Komisije se odnosi na imenovanje političara u odbore javnih preduzeća, a Zagreb je poručio da se neće odreći tog prava.
Komisija je 24. aprila objavila polugodišnji izveštaj o primeni već potpisanog Ugovora o pristupanju EU-Hrvatska u tri ključna poglavlja - pravosuđu i osnovnim pravima, pravdi, slobodama i bezbednosti, kao i politici konkurentnosti. Ovu "nadziranu primenu" već potpisanog sporazuma do trenutka ulaska u članstvo EU je prvi put uvela u slučaju Hrvatske. To će biti uslov i za druge države kandidate za ulazak u redove Unije, s tim što će se najpre pokrenuti pregovori o ključnim poglavljima pravosuđa, vladavine zakona i osnovnim slobodama.
Hrvatska je, navodi se u izveštaju, "postigla znatan stepen usklađenosti s evropskom pravnom tekovinom (acquis communautaire)", ali se podvlači da su "u interesu Hrvatske i EU, nužni dodatni napori i sve mere da bi se obezbedila puna spremnost te zemlje za članstvo do prvog jula 2013".
Hrvatska napreduje u ispunjavanju obaveza u oblasti pravosuđa i osnovnih prava i može se zaključiti da je ostvarila značajan napedak u pripremama za članstvo u toj oblasti, navodi se u izveštaju. Evropska komisija je istakla da su u Hrvatskoj "nastavili da nezavisno deluju i državni pravosudni savet i savet državnog tužilaštva" i da se reforma pravosuđa uglavnom sprovodi kako je predviđeno. Od hrvatskih vlasti se traži da nastave da efikasno primenjuju strategiju i akcioni plan za pravosudnu reformu.
Komisija je konstatovala da Hrvatska unapređuje efikasnost rada pravosudnih organa, kao i da se nastavlja proces spajanja sudova u okviru smanjenja obima sudske mreže. Unapređeno je sprovođenje odluka suda, ali se ukupan broj slučajeva koji čekaju na rešavanje u protekih godinu dana povećao za 5,2%.
Potrebno je i da nadležne vlasti nastave da ostvaruju rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije putem efikasnih i nepristrasnih istraga, procesuiranja i presuda, uključujući i slučajeve korupcije na visokom nivou i osetljive sektore kao što su javne nabavke.
Nadležne vlasti su i dalje aktivne posebno u slučajevima korupcije na visokom niou, ali je potrebno obratiti pažnju na korupciju na lokalnom nivou, posebno u domenu javnih nabavki. Takođe, iako su vlasti usredsređene na složenije slučajeve korupcije na visokom nivou, ukupan broj slučajeva se smanjuje, navodi se u izveštaju.
Neophodno je posvetiti pažnju i imenovanjima u policiji i nastakvu reforme policije kako bi se obezbedila depolitizacija te službe i povećala profesionalnost.
Sporno imenovanje političara u odbore javnih preduzeća
Komisija je podvukla da "Hrvatska treba da obezbedi snažan mehanizam za sprečavanje korupcije u državnim preduzećima", kao i da je "nužno razvijati koncept političke odgovornosti i nulte tolerancije na korupciju".
Evropska komisija je uputila i zamerke vladi hrvatskog premijera Zorana Milanovića zbog odluke da u upravne odbore javnih kompanija postavi ministre ili visoke partijske zvaničnike.
"Neki prvi koraci hrvatske vlade izazivaju zabrinutost", kaže se u izveštaju i navodi da se to odnosi na Zakon o sprečavanju sukoba interesa, iako nije navedeno o kojim kompanijama je reč. U hrvatskoj javnosti i medijima je u slučajevima kompanija INA i Hrvatske elektroprivrede bilo kritika na račun sukoba interesa.
O ovim primedbama Komisije, predsednik Hrvatske Ivo Josipović je rekao 24. aprila da "tu postoji određena rezervisanost", ali da smatra da političari ne bi trebalo da budu u nadzornim odborima. Predsednik je, međutim, ukazao da su jake osobe potrebne u nadzornim odborima firmi u kojima se radi o vitalnim privrednim interesima države, kao što je naftna industrija Ina.
Premijer Hrvatske Zoran Milanović poručio je da se Vlada neće odreći prava da imenuje političare u nadzorne odbore državnih preduzeća. "Naša odluka je da se ni pod kojim uslovima toga nećemo odreći", rekao je Milanović novinarima i dodao da Vlada to u načelu neće raditi, ali želi da zadrži pravo da u određenom trenutku interveniše.
Josipović i Milanović su ipak ocenili su da je, generalno gledano, polugodišnji izveštaj Evropske komisije povoljan i podsticajan za Hrvatsku. Hrvatski premijer je ocenio da izveštaj pokazuje da je Hrvatska na pravom putu.
"Glavni izveštaj o monitoringu biće na jesen ove godine, ovo je prolazno vreme koje smo dobili i ono je vrlo dobro", zaključio je Milanović.
Nekažnjavanje ratnih zločina i dalje izazov
Evropska komisija je, pored ostalog, vlastima u Zagrebu uputila pohvale zbog početka suđenja za ratne zločine nad srpskim civilima u Grubarima. Navedeno je da su preduzete mere za zaštitu svedoka, da je nova vlada stupila u kontakt sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom s ciljem rešvanja mogućih negativnih posledica zakona, kojim su proglašeni ništavnim pravni akti bivše JNA, SFRJ i Srbije, a koji je donela bivša hrvatska vlada u januaru 2011.
"Međutim, pitanje nekažnjivosti za ratne zločine ostaje velikih izazov u Hrvatskoj", stavlja do znanja Evropska komisija i dodaje da još treba pokrenuti sudske postupke za većinu ratnih zločina.
Hrvatska treba da nastavi da jača sistem zaštite manjina, kao i duh tolerancije prema manjinama, posebno hrvatskim Srbima, i da preduzme odgovarajuće mere kako bi zaštitile osobe koje su možda još izložene pretnjama ili diskriminaciji, neprijateljstvu i nasilju. Hrvatska je, kako je navedeno u izveštaju, ostvarila pomak i u rešavanju stambenog pitanja povratnika.
U izveštaju se ukazuje da posebno romska zajednica živi u teškim životnim uslovima, i da ostaju izazovi u domenu obrazovanja, socijalne zaštite, zapošljavanja i pristupa ličnim dokumentima.
Ljudska prava se uglavnom poštuju, ali postojeći zakoni moraju da se strože primenjuju, navodi se u izveštaju.
Kad je reč o poglavlju politike konkurentnosti, u izveštaju je ukazano na "dobar napredak" u primeni nužnih merila i zahteva, ali je naglašeno da se moraju hitno sprovesti privatizacija kompanija Brodosplit, stečajni postupak za brodogradilište Kraljevica i pokretanje privatizacije brodogradilišta Treći maj.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
