Hrvatska je 9. decembra potpisala Ugovor o pristupanju Evropskoj uniji, na osnovu koga će u julu 2013. postati 28. članica Evropske unije. Potpisivanje ugovora predstavlja istorijski korak za Hrvatsku i važan je trenutak i za zemlje Zapadnog Balkana kao potvrda politike proširenja EU. Hrvatska će do ulaska, u narednih godinu i po dana, morati da nastavi da sprovodi reforme, što će Evropska komisija pažljivo pratiti.
Hrvatska bi trebalo da postane nova članica EU 1. jula 2013. godina, a do tada o pristupanju će se hrvatski građani izjasniti na referendumu. Ugovor, takođe, moraju ratifikovati 27 članica EU.
Ugovor su u Briselu potpisali lideri EU i premijerka i predsednik Hrvatske, Jadranka Kosor i Ivo Josipović. Lideri EU su prethodno proveli noć u pregovorima o merama za pooštravanje budžetske discipline i suzbijanje krize, a potpisivanju ugovora sa Hrvatskom nije prisustvovao francuski predsednik Nikola Sarkozy (Nicolas Sarkozy).
Na svečanosti su potpisana dva akta: pristupni ugovor i završni akt sa spiskom onoga što je dogovoreno tokom pregovora o članstvu u EU.
Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i premijer Poljske - predsedavajuće EU, Donald Tusk kao zajednički domaćini ceremonije potpisivanja, čestitali su Hrvatskoj uspeh. Van Rompej je poželeo Hrvatskoj "toplu dobrodošlicu u evropsku porodicu", ali je podsetio da "ovo još nije kraj puta za Hrvatsku".
"Pre datuma pristupanja, reforme se moraju nastaviti", rekao je on.
Josipović i Kosor su istakli da je današnji dan istorijski za Hrvatsku. Josipović je ukazao da Hrvatskoj treba više, a ne manje Evrope, i da će nova vlada koja će biti formirana posle prošlonedeljnih izbora, "nastaviti reforme sa novim poletom i nastaviti da ide evropskim putem" i istrajati u sprovođenju zakona.
Jadranka Kosor je rekla da je ugovor o pristupanju "vrhunac afirmacije Hrvatske na međunarodnoj sceni", i istakla da su pregovori o prijemu u EU vođeni u otežanim okolnostima - "u vreme krize i po oštrijim kriterijumima". "Hrvatski uspeh otvara vrata i susednim zemljama za ulazak u Evropsku uniju", rekla je Kosor i dodala da će "Hrvatska podržati njihove reformske napore". Takođe je istakla da hrvatski jezik sada postaje 24. službeni jezik Evropske unije.
Josipović čija je stranka pobedila na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj i Kosor čija je stranka Hrvatska demokratska zajednica izbore izgubila, slikali su se jedno kraj drugog pred početak svečanosti.
Posle potpisivanja, predstavnici Hrvatske će prvi put moći da prisustvuju zasedanju šefova država ili vlada EU - u svojstvu aktivnih posmatrača.
Nakon Slovenija koja je pristupila EU 2004, Hrvatska je druga bivša jugoslovenska republika koja pristupa Uniji.
Nadzor do prijema
Nakon iskustva sa ishitrenim prijemom Bugarske i Rumunije koje nisu ispunile sve standarde za prijem, EU je odlučila da uvede sistem praćenja reformi kako bi bila sigurna da će Hrvatska do pristupanja nastaviti reforme i ispuniti neophodne standarde. Evropska komisija će objavljivati izveštaje o sprovođenju reformi u pravosuđu, oblasti konkurentnosti i borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Komisija će posebno pratiti sprovođenje obaveza koje je Hrvatska preuzela u oblasti pravosuđa i osnovnih prava, uključujući reformu pravosuđa, nepristrasno procesuiranje slučajeva ratnih zločina i borbu protiv korupcije.
Komisija će nadzirati i politike u oblasti pravde, sloboda i bezbednosti, što se pre svega odnosi na upravljanje spoljnom granicom, policijsku saradnju, borbu protiv orgnaizovanog kriminala i pravosudnu saradnju u građajnski i krivičnim slučajevima.
Pratiće se i obaveze u politici konkurentnosti, uključujući i pitanje restrukturiranja brodogradilišta i industrije čelika.
Savet EU na predlog Komisije može sa kvalifikovanom većinom da preduzme odgovarajuće mere ako se tokom procesa nadzora primete problemi. U slučaju da reformski napori Zagreba oslabe, Evropska komisija može uputiti pismo upozorenja, nakon kojih bi mogle da uslede eventualne sankcije. O sankcijama bi odlučivalo 27 članica, na primer o zamrzavanju evropskih fondova.
Ograničenja za radnike i zemljište
U nekim oblastima EU i Hrvatska su se dogovorile o posebnim prelaznima uslovima.
U oblasti kretanja hrvatskih radnika, dogovoreno je da će u periodu od dve godine članice moći da ograniče pravo Hrvata na rad u njihovim zemljama, ili u određenim sektorima. Ove mere biće ponovo razmatrane posle dve godine, uz mogućnost da članice produže nacionalne odluke o otvaranju tržišta rada za hrvatske radnike na duži period. U suštini, prelazne odredbe trebalo bi da se stave van snage nakon pet godina, ali mogu da se produže na još dve godine u onim članicama u kojima bi skidanje zabrana za hrvatske radnike unelo ozbiljne potrese na tržište rada.
Austrija i Nemačka imaju pravo da primene određene mere koje se odnose na radnike iz Hrvatske u slučaju potresa u naročito osetljivim sektorima usluga. Hrvatska, a druge strane, može da uvede zabranu prijema radnika iz drugih zemalja članica ekvivalentno merama koje su primenile te iste članice prema hrvatskim radnicima.
U oblasti slobodnog protoka kapitala, Hrvatska se izborila da u roku od sedam godina od pristupanja, zadrži odredbe koje sprečavaju evropske investitore da kupuju poljoprivredno zemljište u Hrvatskoj, uz mogućnost da se ta odredba produži za još tri godine.
Takođe, hrvatski zakon iz 2002. koji otežava građanina zemalja van EU da kupuju nekretnine u Hrvatskoj, može se i dalje primenjivati.
U oblasti politike konkurentnosti, od Hrvatske se očekuje da se restrukturiranje i privatizacija brodogradilišta odvijaju pod uslovima dogovorenim sa EU. Nakon što Hrvatska pristupi EU, Komisija će imati ovlašćenje da naredi Hrvatskoj da zatraži povraćaj pomoći za restrukturiranje koju je od 2006. davala brodogradilištima u poteškoćama u slučaju da restukturiranje nije sprovedeno po planu.
Komisija će takođe moći da traži od Hrvatske da zatraži povraćaj državne pomoći date proizvođaču čelika CMC Sisak ako ta kompanija do početka pristupanja ne vrati dug.
Komisija je prihvatila zahtev Hrvatske da isključi kreditne zadruge iz pune primene Direktive o kapitalnim zahtevima. Naime, kreditne zadruge u Hrvatskoj imaju dugu istoriju kreditiranja zanatlija.
Posebna pravila za transportne kompanije
U prve dve godine od pristupanja Hrvatske, transportne kompanije osnovane u Hrvatskoj neće moći da da pružaju usluga isključivo unutar granice druge članice. Isto pravilo primenjivaće se u Hrvatskoj za prevoznike iz drugih članica. Ovaj prelazni period može biti produžen za još dve godine.
Kad je reč o pravdi, slobodi i bezbednosnoj politici, Hrvatska je u obavezi da pristupi šengenskoj zoni. Međutim, unutrašnje granične kontrole neće biti uklonjene čim Hrvatska pristupi EU, već kasnije, pošto Savet EU donese jednoglasnu odluku, na osnovu izveštaja Komisije o tome da li Hrvatska sprovodi sve preuzete obaveze u vezi sa šengenskom zonom.
Prelazne odredbe dozvoljavaju Hrvatskoj da zadrži zajedničke granične prelaze sa Bosnom i Hercegovinom sve dok Hrvatska ne pristupi Šengenu ili se postojeći zakoni ne usklade sa šengenskim propisima o kontroli granica.
U Ugovoru o pristupanju definisane su tri "zaštitne klauzule" u slučaju da preuzimanje obaveza i prava koje predviđa članstvo stvori poteškoće nekim članicama ili EU. Predviđene su tri klauzule koje mogu biti aktivirane u periodu tri godine od pristupanja: ekonomska, klauzula koja se odnosi na unutrašnje tržište i na oblast pravde i unutrašnjih poslova.
Opšta zaštitna ekonomska klauzula uvodi se zbog mogućnosti da usklađivanje Hrvatske stvori teškoće u nekoj članici u ekonomskom sektoru. Kaluzula o unutrašnjem tržištu odnosi se na sve sektorske politike koje obuhvataju prekogranične ekonomske aktivnosti i može biti aktivirana u slučaju da su ugroženi finansijski interesi EU. Klauzula u oblasti pravde i unutrašnjih poslova odnosi se na međusobno priznavanje u krivičnom pravu i građanskim slučajevima.
U slučaju da postoji potreba za to članice bi mogle da primene zaštitne mere, a postoji mogućnost i da se suspenduju određena prava u skladu sa pravnom tekovinom EU.
EurActiv Srbija
Hrvatska potpisala ugovor o pristupanju EU 
