Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU razočarana zbog izostanka reformskih koraka u BiH
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Savet Evrope i Evropska unija saopštili su da su razočarani što politički lideri u BiH nisu postigli dogovor u predviđenom roku o usklađivanju Ustava sa presudom Evropskog suda pravde u slučaju "Sejdić i Finci". To je jedan od koraka koje BiH mora da preduzme kako bi mogla da do kraja godine podnese zahtev za članstvo u EU. Evropski komesar za proširenje Štefan File je naglasio da neće biti odstupanja od dogovorenih koraka i da će BiH morati da primeni ta presudu, odnosno da iz Ustava i izbornog zakona izbaci diskriminatorske odredbe.
Evropski komesar za proširenje Štefan File i generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland su u zajedničkoj izjavi od 3. septembra izrazili žaljenje što su lideri BiH sprovođenju presude Evropskog suda za ljudska prava dali niži prioritet od strančkih rivaliteta i dodali da "građani BiH zaslužuju bolje".
Oni su naveli da su zvaničnici BiH i EU na sastanku 27. juna u Briselu postigli dogovor u slučaju "Sejdić i Finci" da se kroz ustavne promene eliminišu diskriminatorne odredbe iz Ustava i Izbornog zakona kako bi pripadnicima nacionalnih manjina omogućilo kandidovanje na izborima za Predsedništvo BiH i Dom naroda državnog parlamenta.
"Savet Evrope i Evropska komisija s velikim razočaranjem primećuju da su institucionalni i politički lideri BiH propustili prvi rok za sprovođenje Mape puta i nisu podneli zajednički predlog na osnovu političkog dogovora Parlamentarnoj skupštini kako bi se Ustav uskladio s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama do 31. avgusta", navodi se u izjavi Filea i Jaglanda.
Background Dervo Sejdić i Jakob Finci tužili su BiH jer kao predstavnici romskog, odnosno jevrejskog naroda, nemaju pravo da se kandiduju za Predsedništvo BiH i Dom naroda Parlamentarne skupštine. Prema Ustavu i Izbornom zakonu BiH, to pravo imaju samo pripadnici tri konstitutivna naroda.
Evropski sud za ljudska prava doneo je u decembru 2009. godine presudu u korist Sejdića i Fincija i naložio BiH da otkloni iz Ustava i Izbornog zakona diskriminirajuće odredbe.
BiH je jedina zemlja jugoistočne Evrope, koja još nije podnela zahtev za članstvo. U Briselu je 27. juna 2012. postignut dogovor o koracima koje BiH treba da preduzme da bi mogla da podnese zahtev za članstvo do kraja godine.
Usklađivanje sa presudom u slučaju "Sejdić i Finci" je ključan korak i za odluku Saveta EU o stupanju na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa BiH.
File i Jagland su naveli da Mapa puta neće biti promenjena - "ciljevi se neće menjati i presuda 'Sejdić i Finci' mora biti sprovedena".
Prethodno, na sastanku lidera sedam vodećih političkih partija u BiH, održanom 13. jula u Banjaluci, nije postignut dogovor, ali su predložena dva rešenja. Prvi predlog su zagovarale stranke iz RS i on je podrazumevao izbor članova Predsedništva BiH direktno na izborima, dok su stranke iz Federacije BiH zagovarale izbor članova Predsedništva posredno, u državnom parlamentu.
Stranka demokratske akcije (SDA) se protivila asimetričnom rešenju, prema kojem bi članovi Predsedništva BiH u dva entiteta birali na različite načine - u RS nesposredno na izborima, a u Federaciji BiH posredno, u parlamentu.
Stranke iz RS su nakon toga formulisale svoj predlog, kao i HDZ BiH i HDZ 1990 koji predlažu indirektan izbor u parlamentu, a svoj predlog je najavila i SDA.
Dogovor između Srpske demokratske stranke (SDS) i Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) o amandmanima predviđa direktan izbor članova Predsedništva BiH, i to jednog iz Republike Srpske i dva iz Federacije BiH, kao i proširenje Doma naroda za tri delegata iz nacionalnih manjina, navodi se u saopštenju SDS od 30. avgusta.
Rasprava o predloženim amandmanima očekuje se posle oktobarskih lokalnih izbora, a pre konačnog glasanja u parlamentu BiH o njima će se izjasniti Skupština RS.
U okviru dogovorene "mape puta" BiH će morati da izmeni Ustav u skladu sa presudom u slučaju "Sejdić i Finci" i obezbedi koordinisano usklađivanje sa zakonodavstvom EU na celoj svojoj teritoriji. Moraće i da uspostavi mehanizam koordinacije koji treba da joj omogući da usaglasi stavove o pitanjima na putu ka EU i tako govori "jednim glasom" u tom procesu. Lideri sedam vodećih političkih partija u BiH 13. jula su se u Banjaluci dogovorili o uspostavljanju mehanizma koordinacije.
Postavljeni su i rokovi za korake, koji će BiH omogućiti, ako ih ispuni, da do 30. novembra podnese zahtev za članstvo u EU, kao i stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridurživanju.
Izvor: Beta
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
