Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Dogovoreni koraci za BiH na putu ka EU
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.06.2012. |
|
|
|
|
|
|
U Briselu je 27. juna postignut dogovor o koracima koje BiH treba da preduzme da bi mogla da podnese zahtev za članstvo do kraja godine. BiH će u tom cilju morati da izmeni Ustav u skladu sa presudom u slučaju "Sejdić/Finci" i obezbedi koordinisano usklađivanje sa zakonodavstvom EU na celoj svojoj teritoriji. Moraće i da uspostavi mehanizam koordinacije koji treba da joj omogući da usaglasi stavove o pitanjima na putu ka EU i tako govori "jednim glasom" u tom procesu. Na ideju "jednog glasa" je prvobitno negativno reagovao predsednik Republike Srpske Milorad Dodik koji je, međutim, kasnije rekao da je sastanak bio izuzetno dobar i podržao korake koji treba da BiH dovedu do zahteva za članstvo.
U okviru dogovorene "mape puta" postavljeni su i rokovi za korake, koji će BiH omogućiti, ako ih ispuni, da do 30. novembra podnese zahtev za članstvo u EU, kao i stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridurživanju. BiH je jedina zemlja Zapadnog Blakana koja još to nije učinila, a bilo kakvo napredovanje na putu ka EU je dugo kočio zastoj u formiranju vlasti na nivou BiH.
Dogovor je postigao na sastanku zvaničnika EU i političkog i državnog vrha BiH u Briselu, kojim je označen početak dijaloga na visokom nivou o procesu pristupanja. Cilj te nove inicijative jeste da se pomogne BiH da napreduje u integracijama tako što će joj se objasniti zahtevi i metodologija pristupnih preogovora i ono što se od nje očekuje.
U zajedničkim zaključcima sa sastanka se navodi da su se svi učesnici sastanka saglasili o "mapi puta".
Predstavnici državnog i političkog vrha BiH sporazumeli su se da obezbede politički dogovor o sudskoj odluci u predmetu "Sejdić-Finci" i u skladu s tim do novembra izmene Ustav. To je ključan element za odluku Saveta EU o stupanju na snagu SSP sa BiH. Učesnici sastanka postigli su i dogovor o ujednačenom i koordinisanom usklađivanju zakonske regulative sa pravnom tekovinom EU na celoj teritoriji BiH, u skladu sa relevantnim ustavnim nadležnostima.
Treća tačka sporazuma odnosi se na uspostavljanje funkcionalnog mehanizma koordinacije kako bi stavovi koji se iznose institucijama EU bili posledica dogovora svih institucija i organa vlasti u BiH. U skladu s tim Savet ministara BiH, vlade Federacije BiH i Republike Srpske, uključujući vlasti kantona i Dirstrikta Brčko, treba da počnu dijalog o uspostavljanju delotvornog mehanizma koordinacije rada na pitanjima vezanim za EU, što bi BiH trebalo da omogući usaglašene stavove o evropskim pitanjima i da tako govori "jednim glasom".
Background Bosna i Hercegovina je jedina zemlja Zapadnog Balkana koja još nije podnela zahtev za članstvo u EU. Velika prepreka za usvajanje reformi potrebnih za EU bilo je dugo formiranje vlasti nakon izbora održanih u oktobru 2010. pošto je formiranje vlasti na svim nivoima okončano tek početkom 2012. Tada je usvojen deo zakona potrebnih za zahtev za članstvo.
Ustav BiH još nije izmenjen u skladu sa presudom u slučaju Sejdić-Finci, iako je u decembru 2009. Evropski sud za ljudska prava objavio pravno obvezujuće odluke u tom slučaju. Sporne su ustavne odredbe koje predviđaju da se za skupštinski Dom naroda i za Predsedništvo mogu kandidovati samo pripadnici konstitutivnih naroda, zbog čega je Jakobu Finciju uskraćeno to pravo. Time BiH krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Predsednik Republike Srpske je prvobitno kritikovao pripremu sastanka državnih i političkih vođa iz BiH i Evropske komisije, posebno naglasivši da briselska administracija ignoriše realnost u BiH ako traži da neko može nastupati kao "jedan glas u ime BiH". Niko ne može nastupati u ime BiH jer zato nema institucionalnih ovlašćenja, podvukao je Dodik.
Dodik je, međutim, nakon sastanka bio vrlo zadovoljan. On je rekao da je sastanak zvaničnika EU i BiH bio dobar iznad njegovih o;ekivanja i saopštio da je utvrđen programa koraka koji bi omogućio da BiH u novembru bude u stanju da zatraži status kandidata za članstvo u Uniji.
Evropski komesar SŠtefan File je u pauzi sastanka izjavio da je za napredak BiH ka članstvu u Evropskoj uniji nužno stvoriti "koordinacioni mehanizam" entiteta i centralne države, "zvalo se to federalno ustrojstvo ili ne".
BoH bi predlog Mehanizam koordinacije rada na pitanjima EU trebalo da predstavi do 31. oktobra 2012.
Predstavnici političkog vrha BiH dogovorili su se i da unaprede i ojačaju funkcionisanje uprave na svim nivoima vlasti, radi usvajanja i primene propisa EU.
Dogovoreno je i da svi organi vlasti u BiH preduzmu sve da ta zemlja najkasnije do 31. oktobra odgovori na listu pitanja o izabranim poglavljima o kojima se razgovaralo u Briselu kao ilustraciji neophodnih uslova koje zemlja treba da ispuni da bi se pripremila za proces pristupanja EU. Reč je o poglavljim pet o javnim nabavkama i 27 o životnoj sredini.
Komisija je pozdravila usvajanje zakona o državnoj pomoći i popisu, kao ključne korake za napredak zemlje u integraciji EU, ali je dodala da se oni moraju i primeniti.
Evropska komisija je izrazila nadu da će "BiH u najkraćem mogućem roku biti u mogućnosti da ispuni uslove za stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i preostale uslove za podnošenje verodostojnog zahteva za članstvo u EU.
Sastanku u Briselu su prisustvovali evropski komesar za proširenje Štefan File, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik Saveta ministara BiH Vjekoslav Bevanda, ministar bezbednosti BiH Sadik Ahmetović, predsednik Federacije BiH Nermin Nikšić i premijer RS Aleksandar Džombić. U razgovorima su učestvovali i politički prvaci Mladen Bosić, Sulejman Tihić, Fahrudin Radončić, Dragan Čović, Božo Ljubić i Zlatko Lagumdžija, koji je takođe šef diplomatije BiH.
Naredni sastanak u okviru dijlog na visokom nivou održaće se u novembru u Sarajevu. Prethodno će u prvoj polovini septembra u BiH doputovati misija Evropske komisije kako bi razmotrila sprovođenje mape puta i pripremila sastanak u novembru.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|