Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Dogovorom lidera u BiH odblokiran proces pridruživanja
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 29.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Dogovorom lidera šest vodećih stranaka u BiH 28. decembra o formiranju Saveta ministara BiH i ključnim reformama okončana je višemesečna politička kriza i time odblokiran proces pridruživanja te zemlje EU. Dogovor bi trebalo da omogući napredak na putu ka EU, pošto se sprovedu dogovorene reforme u vezi sa popisom stanovništva i sistemom državne pomoći. Zbog odlaganja formiranja vlasti na državnom nivou ionako spor reformski proces je bio u zastoju. Lideri vodećih stranaka u BiH su postigli i dogovor o budžetu koji će omogućiti privremeno finansiranje u prva tri meseca 2012. godine.
Na sastanku u Sarajevu 28. decembra lideri šest stranaka su postigli dogovor o formiranju vlade na nivou BiH 14 meseci posle parlamentarnih izbora održanih u oktobru 2010. godine. Međunarodna zajednica i Brisel su više puta pozivali lidere u BiH da pronađu kompromisno rešenje i formiraju vlasti kako bi zemlja mogla da primeni neophodne reforme i napreduje na put ka EU.
Prema dogovoru, predsedavajući Saveta ministara BiH biće predstavnik hrvatskog naroda u BiH. Lider HDZ BiH Dragan Čović najavio je da bi 29. decembra moglo biti poznato ime novog predsedavajućeg Saveta ministara BiH. Iz HDZ BiH je potvrđeno da je Vjekoslav Bevanda kandidat za predsedavajućeg Savet ministara BiH. Bevanda je u protekle četiri godine bio ministar finansija Federacije BiH.
Imena ministara još nisu poznata, ali su podeljeni resori između konstitutivnih naroda. Iz bošnjačkog naroda u Savetu ministara biće četiri ministra - spoljnih poslova, sigurnosti, odbrane i saobraćaja i komunikacija. Iz reda hrvatskog naroda pored predsedavajućeg u Saveta ministara biće još dva ministra - pravde i ministar za ljudska prava i izbeglica. Predstavnicima srpskog naroda pripala su tri ministarska mesta - za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose, finansija i trezora, i civilnih poslova.
Politički dogovor je postignut i o dve ključne reforme koje je tražila EU - zakonu o popisu stanovništva i o sistemu državne pomoći. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je rekao da će buduća vlada moći da, pošto se primene ova dva zakona, zatraži status kandidata od EU, preneo je AFP. BiH je jedina zemalja Zapadnog Balkana koja nije podnela zahtev za status kandidata za članstvo u EU.
Background Na sastanku u Sarajevu 28. decembra su učestvovali lideri Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik, Srpske demokratske stranke (SDS) Mladen Bosić, Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH Dragan Čović, HDZ 1990 Božo Ljubić, Socijaldmeorkatske partije (SDP) Zlatko Lagumdžija i Stranke demokrtaske akcije (SDA) Sulejman Tihić.
Bosna i Hercegovina je 16. juna 2008. potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a proces ratifikacije tog sporazuma je završen u februaru 2011.
Izbori u BiH su održani 3. oktobra 2010. godine.
Dogovor vodećih stranaka u BiH pozdravio je šef Delegacije EU u toj zemlji i specijalni predstavnik EU Peter Sorensen i pozvao političke lidere u BiH da što pre primene dogovoreno. "Veoma je važno što su domaći politički lideri uspeli da pronađu rešenje u vezi sa Zakonom o državnoj pomoći i Zakonom o popisu stanovništva koji su deo evropskog seta zakona i koji su od izuzetne važnosti za buduće korake BiH u sklopu procesa EU integracije", naveo je Sorensen.
U saopštenju specijalnog predstavnika EU u BiH navodi se da je veoma važno da BiH uloži napore kako bi uskladila ustav sa Evropskom konvencijom o zastiti ljudskih prava. To je, takođe, jedan od preduslova za razmatranje zahteva za članstvo u EU.
Sorensen je pozvao vlasti u BiH da nastave da rešavaju probleme u vezi sa državnim budžetom za 2012. godinu i globalnim fiskalnim okvirom kako bi se u potpunosti obezbedilo funkcionisanje državnih institucija i ispunjavanje međunarodnih obaveza BiH.
Na potrebu da se reši pitanje budžeta ukazao je i visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Incko koji je ocenio da novi Savet ministara očekuju mnogi izazovi. Pored budžeta, nova vlada će, kako je naglasio, morati da preduzme mere za podsticanje ekonomskog rasta i zapošljavanja, da ispuni obaveze neophodne za napredak u integraciji u EU i preduzme mere kako bi počeo da se sprovodi Akcioni plan za članstvo u NATO-u.
Na planu integracija u Bosni i Hercegovini napredak je bio veoma ograničen u proteklih godinu dana zbog sporog formiranja vlasti i odustva dogovora političkih lidera. Zbog političkih nesuglasica BiH je zamalo ostala bez 96 miliona pomoći iz pretpristupnih fondova za 2011.
U ovogodišnjem izveštaju o BiH, objavljenom 12. oktobra, Evropska komisija je ocenila da je "neuspeh u političkom dogovoru o formiranju vlade" otežao napredak BiH u ključnim reformama za pomak ka integraciji u EU". Navodi se da su reforme veoma ograničene, da za njih nema političke volje, dok su institucije slabe, jer nemaju dovoljno ljudi i sredstava, a saradnja među njima je manjkava.
Kao povoljni rezultati BiH se navode ukidanje viza za putovanja u zemlje EU 2010, kao i to što je, u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pokrenut dijalog EU i BiH o pravosuđu.
EU ipak ne odustaje od evropske perspektive BiH i pored čestih političkih problema i trzavica u zemlji koja tek treba da se reformiše da bi mogla da pristupi Uniji. U želji da osnaži svoje prisustvo u BiH i unapredi saradnju, Brisel je imenovao jedinstvenog predstavnika u BiH koji objedinjuje dužnosti šefa Delegacije EU i specijalnog predstavnika EU u BiH. Dogovor o tome je postignut na sastanku šefova diplomatija EU 21. marta u Briselu. Oni su tada istakli rešenost da finansijskom podrškom i "političkim uslugama dobre volje", ali i "kaznama" podstaknu političke lidere u BiH na dogovor za reforme koje vode ka EU.
Ubrzo nakon toga ukazala se potreba za "političkim uslugama dobre volje" EU nakon odluke Skupštine RS u aprilu da se raspiše referendum o odlukama visokog predstavnika u BiH. Nakon zaoštravanja situacije posredovala je visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton koja je predložila otvaranja dijaloga o spornim pitanjima a nakon toga RS je odustala od referenduma.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
