Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Neophodan konsenzus o ciljevima u tranziciji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Zemlje regiona, nakon lošeg iskustva sa tranzicijom u proteklih 10-ak godina, treba da se okrenu novoj tranziciji koja će podrazumevati nacionalni konsenzus o ciljevima koje žele da dostignu u različitim oblastima. To je zaključak naučnog skupa o izazovima na putu ka EU koji je od 28. do 30. avgusta održan u Tivtu. U raspravi se pošlo od pretpostavke da je dosadašnja tranzicija bila neuspešna i usporena, ali je pored propusta i negativnih efekata tog procesa ukazano i na mogućnosti koje bi zemlje regiona mogle iskoristiti u oblastima poput zaštite životne sredine, inovacija ili obrazovanja.
"Opšti zaključak je da je nova tranzicija neophodna ali takva tranzicija za koju bi postojao konsenzus na nacionalnom nivou u smislu jedinstvenog viđenja ciljeva kojima svaka od zemalja Zapadnog Balkana teži", rekla je naučna saradnica Instituta "Mihajlo Pupin" i članica organizacionog odbora skupa Dušica Semenčenko.
Kao okvir nove tranzicije bi trebalo iskoristiti strategiju Evropa 2020, ocenila je ona i dodala da je potrebno postići konsenzus o pravcu u kome Srbija ili neka druga zemlja želi da se razvija ne samo u oblasti ekonomije već i obrazovnog sistema, naučno-istraživačke oblasti ili zdravstva.
Dosadašnja tranzicija je bila bez jasnih ciljeva i utvrđenih odgovornosti za njeno ostvarivanje, rekla je ona ocenivši da je to bio jedan od osnovnih problema. "Budući da je svaka dobra tranzicija ona koja je planski vođena, a ova naša to nije bila, trebalo bi preći na novu tranziciju", rekla je ona.
Utvrđivanje vizije oko koje će se svi složiti prethodilo bi procesu tranzicije, rekla je Dušica Semenčenko i kao primer uspešne tradicije je navela proces kroz koji je prošla Estonija.
Na skupu je zaključeno i da bi nova tranzicija treblao da bude osnovna tema i narednog skupa koji će se održati na Paliću 2013.
Background Skup o integraciji Zapadnog Balkana u EU organizovan je od 28. do 30. avgusta u Tivtu, u Crnoj Gori. Glavne teme skupa su bili tranzicija i uloga informatičkih tehnologija i mogućnost zloupotrebe tih tehnologija u savremenom društvu.
Konferenciju pod nazivom "Tehnologija, kultura i razvoj" organizovali su udruženje Tehnologija i društvo, Centar za istraživanje razvoja nauke i tehnologije beogradskog Instituta "Mihajlo Pupin", Elektrotehnički fakultet u Podgorici, subotički Ekonomski fakultet i Grad Subotica.
Na konferenciji su učestvovali stručnjaci, istraživači i predstavnici univerziteta iz zemalja regiona i nekoliko članica EU, kao i predstavnici institucija nadležnih za nauku i tehnološki razvoj.
Konferencija u Tivtu je 19. takav skup. Skupovi se održavaju od 2002. i u prvo vreme su se bavili problemima ulaska Srbije i Crne Gore u EU, a od 2007. i drugih zemalja Zapadnog Balkana. Cilj skupa je da naučno osnovano i otvoreno razmatra fenomene, probleme i ideje koji mogu biti bilo prepreka, mogućnost ili podsrtek u integraciji i EU.
Učesnici skupa su pokušali da daju odgovore o uzrocima neuspelih tranzicija društveno-političkog i ekonomskog sistema u zemljama regiona, na osnovu istraživanja u oblastima kojima se bave ili primerima iz svoje prakse.
Na skupu su razmotreni negativni efekti tranzicije, ali je bilo i nalaza koji su ukazivali na moguća pozitivna usmerenja predstojeće tranzicije, rekla je Semenčenko.
Ona je kao negativne efekte tranzicije navela stvaranje marginalne klase u društvenom sistemu i njeno širenje, razne propuste u ekonomskom sistemu, propadanje industrije i nepostojanje ili nesprovođenje mnogih strategije u različitim oblastima, poput obrazovanja ili inovacija.
Kao pozitivan primer je navela to što je ekološki otisak Srbije, odnosno štetno delovanje na prirodne resurse, znanto manji nego u većini razivjenih zemalja pa postoji mogućnost za brže napredovanje i otklanje negativmih posledica.
Takođe, u sistemu visokog obrazovanja postoje mogućnosti da se usvoji koncept preduzetničkih univerziteta čime bi se, kako je rekla Semenčenkova, mogla započeti nova industrijalizacija. Dodala je da je na nekim fakultetima to već praksa, dok je na drugim to u fazi projekta.
Dušica Semenčenko je rekla da nacionalni inovacioni sistemi prolaze kroz takozvanu tihu tranziciju ali da su resursi u naučno-istraživačkom sistemu, pre svega ljudski "očuvani više nego u ostalim delovima istočne Evrope".Dodala je da se posebno povećava efikasnost u tehničko-tehnološkim naukama, i ocenila da bi naučno-istraživačka oblast imala veće efekte kada bi se uspostavio transfera znanja u privredu i državne institucije.
Na skupu je konstatovano da je kvalitet nastavno-obrazovnih procesa na univerzitetima u Srbiji i regionu i korišćenje društvenih mreža u malim i srednjim preduzećima na sličnom nivou u svim zemljama Zapadnog Balkana. Dušica Semenčenko je naglasila da razlog za to leži u nekadašnjem zajedničkom društven-ekonomskom razvoju.
Druga tema sastanka koja se odnosila na čuvanje podataka i posledice toga na život i privatnost građana bila je u drugom planu, pošto nije bilo većeg odziva na tu temu.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
