Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bečev: Samo puno članstvo u EU za Zapadni Balkan
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija i dalje može pre da bude rešenje nego problem na Zapadnom Balkanu, ali samo ako ne skine proširenje sa svoje političke agende, ocenjuje analitičar Dimitar Bečev iz briselske tink-tenk organizacije Savet za spoljne poslove (European Council on Foreign Relations). U opsežnoj analizi "Periferija periferije: Zapadni Balkan i kriza evra" Bečev je poručio da EU, da bi zadržala uticaj u regionu, težište treba da prebaci sa priče o bezbednosti na ekonomiju. Neophodno je i da se zemljama regiona ponudi punopravno članstvo u EU i ništa manje od toga.
"Sve ispod punog članstva u EU zasnovanog na principu solidarnosti značilo bi beskonačno produžavanje status kvoa, odnosno ekonomske i političke stagnacije", ocenjuje Bečev u opsežnoj analizi nazvanoj "Periferija periferije: Zapadni Balkan i kriza evra".
Autor ocenjuje da kriza evra nije "ubila" proširenje EU, ali da je region Zapadnog Balkana izbacila na najudaljeniji krug "Evrope u više brzina (multy-speed Europe), odnosno na periferiju periferije". Kriza evra je, uz "ekonomije balkanskih zemalja koje su pogođene niskim ili negativnim rastom", skoro iscrpla zamisao širenja EU i podrila retoriku o približavanju EU i Zapadnog Balkana".
I pored krize, EU se širi na Zapadni Balkan jer će u julu 2013. godine Hrvatska postati 28. članica Unije. Ispod površine se, međutim, odnosi Unije i zemalja koje teže članstvu menjaju kao posledica krize i toga kako ona menja Uniju: integracija je reč sa dvostrukim značenjem za Zapadni Balkan - u dobra vremena, evropsko središte izvozi stabilnost ka tom regionu, ali u vreme krize ka jugoistoku izvozi nestabilnost.
"Evropski kreatori politika i analiticari i sada povremeno govore o EU kao leku za balkanske patologije, kao da se kriza nikada nije desila, ali istina je da EU koja se dezintegriše takođe može da bude prokletstvo za njih", navodi se u izveštaju.
Po oceni Bečeva, ako evrozona reši sve svoje probleme, cena bi mogla da bude zatvaranje i nestanak apetita za proširenje, ali ako ne, Balkan će biti ostavljen sa malo spoljne pomoći za modernizaciju i demokratsku konsolidaciju.
"Izlazak Grčke iz evrozone poslao bi loše talase kroz čitav Zapadni Balkan, sa kojim je EU razvila intenzivan trgovinski, investicioni i drugi razvoj tokom poslednje dve decenije - tačno onako kako se Brisel nadao da će i biti".
Fokusirati se na ekonomiju
Kriza evra daje vetar u leđa pristupu "čekaj i vidi" (u EU). Međutim, stabilnost sadašnjeg status kvoa mogla bi da se pokaže varljivom, jer iako ne prete novi konlfikti, stagnacija odvraća investitore i umanjuje uticaj EU.
Zbog toga EU treba da ponovo potvrdi ulogu integracije kao motora pokretača za ekonomsku i društvenu modernizaciju i da podstakne rast, konkurentnost i zapošljavanje, i to uz svoje resurse.
"Da bi proširenje funkcionisalo i pokazalo svoju 'meku snagu', EU mora da prebaci fokus sa retorike o bezbednosti ka onoj koja se odnosi na ekonomiju. Politička stabilizacija preko procesa pridruživanja bila je vredna strategija u prošlosti, ali ovih dana jednostavno nije dovoljna. Zahvaljujući već uznapredovaloj integraciji ka EU, problemi regiona su veoma slični onima sa kojima se suočavaju mnoge zemlje članice".
Bačen na periferiju EU, Zapadni Balkan je izuzetno podložan ekonomskim potresima koji dolaze iz EU, i pravi izazov je očuvati stabilnost regiona koji se suočava sa spoljnom olujom istovremeno podstičući rast.
Ocenu da "evro kriza nije ubila proširenje EU", Bečev obrazlaže navodeći dokle je svaka zemlja Zapadnog Balkana pojedinačno stigla, ali i konkretne poteze EU među kojima je martovska inicijativa komesara Štefana Filea nazvana Dijalog na visokom nivou o pridruživanju (za Makedoniju), ali i majska "Pozitivna agenda" (za Tursku") nakon koje je sledio početak rada na izradi mape puta za liberalizaciju viza.
"Sa suprotne strane, kriza je uticala i na zemlje koje žele da postanu članice, pa je tako pod uticajem Nemačke Srbija počela proces normalizacije sa Prištinom, a takođe je i na Kosovo izvršen izvestan pritisak".
Istraživanja javnog mnjenja na Balkanu pokazala su da u zemljama koje žele da uđu u Uniju postoji pre evrorealizam nego evrofilija: građani Balkana nisu zaljubljeni u EU, oni je pre vide kao nešto što ne neizbežno i imaju pravo, jer sa svih praktičnih namera i ciljeva, Balkan već jeste deo EU.
EU ključna za privredu na Balkanu
"Trgovinska i finansijska liberalizacija između EU i regiona je sada kompletna i skoro dve trećine razmene Zapadnog Balkana je sa EU", navodi se u izveštaju. Četiri države članice imaju vrlo značajnu ulogu u trgovini - Nemačka, Italija, Austrija i Grčka, a udeo EU će se povećati kada HrvAtska, najznačajniji trgovinski partner za ostatak Zapadnog Balkana, postane članica Unije naredne godine.
EU je daleko najznačajniji izvor finansijskog dotoka - bilo preko direktnih stranih investicija bilo preko doznaka.
Ukazujući da u regionu jedino Albanija nije vezala nacionalnu valutu lek za evro, Becev zaključuje da je, uzevši u obzir uznapredovalu integraciju, i samim tim izloženost jedinstvenom tržištu, pridruživanje jedini način da se dobije pristup odlukama EU i sredstvima.
Uz podnaslov "tamna strana evropeizacije", Bečev piše da su lokalne ekonomije na Zapadnom Balkanu pretrpele značajnu recesiju poslednjih par godina i da je Svetska banka nedavno revidirala naniže svoje projekcije za ovu godinu na samo 1,1% rasta, u odnosu na 2,2% prošle i čak 5,9% 2008. godine. Najmanje tri zemlje - Srbija, Crna Gora i Bosna na ivici su recesije sa projektovanim rastom od 0,1 do 0,4 odsto ove godine.
"Sve u svemu, zemlje Balkana su suocene sa istim izazovima kao i južne članice EU. Srećom, mala veličina njihovih ekonomija, uz pomoć MMF - EU, pomogla im je da ne utonu dublje. Ali, to može da bude zatišje pred buru, jer međuzavisnost izlaže Balkan krizom pogođenoj Južnoj Evropi i drugim delovima Evrope koji su u problemu".
Grčke banke imaju 25% svih sredstava, depozita i zajmova u Makedoniji, 23%u Albaniji, i između 15 i 20% u Srbiji. Zajedno sa italijanskim bankama, one kontrolišu nešto malo ispod polovine sektora Zapadnog Balkana.
Preduzete su mere za prelivanje krize na grčke banke u jugoistočnoj Evropi u čemu je učestvovao EBRD, ali to nisu mere za podsticanje rasta, već za ograničavanje krize, ukazuje briselski analitičar.
"Zemlje Zapadnog Balkana su daleko ispod novih članica centralne i istočne Evrope kada se radi o sprovođenju strukturnih i institucionalnih reformi neophodnih za poboljšanje lokalnih potencijala, ljudskih resursa, diverzifikacije izvoza i ulaska u evropske prozvođačke mreže".
Ukazujući da je nezaposlenost u regionu visoka - od 13% u Albaniji preko 24% u Srbiji, 28% u BiH, i 31% u Makedoniji do 40% na Kosovu, analitičar navodi i da takav trend utiče na izbor birača, za šta je primer izbor Tomislava Nikolića za predsednika Srbije. "Balkanski biraci se ne okreću protiv Evrope per se, ali je manje verovatno da će oni obećanja svetle budućnosti primiti zdravo za gotovo", naveo je on.
Na Balkanu, evropeizacija je nosila obećanje modernizacije i konvergencije sa biogatim zemljama "stare Evrope", ali je grčka kriza i tome zadala ozbiljan udarac. Ona Upozorava na opasnosti od evropeizacije bez dublje transformacije. "Evrokriza i sve manja sposobnost EU da osvoji srca i duše preti da marginalizuje i fragmentiše Zapadni Balkan".
Po oceni Bečeva, postoji tajni pakt između članica EU koje su zamorene proširenjem i elita u zemljama Zapadnog Balkana kojima ne smeta da se uspore reforme ako one ostanu na vlasti. Takođe, za svaki uspeh politike EU na Zapadnom Balkanu postoji jedna ili dve greške. Pošto clanstvo u EU postaje sve udaljenije, trendovi stagnacije su sve jači.
Poruka koju političari sa Zapadnog Balkana čuju iz Brisela, Berlina ili Pariza jeste: sredite unutrašnje probleme, pokažite da ste spremni i onda dođite da razgovaramo.
"Ipak, prihvatanje stagnacije na Zapadnom Balkanu bilo bi priznanje da je Evropa tu doživela neuspeh, jer to je region koji je (za EU) "voće na dohvat ruke" - područje gde je politika EU zaista dovela do promena u stabilnosti i, bar do 2008, privrednog rasta. Ako EU ne može da na Zapadnom Balkanu, regionu koji često zovu njenim 'dvorištem', postigne transformaciju, ne moze da očekuje da je globalni akteri vide kao kredibilnog igrača u istočnoj Aziji, Bliskom istoku ili u post-ŠSR-u".
"U ovom trenutku, EU ostaje 'nezaobilazna sila' u regionu, čak i za Srbiju, koja sebe smatra centrom gravitacije i govori o 'četiri stuba' spoljne politike (EU, Rusija, SAD i Kina)", navodi Bečev dodajući da je upravo sistemom pritisaka iz EU rešen problem granicnih prelazan na Kosovu.
Ideja koja stoji iza proširenja EU na Zapadni Balkan jeste da se ponovi primer zemalja Centralne i Istocne Evrope, ali za to je neophodno da Unija da zamah svom pristupu Zapadnom Balkanu.
"Zahvaljujući sopstvenim politikama EU, Zapadni Balkan je već polovično u Uniji i nema mnogo razloga da se veruje da EU može da jednostavno sama sebe zatvori. Optimisti predlažu različite nivoe članstva u Evropi više brzina kako bi se ubrzalo pridruživanje zemalja Zapadnog Balkana, ali takav scenario 'članstva drugog reda' isključuje pritisak za ispunjavanje uslova konveregencije i održava status kvo".
Ništa manje od punog članstva, zakljucuje Bečev, ali ipak dodaje da to ne isključuje oblike postpristupnog uslovljavanja kao što je primenjeno u Bugarskoj i Rumuniji u okviru takozvanog Mehanizma za saradnju i verifikaciju.
Izvor: EurActiv.rs
Ilustracija: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
