Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Novi prioriteti u pregovorima o članstvu u EU
|
|
|
|
Objavljeno : 14.10.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Paket proširenja Evropske komisije Srbiji nije doneo samo preporuku za status kandidata, već i smernice za dalji napredak ka EU i informacije o tome šta su novi prioriteti Unije u pridruživanju potencijalnih članica. Naime, u izlaganju o napretku zemalja koje teže članstvu u EU, evropski komesar za proširenje Štefan File naglasio je da Komisija planira da u pregovore o pristupanju, koji su i do sada bili najzahtevnija etapa pridruživanja, uvede izvesne novine.
Poglavlja 23 i 24, koja se odnose na osnovna prava, pravosudne reforme, vladavinu zakona i bezbednost, otvaraće se na početku tog višegodišnjeg procesa, a zatvarati na kraju. Cilj toga je, kako je naveo File, da se omogući stalna interakcija između članica, Komisije i kandidata i da se u potpunosti ispune uslovi.
Time bi trebalo da se odgovori i na prvi izazov koji je Komisija izdvojila u svojoj strategiji proširenja - fokusiranje na vladavinu prava i reformu javne administracije.
Ta novina će prvi put biti primenjena na Crnu Goru, koja je 12. oktobra dobila preporuku Komisije za otvaranje pregovora, a do kraja godine bi trebalo da dobije i potvrdu zemalja članica.
Razloge takve promene nije teško otkriti, budući da se u tim oblastima često zapažaju manjkavosti u zemljama koje pristupaju EU. U strategiji se navodi da je novi pristup osmišljen zahvaljujući iskustvu sa Hrvatskom, da bi se unapredio proces pregovora u korist kandidata.
Kada je reč o Srbiji, ta poglavlja su u Mišljenju Komisije svrstana među oblasti u kojima će Srbija morati da uloži najveće napore da bi se usaglasila sa standardima EU.
U ta dva poglavlja spadaju i neki od posebnih prioriteta Komisije u oblasti proširenja, kao što je sloboda izražavanja. Mediji su "značajniji izazov nego ranije", kazao je File, dodavši da je u izveštajima o napretku ka EU dat veliki značaj medijima u skladu sa zaključcima Spik ap (Speak Up) konferencije o stanju medija na Zapadnom Balkanu. U Analitičkom izveštaju o Srbiji navodi s da je "medijski pejzaž raznovrstan i pluralistički", ali da su problem nasilje i pretnje novinarima, kao i nedovoljna ekonomska održivost i finansijska medija, dominacija malo broja oglašivača i nedovoljna nezavisnost Republičke radiodifuzne agencije.
Unapređenje vladavine prava i javne administracije podrazumeva i otklanjanje drugih slabih tački regiona, poput borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i efikasnog pravosuđa.
U fokusu Komisije je, kako je naveo File, i poboljšanje saradnje u regionu. Pridruživanje EU ne treba da bude "zatočenik" bilateralnih odnosa, kazao je File. U strategiji se navodi da se bilateralni problemi moraju rešavati što pre u procesu proširenja na dobronameran način.
Primera kočenja evropskih integracija zbog bilateralnih problema bilo je i u ovom paketu proširenja. Makedonija je još jednom dobila preporuku za otpočinjanje pristupnih pregovora, ali se za sada ne nazire mogućnost da oni i počnu zbog spora oko imena sa Grčkom.
EU, takođe, kako je poručio sam File, ne želi da "uveze" problem odnosa Srbije i Kosova, pa će odnosi morati da se normalizuju pre pristupanja Srbije. Komisija međutim, kako je naveo, to ne očekuje preko noći, ali se neće čekati ni kraj procesa pristupanja.
Kako je File kazao, proritet je i održivi razvoj, budući da nove članice treba da se približe ciljevima predviđenim strategijom Evropa 2020. To je za Srbiju svakako veliki izazov, kao uostalom i za same članice EU, budući da je reč o unapređenju standarda u celom društvu i privredi - smanjenje siromaštva, povećanje stope zaposlenosti, unapređenje ekoloških standarda poput smanjenja potrošnje energije i zagađenja ugljen dioksidom i povećanje udela obnovljivih izvora u energetskoj potrošnji.
Kao posebna pitanja u strategiji navedene su održive javne finansije, sprovođenje Akta o malim preduzećima EU, ulaganje u istraživanje i inovacije, borba protiv klimatskih promena, koja nije dovoljna na Zapadnom Balkanu, kao i poboljšanje sistema obrazovanja kako bi kvalifikacije odgovarale potrebama na tržištu rada.
File je ukazao i na značaj unapređenja transportne i energetske mreže, jer su one od ključnog značaja za budući ekonomski razvoj, pa su uvrštene među prioritete Komisije.
Srbija je i na tom planu u ovom izveštaju dobila "opomenu" da su ulaganja u energetiku i transport nedovoljna, pa se prenosna mreža za struju već koristi maksimalnim kapacitetom, izgradnja puteva napreduje sporo, a železnica je zanemarena u investicijama.
Komisija je u strategiji proširenja takođe pozvala na rešavanje problema učešća Kosova u Transportnoj zajednici Zapadnog Balkana o kojoj se pregovara od 2008. godine kako bi se ugovor o njenom osnivanju i potpisao.
Izvor: EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
