Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Hrvatska i BiH blizu dogovora o graničnim prelazima
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nadležni komesari Evropske komisije i šefovi diplomatija Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Vesna Pusić i Zlatko Lagumdžija, 19. septembra su u Briselu postigli važne dogovore o režimu prelaska granice između te dve zemlje kad Hrvatska u julu 2013. postane članica EU. Među pitanjima za koje je rešenje na pomolu su poseban režim prolaska kroz bosansku opštinu Neum i način da Bosna i Hercegovina koristi hrvatsku luku Ploče za uvoz i izvoz, a na dnevnom redu bila su i pitanja graničnih prelaza za građane i izvoz.
Dva bitna pitanja su praktično rešena, potvrdili su ministri dve države.
Jedno je da se obezbedi povezanost teritorije Hrvatske, a to znači i Evropske unije, kroz poseban režim prolaza kod Neuma, gde bosanskohercegovačka teritorija preseca hrvatsku i odvaja dubrovačko područje od ostatka Hrvatske, a od jula 2013. godine i Evropske unije. Tu će biti uspostavljen poseban "koridor", kako je rekao Lagumdžija, za prevoz robe između dva dela hrvatske, evropske teritorije.
Background Hrvatska je 9. decembra potpisala Ugovor o pristupanju Evropskoj uniji, na osnovu koga će u julu 2013. postati 28. članica Evropske unije.
Pristupanje zemalja bivše Jugoslavije može dodatno da se zakomplikuje zbog brojnih nerešenih pitanja u međusobnim odnosima. Takve probleme, poput graničnih sporova i pitanja manjina, zemlja koja je pristupila EU uvek može da postavi tokom pregovora zemlje kandidata za članstvo i time blokira njeno pristupanje. Primer za to je granični spor Hrvatske sa Slovenijom. Slovenija je u periodu od decembra 2008. do septembra 2009. godine blokirala otvaranje novih poglavlja u pregovorima sa Hrvatskom. Blokada je otklonjena dogovorom Slovenije i Hrvatske da se granični spor reši međunarodnom arbitražom.
EU, međutim, insistira da se što veći deo problema u međusobnim odnosima zemalja reši pre pristupanja EU, da se ti problemi ne bi "uvozili" u EU.
Ujedno je utanačeno i da se posebnim režimom omogući da Bosna i Hercegovina u punoj meri koristi za uvoz i izvoz hrvatsku luku Ploče.
Takođe je utvrđeno i preko kojih posebnih prelaza se mogu prevoziti živa stoka, životinje, a koji prelazi s fito-sanitarnom kontrolom će biti namenjeni prometu voća i povrća, što je presudno važno za privredne kompanije i prevoznike. Voće i povrće će moći da se prevozi preko prelaza Biaće, Žirovići, Izačić i Gradiška. A živa stoka preko Ploča i prelaza kod Slavonskog Broda.
Građani će, uz pasoše, moći da putuju preko petnaestak-dvadeset prelaza uređenih po standardima Evropske unije.
Hrvatska je odlučila da odmah počne da primenjuje šengenska merila na granicama, iako nema obavezu da uđe u šengenski prostor Evropske unije i za to će vlasti u Zagrebu iz fondova EU dobiti oko 100 miliona evra.
Kad je reč o "koridoru" kod Neuma, kako je ministarka Pusić objasnila, "kamioni će se pečatiti u Metkoviću i tako će imati skraćeni carinski postupak". Dogovoreno je, dodala je Pusić, i to da se ista merila za prolaz robe kroz neumski koridor koriste i pri prolasku robe koja se uvozi u BiH kroz Hrvatsku.
Šefica hrvatske diplomatije je dodala da će svi prelazi biti izgrađeni na vreme i rekla da je Hrvatska iz evropskih fondova dobila sredstva za prelaze s fito-sanitarnim nadzorom.
Vesna Pusić je naglasila da je na sastanku u Briselu rešeno dve trećine pitanja, a Lagumdžija je istakao da je za Bosnu i Hercegovinu "pitanje koridora Neumskog, odnosno Pločanskog jedna celina".
Na pitanje novinara da li Hrvatska ili EU traže nešto što je Bosni i Hercegovini neprihvatljivo, ministar Lagumdžija je odgovorio: "Nama nije sporno niti da se Hrvatska mora spojiti, niti da BiH mora imati izlaz na otvoreno more".
Na sastanku u Briselu je sasvim ovlaš bilo reči o mostu koji bi išao preko hrvatske teritorije na Pelješac i čime bi se obezbedio kontinuitet hrvatske, odnosno evropske teritorije. To pitanje je ostavljeno za kasnije, ali se studija o izvodljivosti za taj projekat radi i to je platila Evropska komisija. Interes EU dakle postoji, ali se mora videti koliko bi to i ekonomski bilo isplativo jer, prema računicama Zagreba, izgradnja mosta trajala bi četiri-pet godina i koštala bi oko 400 miliona evra, a Hrvatska je stavila do znanja da za to nema sredstava.
Piše: Dragan Blagojević, dopisnik Agencije Beta
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
