Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Saradnja Hrvatske, Srbije i BiH na putu ka EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.07.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predsednici Hrvatske i Srbije Ivo Josipović i Boris Tadić i članovi Predsedništva BiH izrazili su 18. jula međusobnu podršku evroatlantskoj integraciji svojih zemalja i istakli važnost održavanja zajedničkih sastanaka za čitav region. Posle sastanka u Beloj vili na Brionima koji je trajao oko tri sata, Josipović je rekao da se na ovakve trilateralne susrete predugo čekalo, dok je Tadić ocenio da sastanaka nije bilo zbog nedostatka političke volje.
Predsednik Srbije Boris Tadić je, ističući važnost ovakvih sastanaka, rekao da ih ranije nije bilo zbog nedostatka političke volje. Ocenivši da su odnosi tri zemlje odlični, Tadić je rekao da postoji ogroman potencijal za rešavanje otvorenih pitanja.
On je kazao da su završetak saradnje Srbije sa Tribunalom u Hagu i suđenje ratnim zločincima uslovi za pomirenje i da je njegov posao da se svi koji su osumnjičeni odgovaraju. Na pitanje o odnosu Hrvatske i Srbije prema BiH, on je kazao da ni jedna zemlja ne može biti u poziciji lidera, hegemona. Tadić je dodao da Hrvatska i Srbija jesu potpisnice Dejtonskog sporazuma, ali da ni Hrvatska ni Srbija ne mogu da se mešaju u unutrašnje stvari BiH.
Josipović je rekao da tri zemlje povezuju i teška pitanja iz proteklog rata, kao i svest da se ta pitanja moraju rešiti pravedno i pošteno, na dobrobit sve tri zemlje.
Predsedavajući tročlanog Predsedništva BiH Željko Komišić ocenio je da je razgovor "bio iskren, otvoren i bez fige u džepu". Komšić je rekao da je susret pokazao da postoji uzajamno razumevanje za stavove drugih, posebno za pomirenje i suđenje ratnim zločincima.
Uz podršku procesu evroatlantske integracije, svi učesnici sastanka istakli su i važnost jačanja ekonomske saradnje, posebno razvoj infrastrukture.
Nakon sastanka na Brionima izdato je zajedničko saopštenje u kojem su učesnicii istakli odlučnost za nastavak politike pomirenja i za rešavanje preostalh otvorenih pitanja. U Zajedničkom saopštenju Predsedništva BiH, predsednika Hrvatske i predsednika Srbije izražava se podrška naporima vlada tri zemlje da uspostave saradnju i pregovorima, u duhu dobrosusedskih odnosa, rešavaju probleme.
Učesnici sastanka dogovorili su se da nastave da održavaju trilateralne sastanke.
U zajedničkom saopštenju navodi se da su učesnici neformalnog trilateralnog sastanka na Brionima razgovarali o nastavku procesa pomirenja i rešavanja otvorenih pitanja između tri države (nestali, sukcesija, imovinsko-pravna pitanja, granice, itd). Bilo je reči, dodaje se, i o uzajamnoj političkoj podršci i tehničkoj pomoći u procesu integracije u Evropsku uniju, te o potrebi zajedničkog definisanja regionalne mreže infrastrukturnih sistema i njihovog kandidovanja kao regionalnih projekata za fondove EU.
Posebno se razgovaralo o saradnji u oblasti bezbednosti i pravosuđa, a učesnici su, kako se navodi, pozdravili sve dosadašnje dogovore resornih ministarstava i tužilaštava, posebno sporazume o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim postupcima, ugovore o izručenju, kao i sve bolju saradnju policija i tužilaštava u predistražnim postupcima.
Predsednici pozivaju nadležna državna tela svojih zemalja da nastave s postignutom dinamikom dogovora i saradnje i da stvore zakonske uslove za celovito rešavanje svih pravosudnih pitanja u međusobnom poverenju i saradnji, navodi se u saopštenju.
U saopštenju se dodaje da je na sastanku posebno istaknuta važnost saradnje na pitanjima progona organizovanog kriminala i odgovornih za ratne zločine, pridržavanjem osnovnih načela međunarodnog prava. Predsednici su ponovili svoju snažnu podršku procesu povratka izbeglica i interno raseljenih, kao i održavanju Međunarodne donatorske konferencije, koja bi pomogla rešavanje problema stambenog zbrinjavanja izbeglih.
Predsednici BiH, Hrvatske i Srbije su se posebno osvrnuli na budućnost zemalja regiona kao punopravnih članica EU, ocenivši da je završetak pristupnih pregovora Hrvatske dokaz kredibiliteta i vitalnosti politike proširenja, i snažan signal zemljama u regionu da nastave reforme i prilagođavanje standardima EU.
Kao buduća punopravna članica, ali i kao sused, Hrvatska je spremna da BiH i Srbiji pruži svu političku i tehničku pomoć i podršku u njihovom procesu pregovora i integracija u Uniju. Princip solidarnosti i uzajamne podrške jeste osnovni princip na kome tri zemlje žele da grade svoju zajedničku evropsku budućnost, ističe se u saopštenju.
Lideri BiH, Hrvatske i Srbije razgovarali su, dodaje se, i o podsticanju razvoja neophodne infrastrukture u regionu, kao osnovnog preduslova daljeg razvoja preduzetničkih odnosa i rasta preduzetništva uopšte.
Predsednici su se usuglasili da je potreban zajednički "institucionalni fokus" na razvoj infrastrukture, pa stoga pozivaju svoje vlade da imenuju stalno međudržavno veće sa zadatkom da harmonizuje aktivnosti u izgradnji.
U oblasti saobraćaja predsednici predlažu svojim vladama planiranje regionalne mreže autoputeva, brzih puteva, železničkih pruga, logističkih centara i razvoja luka na Jadranskom moru i rekama Savi i Dunavu.
Predsednici očekuju da bi ovakva inicijativa doprinela razvoju dobrosusedstva u regionu, definisanju transportne i politike u zajedničkim interesima, rešavanju transportne izolovanosti prostora u regionu i jadranskih luka, kao i ukupnom rastu konkurentnosti svih zemalja regiona.
Radi neometanog i ubrzanog protoka ljudi i roba, predsednici su predložili da se razmotri mogućnost osiguravanja većeg broja graničnih prelaza, kako međusobno tako i prema zemljama EU.
Predsednici su dogovorili nastavak neformalnih i formalnih susreta ove trilaterale, kako bi dali dodatni podsticaj i pružili svoju potpunu podršku daljoj saradnji BiH, Hrvatske i Srbije.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
