Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Slovenija preti blokiranjem članstva Hrvatske u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.07.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Slovenija bi mogla blokirati članstvo Hrvatske u EU ukoliko se "dijalogom" dve strane ne reši problem štednih uloga hrvatskih državljana u Ljubljanskoj banci. Kako je 23. jula u Briselu rekao šef slovenačke diplomatije Karl Erjavec taj problem bi trebalo da bude rešen pre nego što ugovor o članstvu Hrvatske s EU dođe na ratifikaciju u slovenački parlament. Blokiranje pristupanja EU zbog bilateralnih problema nije redak slučaj u evropskim integracijama, a Slovenija je već tokom pregovora Hrvatske o članstvu blokirala taj proces dok nije rešen spor dve zemlje oko granice. Srbija se već suočila sa takvim problemima - zahtevom Mađarske da se promeni zakon o restituciji, ali i zahtevima da se reši pitanje vlaške manjine.
Hrvatska ministarka inostranih poslova Vesna Pusić je istovremeno saopštila da se spor oko Ljubljanske banke mora rešavati nezavisno od ratifikacije sporazuma o članstvu Hrvatska-EU. Ona je, međutim, dala neodređen odgovor na pitanje novinara da li će o tome u Briselu na dvodnevnom ministarskom zasedanju EU razgovarati sa slovenačkim ministrom Erjavecom.
Reč je o sporu koji se tiče 172 miliona evra uloga hrvatskih građana u filijalama Ljubljanske banke u bivšoj Jugoslaviji. Ministar Erjavec je stavio do znanja da je Slovenija to smatra delom pitanja sukcesije, odnosno podele imovinskog nasleđa bivše SFRJ, i da zato ako se to prehthodno ne reši u slovenačkom parlamentu bez sumnje za ratifikaciju ugovora o pristupanju Hrvatske neće glasati dvotrećinska većina poslanika.
Erjavec je naveo da je takav bio i dogovor bivših premijera Hrvatske i Slovenije, Jadranke Kosor i Boruta Pahora, prilikom zaključenja za taj spor ključnog poglavlja u pregovorima Hrvatske o članstvu s Unijom.
Hrvatska ministarka Pusić je podvukla da je postignut dogovor da grupa stručnjaka dve zemlje rade na prolaženju obostrano prihvatljivog rešenja i da se zato "slučaj Ljubljanske banke" mora rešavati odvojeno od ratifikacije sporazum o članstvu Hrvatske u parlamentu Slovenije, koja, kao i sve ostale članice Unije bez izuzetka, na taj način mora ozvaničiti sporazum sa Zagrebom. Vesna Pusić je upozorila da "u vremenima krize postoji izvestan stepen podozrivosti prema prijemu novih zemalja u članstvo" u EU.
"Slovenija želi da Hrvatska što pre uđe u redove EU i želimo da ratifikujemo sporazum", rekao je Erjavec, ali je ipak naglasio da je "rešenje pitanja Ljubljanske banke preduslov za to, u skladu sa obavezama koje je Hrvatska preuzela prilikom zaključenja poglavlja 4 (pregovora o članstvu), a to je ‘Slobodan promet kapitala’".
Hrvatska ministarka Pusić je iznela tvrdnju da je "Slovenija prihvatila hrvatski predlog da se pitanje Ljubljanske banke rešava izdvojeno od pristupanja (Hrvatske) članstvu u EU", budući da su Zagreb i Ljubljana odlučili da odrede finansijske stručnjake koji treba da predlože "razumno i održivo rešenje". "Duboko sam uverena da je dugoročno evropsko partnerstvo-članstvo u EU- u interesu i Hrvatske i Slovenije, pa zato pitanje Ljubljanske banke treba rešavati odvojeno od procesa ratifikacije", ocenila je Vesna Pusić.
Bilateralni problemi - česta kočnica na putu ka EU
Pristupanje EU moraju da prihvate sve zemlje članice. Zato nije redak slučaj da zemlje članice pokušavaju da koriste tu, u tom smislu nadmoćnu poziciju da bi izvršile pritisak za rešavanje pitanja koja su im značajna.
Hrvatska u tom pogledu već ima iskustvo sa Slovenijom. Slovenija je od decembra 2008. do septembra 2009. godine blokirala otvaranje novih poglavlja u pregovorima, a blokada je otklonjena dogovorom Slovenije i Hrvatske da se granični spor reši međunarodnom arbitražom.
Drastičan primer je Makedonija, koja je još 2005. godine dobila status kandidata, ali i dalje čeka na otvaranje pregovora. Glavna prepreka je spor sa Grčkom oko imena zemlje, budući da Grčka ne priznaje ime Makedonija, a dogovor o alternativnom imenu, prihvatljivom za obe strane, još nije postignut.
Realno je očekivati da se slični problemi pojave i na putu Srbije ka članstvu u EU, tim pre što zemlje članice odobravaju svaki korak na putu kandidata za članstvo, pa mogu da blokiraju taj proces u bilo kojoj fazi, poput dodele statusa kandidata ili otvaranja pregovora, otvaranja ili zatvaranja bilo kog pregovaračkog poglavlja, ali i, kako je pokazao primer Hrvatske i Slovenije, na samom kraju prilikom ratifikacije.
Predstavnici mađarske vlade su, na primer, uoči dodele statusa kandidata Srbiji pretili uskraćivanjem podrške zbog zakona o restituciji zbog navodne diskriminacije mađarske manjine u Vojvodini. Međutim, ta pretnja je otklonjena, a tome je svakako doprineo i stav Evropske komisije da zakon nije diskriminatorski.
Rumunija je od Srbije, takođe, tražila garancije za status vlaške manjine, a problem je rešen potpisivanjem protokola o tom pitanju.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Foto: Wikimedia
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
