Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Rešenje za azilante nije na Zapadnom Balkanu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.10.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Vraćanje viza za države Zapadnog Balkana bio bi loš potez Evropske unije i nepravedan gest prema građanima Jugoistočne Evrope jer to nije rešenje za problem velikog broja zahteva za azil građana iz tih država, već je rešenje reformisanje sistema za azil u državama koje dobijaju takve zahteve, navodi se u analizi Evropske inicijative za stabilnost (ESI).
"Takva odluka (vraćanje viza) podrila bi kredibilitet EU u Jugoistočnoj Evropi. To bi bilo vrlo nekorektno prema građanima tih država. Ponovo uvođenje viza za građane Srbije, Makedonije, Albanije, Crne Gore ili BiH bio bi takođe signal drugim državama koje su na putu dobijanja vizne liberalizacije, od Kosova do Turske i Moldavije, da nemaju izgleda na uspeh", navodi se u analizi na sajtu Euobzervera (Euobserver).
Autori teksta, Džerald Knaus (Gerald) i Aleksandra Stiglmajer (Alexandra Stiglmayer) iz Evropske inicijative za stabilnost, organizacije koja prati sprovođenje vizne liberalizacije za Zapadni Balkan, pitaju se da li bi EU napravila "fundamentalnu i stratešku grešku" ukoliko bi se izjasnila za ponovno uvođenje viza za građane Zapadnog Balkana.
U analizi se podseća da šest ministara unutrašnjih poslova iz članica EU - Nemačke, Belgije, Francuske, Luksemburga, Holandija i Švedske, insistira na izmenama postojećeg bezviznog režima "najvažnije odluke koja je doneta za poslednjih 10 godina s ciljem ubrzanja evropskih integracija na zapadnom Balkanu".
To pitanje biće na dnevnom redu sastanka ministara unutrašnjih poslova i pravde koji će se održati u četvrtak i petak u Briselu, dodaju autori.
U tekstu se ukazuje da je, pošto je EU u decembru 2009. godine ukinula vize za građane Makedonije, Srbije i Crne Gore, došlo do pojave velikog talasa azilanata iz tih zemalja. Više hiljada građana, pre svega iz Srbije i Makedonije, krenulo je ka EU sa željom da tu i ostanu.
"Do 2010. godine Srbija je već postala treća zemlja u EU po broju zahteva za azil - skoro 18.000, dok je iz male Makedonije bilo 7.500 takvih zahteva", navodi se u tekstu na Euobzerveru.
Iako su samo tri države bile pogođene tim novim talasom azilanata - Nemačka, Švedska i Belgija, a od 2011. godine i Luksemburg, odmah su usledila upozorenja iz Brisela da bi EU mogla da ukine viznu liberalizaciju ukoliko balkanske države na nađu rešenje za problem.
"Od tada je situacija dalje pogoršana. Nemački slučaj najbolje to ilustruje. Godine 2010. građani Srbije i Makedonije predali su 10.300 zahteva za azil u Nemačkoj. Prošle godine tih zahteva bilo je 8.500. Međutim, u septembru 2012. godine broj zahteva iz Srbije i Makedonije u samo tom mesecu dostigao je 4.000", navodi se u analizi.
Reakcija Namačke bila je očekivana. Autori podsećaju da je ministar unutrašnjih poslova te zemlje Hans-Peter Fridrih (Friedrić) zatražio hitnu reakciju vlasti država zapadnog Balkana.
"Od oko 5.000 zahteva za azil u Nemačkoj (u prvih šest meseci 2012. godine), samo 11 lica dobilo je humanitarnu zaštitu (što nije isto što i politički azil i daje se samo licima sa ozbiljnim zdravstvenim problemima). I pored toga, broj zahteva i dalje je rastao", navode autori.
Autori odgovaraju i na pitanje "zašto ima toliko zahteva za azil?" podsećajući da je Ustavni sud Nemačke u julu 2012. godine doneo odluku da se podnosiocima zahteva za azil odobri povećanje pomoći.
Ističe se da je ranije pomoć koju su dobijale četvoročlane porodice smeštene u kolektivnim centrima u Nemačkoj bila 120 evra mesečno, a da je odlukom suda taj iznos povećna na najmanje 420 evra mesečno uz obezbeđen smeštaj, hranu i odeću.
"Ukoliko se radi o porodicama koje same moraju da obezbede hranu i odeću, iznos može da premaši i 1.100 evra mesečno. To je nekoliko puta više od prosečne mesečne zarade u Srbiji i Makedoniji", podseća se u tekstu.
Sama procedura rešavanja zahteva traje najmanje dva i po meseca. Ukoliko se podnosioci odbiju, imaju pravo na žalbu i tada se procedura produžuje na prosečno pet meseci boravka u Nemačkoj.
Autori su napravili poređenje sa Austrijom, državom koja je i geografski mnogo bliža za ljude sa Balkana, ali u kojoj je prošle godine podneto samo 380 zahteva za azil.
"Austrija je sve države zapadnog Balkana stavila na listu 'sigurnih država'. Zbog toga oni danas odlučuju o zahtevima za azil jednom sedmično", navodi se u analizi.
Podseća se da je i Holandija pre nekoliko godina reformisala svoj sistem za dobijanje azila, tako da sada holandske vlasti obrađuju zahteve po ubrzanoj proceduri - u roku od osam dana. Ako je zahtev odbijen, sud u roku od četiri sedmice donosi odluku po žalbi podnosioca zahteva. Zahvaljući tome, prošle godine je u Holandiji podneto samo 430 zahteva iz država Zapadnog Balkana.
"Ako je rešenje tako očigledno, jasno je da je ono u rukama članica EU kojih se to tiče. Umesto da se zalažu za takvo rešenje, koje je i u skladu sa evropskim zakonodavstvom i Konvencijom UN o pravima izeglica, Evropska komisija je krivicu svalila na države Zapadnog Balkana", navodi se u analizi.
Podseća se da je Komisija od Srbije i Makedonije zatražila da se ponašaju odgovorno, da pokrenu kampanju s ciljem boljeg informisanja svog stanovništva i pojačaju kontrolu na izlazu iz zemlje.
"Informativna kampanja? Potencijalni podnosioci zahteva za azil znaju da su njihove šanse da dobiju međunarodnu zaštitu minimalne, ali oni takođe znaju koje su mogućnosti podnošenja tog zahteva u različitim zemljama. Koja to kampanja bi ih sprečila u tome da pokušaju tamo gde mogu nešto da dobiju?", pitaju se autori analize.
Oni takođe ocenjuju da je besmislen i zahtev za pojačanom kontrolom granica budući da su skoro svi podnosioci zahteva za azil Romi, jer se onda u tom slučaju postavlja pitanje njihove diskriminacije.
Ukazuje se da je upravo jedan od važnih zahteva za dobijanje vizne liberalizacije državama na Balkanu bio taj da se svim građanima omogući da putuju i da imaju putne isprave, posebno uključujući tu Rome i druge manjine.
Autori konstatuju da bi zato najbolji način za rešavanje problema bio da sve države koje imaju problem sa velikim brojem azilanata proglase Zapadni Balkan države "sigurnim područjem" na nivou kompletne EU.
"Prema zakonodavstvu EU, zahtevi građana koji dolaze iz sigurnih država razmatraju su po prioritetnoj proceduri, kao što je to slučaj u Austriji", navodi se u tekstu.
Zaključuje se da sve dok Evropska komisija nastavlja da zagovara besmislene mere, a države-članice EU odbijaju da se pozabave problemom da imaju sistem za dobijanje azila koji je previše "velikodušan" prema podnosiocima zahteva, taj problem ne može biti rešen.
"Ni suspenzija bezviznog režima, osim ukoliko ne bi bila trajna, ne bi donela nikakve rezultate. Jedino vidljivo i delotvorno rešenje bilo bi da članice EU reformišu sopstvene sistema za dobijanje azila", zaključuju autori izveštaja i dodaju da ministri unutrašnjih poslova članica EU moraju to do prihvate, a Evropska komisija mora u tome da im pomogne.
Izvor: euobserver.com i euractiv.rs
Foto: euobserver
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
