Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Prihvatanje azilanata izazov za lokalne zajednice
|
|
|
|
Objavljeno : 30.08.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Srbiji, kao tranzitnoj zemlji za migrante iz afričkih i azijskih zemalja koji teže EU, raste broj zahteva za azil i na tom planu je očekuju različiti izazovi. Jedan od izazova je način na koji će lokalne zajednice prihvatiti azilante zbog čega je potrebno javnost upoznati s tom pojavom. Takođe, u oblasti azila potrebno je ojačati kapacitete državnih organa i izgraditi neophodnu infrastrukturu, rečeno je 30. avgusta na okruglom stolu "Ka evropeizaciji Srbije" o praksi i politikama u oblasti azila. Uspostavljanje funkcionalnog sistema upravljanja migracijama, uključujući sistem azila, jedna je od obaveza koje Srbiju očekuju na putu ka EU. Kada je reč o lažnim azilantima, u izveštaju koji je predstavljen na skupu naglašava se da je siromaštvo u korenu te pojave i da treba preduzeti mere koje će unaprediti socijalni i ekonomski položaj građana koji se odlučuju na taj korak.
Kako je ocenjeno na okruglom stolu o politikama i praksi u oblasti azila koji su organizovali Grupa 484 i Fondacija za otvoreno društvo, u Srbiji se intenzivnije moraju rešavati situacije u kojima lokalna zajednica "na neadekvatan način" reaguje u slučaju povećanog broja azilanata u njihovim mestima.
"Senzibilizacija lokalnih zajednica za prihvatanje azilanata je jedan od najvažnijih izazova kojim će se Grupa 484 u budućnosti baviti", rekao je izvršni direktor te nevladine organizacije Vladimir Petronijević i naveo primer Banje Koviljače gde su se građani pobunili zbog imigranata u tom mestu.
Imajući u vidu da raste broj ljudi koji u Srbiji traže azil dok teže ka zemljama EU, Petronijević je istakao da treba jačati kapacitete državnih organa koji se bave tom temom. Kako je ocenio, jedan od izazova u oblasti politike azila je i izgradnja infrastrukture potrebne za smeštaj azilanata kao i adekvatno reagovanje u hitnim situacijama.
Ivan Gerginov iz Komeserijata za izbeglice Republike Srbije kazao je novinarima da iz godine u godinu raste broj tražilaca azila u Srbiji. "Kod nas u poslednje tri godine je najveći broj Avganistanaca, Pakistanaca i Somalijaca, a nemiri i dugotrajni oružani sukobi rezultiraju velikim migracija ljudi koji prolaze, ne sa ciljem da žive u Srbiji nego u državama EU", rekao je Gerginov.
U izveštaju koji je predstavlje, u delu koji se odnosi na sistem azila u Srbiji navodi se da se Srbija nalazi na glavnom putu kretanja migranata iz azijskih i afričkih zemalja ka Zapadnoj Evropi, koji vodi preko Turske, Grčke i Makedonije.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, do decembra 2011. registovano je oko 9.500 ilegalnih imigranata, dok ih je 2010. bilo 2.500, navodi se u izveštaju i dodaje da se broj osoba koje su izrazile nameru da zatraže azil u Srbiji povećao šest puta u odnosu na 2010. na ukupno 3.134 u 2011.
U dokumentu se navodi da se većina zahteva odbacuje na osnovu koncepta "sigurne zemlje", koji podrazumeva da se zemlja iz koje je došla osoba koja traži azila poštuju međunarodna načela i standardi u zaštiti prava. Preporučuje se da se razmotri zakonsko rešenje "fiksne liste sigurnih zemalja" koju utvrđuje vlada, jer ne znači da osoba iz zemlje sa te liste ne može biti izložen progonu.
Ocenjuje se da je neophodno otvoriti još jedan centar za azil i da pritom vlasti treba da o tim planovima otvoreno razgovaraju sa lokalnim vlastima kako bi se izbele negativne reakcije u lokalnoj sredini.
U izveštaju se ocenjuje da je potrebno unaprediti kvalitet postupanja prekršajnih sudova u tom domenu i obučiti sudije kako bi mogli da prepoznaju potrebu azilom.
Tokom protekle dve godine među onima koji podnese zahtev za azil zabeležneo je povećanje broja porodica, odnosno majki sa decom, koje pokušavaju da stignu u Zapadnu Evropu.
Administrativne mere nisu dovoljne
Za rešavanje pitanja građana koji neosnovano traže azil u zemljama EU nisu dovoljne samo administrativne mere već i mere koje će im omogućiti bolji ekonomski i socijalni položaj u Srbiji, ocenjuje se u izveštaju o prisilnim migracijama u Srbiji. I u Srbiji i u zapadnim zemljama, kako se navodi, pitanje građana koji neosnovano traže azil za sada se rešava pre svega administrativnim merama i često se potpuno gubi iz vida da su uzroci u teškoj ekonomskoj situaciji u Srbiji.
Siromaštvo posebno pograđa određene regione i društvene grupe, poput romske zajednice, koje su pritom često marginalizovane i isključene iz društva, navodi se u dokumentu koji je pripremila nevladina organizacija Grupa 484 uz podršku Fonda za otvoreno društvo.
Upozorava se da zato "nerešeni problemi, kao što su nezaposlenost, stambeno pitanje, ili osećaj diskriminacije, često prisutan u romskim zajednicama, mogu povratnika gurnuti u ponovnu, sekundarnu migraciju".
"Zbog toga ovaj dokument jasno naglašava da problem koji je stvoren velikim brojem tražilaca azila iz Srbije ne može da bude potpuno rešen jedino administrativnim merama, i da je nužno da se pitanje migracija Roma čvrsto poveže sa različitim afirmativnim merama koje će zaista doprineti njihovoj inkluziji u srpsko društvo", ističe se u izveštaju.
U dokumentu se, takođe, preporučije da Vlada Srbije pokrene dijalog sa evropskim zemljama o mogućnosti postizanja bilateralnih sporazuma kojim bi se obnovila nekadašnja praksa privremenog i sezonskog zapošljavanja niskokvalifikovanih radnika iz Srbije.
Ukazuje se i da uredbu koja omogućuje da se neko spreči da izađe iz zemlje, ako na srpskoj granici ne pruži dovoljne garancije za povratak, treba uskladiti, kao i druge mere, sa najvišim standardima poštovanja ljudskih prava kako ne bi došlo do diskriminacije određenih grupa.
U izveštaju koji je predstavljen na okruglom stolu "Ka evropeizaciji Srbije" navodi se podatak da je na osnovu te uredbe sa granice vraćeno više od 3.500 građana Srbije.
Iako je broj zahteva u 2011. smanjen u odnosu na 2010. godinu, i dalje veliki broj državljana Srbije podnosi zahteve za azil u članicama EU što može da dovede do suspenzije bezviznog režima, navodi se u izveštaju. "Takav razvoj situacije nesumnjivo bi ozbiljno narušio proces pristupanja Evropskoj uniji, ali bi to verovatno i pojačalo animozitet prema romskoj nacionalnoj zajednici, odakle dolazi najveći broj naših tražilaca azila u zemljama EU", navodi se u izveštaju "Izazovi prisilnih migracija u Srbiji".
U dokumentu se podseća da će se od Srbije, kada počne pregovore o članstvu u EU, u okviru Poglavlja 24 tražiti uspostavljanje funkcionalnog sistema upravljanja migracijama, uključujuci i sistem azila, uz puno poštovanje međunarodnih standarda zaštite ljudskih prava.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
