Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Članice zasad traže mere za zaustavljanje "lažnih" azilanata
|
|
|
|
Objavljeno : 15.10.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ministri unutrašnjih poslova šest zemalja EU zatražili su da se na zasedanju Saveta ministara EU 25. oktobra razmotre hitne mere za zaustavljanje naglog priliva "lažnih azilanata" sa celog Zapadnog Balkana, ali nije zatraženo ponovno uvođenje viza za državljane tih zemalja. To je 15. oktobra u Briselu precizirao portparol u Evropskoj komisiji Mikele Čerkone. On je upozorio je da je "situacija ozbiljna i vrlo zabrinjavajuća", naglasivši da su u ogromnoj većini zahtevi za azil potpuno neutemeljeni - bez ikakvih razloga da se takvim licima pruži zaštita. U poređenju sa 2011. smanjen je broj zahteva za azil koje su podneli državljani Srbije i Makedonije, ali je povećan broj neosnovanih azilanata iz Crne Gore, BiH i Albanije. Najčešći razlozi za traženje azila su nedostatak zdravstvene zaštite, nezaposlenost i nemogućnost školovanja, ali i pogrešne informacije o ekonomskoj zaštiti azilanata u zemljama EU, ocenila je Komisija u poslednjem izveštaju. Srpski premijer Ivica Dačić predložio da Srbija plati troškove za 10.000 srpskih azilanata jer je to manja šteta nego ukidanje bezviznog režima.
Za uredno korišćenje režima bez viza su "odgovorne vlade i građani tih zemalja", rekao je Čerkone, inače predstavnik za štampu evropske komesarke za unutrašnje poslova Sesilije Malmstrem, ali je podvukao da se ne ukazuje posebno na neke od zemalja Zapadnog Balkana, budući da režim EU bez viza zloupotrebljavaju državljani svih zemalja regiona.
On je rekao da se poglavito pažnja pridaje tome što su "lažni azilanti" mahom Romi, iz ekonomskih razloga, a ne s ciljem da dobiju azil. Naglasio je da takva lica u članicama EU ometaju postupak za dodeljivanje azila i zaštite osobama koje zaista treba da budu zaštićene jer su ugrožene i dolaze iz zemalja koje nemaju demokratski poredak i gde se ne poštuju ljudska prava.
Čerkone je dodao da će redovni izveštaj o režimu EU bez viza biti iduće nedelje podnet Savetu ministara EU. Po njegovim rečima, ministri Nemačke, Francuske, Austrije, Belgije, Holandije i Luksemburga su u pismu Evropskoj komisiji zatražili da se takođe u Evropskom parlamentu veoma ubrza usvajanje "zaštitne klauzule".
Reč je o mehanizmu koji omogućava Evropskoj komisiji da na traženje nekih članica "u izuzetnim situacijama" bude privremeno ukinut bezvizni režim ulaska na "Šengensku teritoriju" EU za građane nekih država.
O tome odlučuju članice EU glasanjem "kvalifikovanom većinom" u posebnom odboru Savetu ministara EU, na temelju izveštaja Evropske komisije, a mehanizam se može primeniti u slučaju naglog porasta broja neopravdanih zahteva za azil, odnosno kad Evropska komisija i Savet ministara procene da je ugrožena bezbednost EU.
U Luksemburgu će 25. oktobra Evropska komisija podneti Savetu ministara za pravosuđe i unutrašnje poslove treći izveštaj o nadzoru "Šengenskog režima" bez viza za državljane zemalja Zapadnog Balkana.
Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je da bi ponovno uvođenje viza ostavilo teške posledice za Srbiju, ali i Evropsku uniju i predložio da Srbija plati troškove za 10.000 azilanata koji su u Evropi.
"Reč je o manje od 10.000 azilanata u celoj Evropi... Mi ćemo za tih 10.000 platiti troškove jer bi to bila manja šteta za Srbiju nego ukidanje viza", rekao je Dačić novinarima u pauzi skupa o trgovini ljudima u jugoistočnoj Evropi.
On je istakao da je vizna liberalizacija jedina konkretna stvar EU koji su građani Srbije videli u poslednjih nekoliko godina. Dačić je rekao da među azilantima koji odlaze u Evropu najviše ima Roma i Albanaca i da je potrebno promeniti sredinu u kojoj oni žive, što je drugoročan proces.
Pad broja zahteva iz Srbije
U 2011. zahtev za azil u EU podnelo je 7.500 državljana Srbije, dok je u 2010. to bilo 17.715 zahteva.Azil je u Evropskoj uniji u prva tri meseca ove godine zatražilo 3.390 građana Srbije, što je smanjenje za 12% u odnosu na isti period 2011. godine. Srbija je, međutim, ostala na 4. mestu po broju prijava za azil, pošto je i ukupan broj zahteva u EU smanjen za 10%.
Iz podataka o ishodu razmatranja zahteva proističe da ih je većina neopravdana. Pozitivno je rešeno samo 1% zahteva iz Srbije, što je znatno niže od proseka. Srbija je preuzela od Avganistana prvo mesto po broju zahteva u Nemačkoj, a povećan je i broj zahteva građana Srbije u Švedskoj.
U izveštaju Evropske komisije se podvlači da je broj zahteva iz regiona Zapadnog Balkana od početka godine značajno opao u poređenju sa istim periodom prošle godine i to najviše zahvaljujući smanjenju broja zahteva građana Srbije i Makedonije.
Većina ljudi koji traže azil svesna je da su male šanse da će im biti odobren, ali ipak pokušavaju, navodi Komisija u izveštaju koji je objavljen 28. avgusta i prosleđen Parlamentu i Savetu.
Azil najčešće traže Romi koji dolaze sa celim porodicama. Kako se navodi u izveštaju Komisije, obrazovanje Roma u regionu je na niskom nivou, a nezaposlenost je visoka što doprinosi isključenosti iz društva i lošim uslovima života.
Komisija je ocenila da vlasti Zapadnog Balkana sprovode mere kako bi stale na put tom fenomenu. Akcenat je na kampanjama informisanja građana o prednostima vizne liberalizacije i pravilima ulaska na evropsko tržište rada.
Vlade u regionu takođe strože kontrolišu granične prelaze sa visokim intenzitetom saobraćaja. Prijavljena je i veća kontrola turističkih agencija koje su potencijalno uključene u pogrešno informisanje građana koji traže azil.
Prednosti vizne liberalizacije
Građani Srbije od 19. decembra 2009. mogu da putuju bez viza u države članice Šengena. To znači građani Srbije mogu da putuju bez viza i borave u članicam Šengen zone najviše 90 dana u roku od šest meseci.
Jedan od prvih koraka na putu liberalizacije viznog režima bilo je izdavanje novih putnih isprava. U periodu od jula 2008. do marta 2012. srpske vlasti izdale su više od 3,8 miliona biometrijskih pasoša i skoro 3,5 miliona ličnih karata.
Za građane poreklom sa Kosova formiran je podseban odsek koji je između novembra 2011. i marta 2012. izdao 17.000 pasoša građanima koji imaju prijavljeno prebivalište na Kosovu.
Poređenja radi, 1. jula 2007. važeći pasoš, tada već nepostojeće SR Jugoslavije, imalo je samo 1,2 miliona građana.
Prema podacima Kancelarije za evropske integracije, u 2009. preko svih graničnih prelaza Srbije prešlo je 5,53 miliona ljudi, a naredne godine 6,3 miliona ljudi. Pod pretpostavkom da je samo jedna trećina išla u EU, na ime neplaćanja viza od 35 evra, građani su samo u toj godini uštedeli više od 73,5 miliona evra.
Prošle godine registrovano je 6,625 miliona izlaza iz zemlje čime je ušteda na ime izdavanja raznih potvrda i dokumenata za vize dostigla 77,3 miliona evra. Međutim, kako su u međuvremenu vize za ulazak u EU za treće države koje nisu obuhvaćene procesom vizne liberalizacije poskupele na 60 evra, time je ušteda za građane Srbije skočila na 132, 5 miliona evra, pod pretpostavkom da je jedna trećina ušla u EU.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Hrw
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
