Srbija je u Izveštaju o tranziciji Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) popravila dve ocene za sprovedene reforme, kod obnovljivih izvora energije i finansiranja mikro, malih i srednjih preduzeća. Za veću ocenu kod obnovljivih izvora zaslužno je uvođenje četiri projekta Mehanizma čistog razvoja dok napredak kod finansiranja malih i srednjih preduzeća odražava unapređenje u dostupnosti informacija o kreditima i u sistemu registrovanja zemljišta.

Izveštaj EBRD za 2012. godinu "Integracija preko granica" pokazao je da je u zemljama u kojima je ta banka angažovana ove godine u 17 slučajeva registrovano povećanje a u devet smanjenje ocene za sprovođenje reformi.

Iako je ocenjeno da je prethodna godina bila teška za zemlje u tranziciji zbog slabljenja privrednog rasta i osetnog pogoršnja ekonomskih perspektiva, EBRD ističe da nije bilo velikog zastoja sa reformama i da je napredak zabeležen u nekim važnim oblastima. Kako se naglašava u izveštaju, kreatori politike ostali su opredeljeni za principe slobodnog tržišta i konkurencije.

Ocene napretka reformi na korporacijskom, sektoru energije, infrastrukture i finansijskom idu od "1" do "4+" pri čemu najviša ocena ukazuje na visoko poštovanje standarda tržišne ekonomije a najniža na gotovo centralno-plansku ekonomiju.

Srbija je na korporacijskom sektoru dobila sve trojke, odnosno tri puta "3-" za reforme u agrobiznisu, industriji i nekretninama i čistu trojku za telekomunikacije.

Ocene u energetici su dvojke i to čista za prirodne izvore, "2+" za obnovljive izvore, što je ocena više nego u prethodnom izveštaju, i takođe "2+" za reforme na sektoru električne energije.

Kod reformi na sektoru infrastrukture Srbija je za vodosnabdevanje i odvod otpadne vode dobila "2+", za puteve i gradski saobraćaj po "3-" a za železnice trojku.

Na finansijskom sektoru Srbija je ocenjena trojkama na sektorima osiguranja i finansiranja mikro, malih i srednjih preduzeća, gde je ocena viša nego prethodno, "3-" je dobila za reforme u bankarskom sistemu i na tržištu kapitala a "2-" za privatni kapital.

Za reforme na sektorima preduzeća i tržišta i trgovine Srbija je za velike privatizacije dobila "3-", za male "4-" a za restrukturisanje preduzeća "2+". Kod tržišta su liberalizacija cena i trgovina i spoljnotrgobinska razmena ocenjeni četvorkama a politika konkurencije sa "2+".

U delu izveštaja o Srbiji EBRD je naveo da je u proteklih godinu dana zemlja postala kandidat za EU i da je napredovala sa reformama na više infrastrukturnih sektora, ali da je istovremeno makroekonomska disciplina oslabila.

Kada je reč o reformama u infrastrukturi, EBRD je istakao da je u telekomunikacijama tržište potpuno liberalizovano i da je konkurencija povećana dok su kod železnice potrebni dalji koraci na razdvajanju infrastrukture od saobraćaja.

Međutim, makroekonomska disciplina Srbije je popustila i fiskalni deficit je u prvoj polovini godine znatno povećan, na preko 7% bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok je javni dug daleko premašio 45% BDP predviđenih kao gornja granica zakonom o budžetskom sistemu.

EBRD navodi i da je Srbija u prvoj polovini godine ubeležila pad privrednih aktivnosti, da su industrijska proizvodnja i izvoz nastavili da slabe u drugom kvartalu, da inflacija ponovo raste i da je u septembru bila 10,3% a da je dinar od početka godine do kraja avgusta oslabio za oko 7% uprkos intervencijama Narodne banke Srbije (NBS) sa ciljem da se spreči dalja deprecijacija.

Na finansijskom sektoru EBRD ukazuje da se bankarski sektor poslednjih godina uspešno nosio sa krizom i da je na kraju 2011. godine koeficijent adekvatnosti kapitala bio dobar - 19,7%. Međutim, nivo nenaplativih zajmova je nastavio da raste i sredinom 2012. je premašio 20%.

EBRD ukazuje i na napore usmerene na jačanje uloge domaće valute. Strategija "dinarizacije" NBS zasnovana je na tri stuba - jačanju makroekonomskog okruženja, promociji instrumenata denominovanih u dinarima i razvoju "hedžing" instrumenata za zaštitu od valutnog rizika na nebankarskom tržištu.

Kao ključne prioritete za 2013. godinu za Srbiju EBRD je naveo obnovu fiskalno oprezne politike, jačanje regulatorne nezavisnosti na energetskom sektoru i intenziviranje napora za unapređenje lokalnog tržišta kapitala.

Od zemalja regiona, u po jednoj oblasti reformski napredak su ostvarile Hrvatska, na sektoru infrastrukture, i Makedonija, Slovenija i Crna Gora na finansijskom sektoru, dok kod Albanije i Bosne i Hercegovine nije bilo sektora sa značajnijim reformama.

Ovogodišnji izveštaj EBRD, kreditora koji je aktivan u zemljama od centralne Evrope do centralne Azije i na jugoistočnom i istočnom Mediteranu, fokusian je na značaj ekonomske integracije i bavi se, uz analizu evropske bankarske unije, i stvaranjem eurazijske ekonomske unije.

U izveštaju se ocenjuje da najnoviji predlozi EU o unifikaciji bankarskog nadzora i harmonizaciji banakarskih mehanizama predstavljaju "veliki korak u pravom smeru". Međutim, EBRD ukazuje da su ti predlozi nekompletni jer je članstvo ograničeno na zemlje zone evra i zbog toga što se zadržavaju autoriteti na nacionalnom nivou. To, posebno u evropskim zemljama u tranziciji, budi bojazni da će banke sa sedištem van zone evra biti u nepovoljnom položaju.

EBRD je deo izveštaja posvetio carinskoj uniji Rusije, Belorusije i Kazhastana i ekonomisiti te finansijske institucije ističu da je to dobar primer uspešne regionalne ekonomske integracije zemalja bivšeg ŠSR. Ocenjuje se da je carinska unija uspostavljena krajem 2009. godine donela brojne koristi članicama, kako u međusobnoj trgovini, tako i u trgovini sa trećim zemljama.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Romania-Insider

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Vlada najviše uradila u javnim finansijama
  
• 

  Vesti

  : Balkan napredovao sa reformom sektora malih preduzeća
  
• 

  Vesti

  : EBRD deli rizik sa Monsantom
  
• 

  Vesti

  : EBRD zainteresovan za puteve u Srbiji
  
• 

  Vesti

  : EBRD: Privredni rast Srbije 1,7% u 2013.