Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Balkan napredovao sa reformom sektora malih preduzeća
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.10.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Zemlje Zapadnog Balkana na putu ka EU i Turska znatno su popravile poslovnu klimu u poslednje tri godine ali njihove vlade treba da uvedu nove politike usmerene na podršku malim i srednjim preduzećima ako žele da podstaknu rast i zapošljavanje. Lideri po reformama na sektoru malih i srednjih preduzeća i konvergenciji sa pravnim tekovinama EU su Srbija, Hrvatska i Turska, Albanija, Makedonija i Crna Gora su uvele neke reforme ali još toga treba da urade dok Bosna i Hercegovina i Kosovo tek treba da razviju politike podrške malim preduzećima.
U novom zajedničkom izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju u razvoj (OECD), Evropske komisije, Evropske fondacije za obuku i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za 2012. godinu ocenjuje se da su sve zemlje Zapadnog Balkana i Turska napredovale u pojednostavljenju administrativnih i procedura kod otpočinjanja biznisa, jačanju institucija koje podržavaju mala i srednja preduzeća, unapređenju saradnje među agencijama i podsticanju sticanja veština, kao i izvoza.
Napredak reformi politika za mala i srednja preduzeća na Zapadnom Balkanu prati se od 2009. godine a u ovogodišnji izveštaj je prvi put uključena Turska. Izveštaj je predstavljen 23. oktobra u Zagrebu na samitu preduzetnika u organizaciji hrvatske vlade, Evropske komisije i Centra za obuku preduzetnika Jugoistočne Evrope.
Zamenik diektora uprave za razvoj privatnog sektora OECD Antonio Faneli rekao je na predstavljanju izveštaja da su vlade Zapadnog Balkana, s obzirom na globalnu krizu, shvatile da mala i srednja preduzeća mogu da imaju ključnu ulogu u pokretanju rasta i otvaranju radnih mesta.
"Izveštajem se podržavaju kreatori politika da uspostave merljive ciljeve daljeg unapređenja okruženja u kojem deluju mala i srednja preduzeća", istakao je Faneli.
Indeks politike za mala i srednja preduzeća računa se na osnovu 108 indikatora kojima se mere snaga i slabosti politika na sektoru i njihovo sprovođenje, porede iskustva i performanse, postavljaju prioriteti i meri konvergencija sa principima Akta o malom biznisu za Evropu.
Performanse Srbije, kako je ocenjeno u izveštaju objavljenom na sajtu EBRD, bolje su od regionalnog proseka i zemlja je ostvarila veliki napredak na većini polja. Posebno se ističe da je strategija inovacija Srbije među najnaprednijim u regionu.
Srbija je znatno restrukturisala politiku malih i srednjih preduzeća dodajući joj regionalne razvojne elemente transformisanjem nacionalne agencije za mala preduzeća u regionalnu razvojnu agenciju i ujedinjujući Razvojni i Garantni fond kako bi se obezbedile garancije za kredite i sredstva za započinjanje biznisa.
Ističe se i da je Privredna komora Srbije uključena u razvoj strategije učenja o preduzetništvu, kao i da brojne organizacije prate potrebe malog biznisa za radnom snagom.
U izveštaju se navodi i da mala i srednja preduzeća u Srbiji čine 98,8% registrovanih subjekata, njihov udeo u uklupnom broju zaposlenih je 65,9% a učešće tog sektora u dodatoj vrednosti je 56,3%.
Srbiji se u izveštaju savetuje da unapredi okruženje za poslovanje kreiranjem i sprovođenjem podsticaja za dinamičniji rad preduzeća. Takođe se ukazuje da poslovni inkubatori treba da budu više fokusirani na podršku inovacija.
Pored toga, Srbija treba da unapredi procedure kod bankrotstva, posebno jačanjem efikasnosti sudova koji su, kako je ocenjeno, i dalje spori i neefikasni.
Srbiji se preporučuje i da unapredi tzv. zelenu ekonomiju kako bi pružila nove prilike sektoru malih i srednjih preduzeća. U narednoj strategiji za mala i srednja i preduzeća prioritet Srbije treba da budu ekološka efikasnosti i ekološke inovacije uz jasne mere i ciljeve na sektoru.
Uz Srbiju lideri u reformisanju politike za mala i srednja preduzeća su Hrvatska i Turska. Za Hrvatsku se ističe da je ubeležila bolje rezultate od proseka u regionu u gotovo svim oblastima, osim kod procedure bankrotstva i javnih nabavki, a za Tursku da je razvila dobru politiku za mala i srednja preduzeća uz podršku niza dobro uspostavljenih institucija.
Albanija, Makedonija i Crna Gora, kako je ocenjeno, sporovode politike orijentisane ka biznisu ali treba da ulože više napora da podstaknu inovacije i obezbede usluge za podršku kako firmama u osnivanju, tako i onim koje već rade.
Bosna i Hercegovina i Kosovo tek treba da naprave okosnicu politike za podršku malim i srednjim preduzećima, obezbede bolju saradnju države i loklanih vlasti i smanje zavisnost od donatorske pomoći.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
