Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EBRD: Privredni rast Srbije 1,7% u 2013.
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.07.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srpska ekonomija pokazuje veći broj slabosti i glavni rizici dolaze od krize evrozone i ponovnog rasta inflacije, ocenjuje se u izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Regionalni ekonomski izgledi. EBRD je u julskom izveštaju zadržala prognozu ekonomskog rasta Srbije u 2012. godini na minimalnih 0,1%, ali je procena rasta u 2013. snižena sa majskih 2,6 na 1,7%. Za razliku od Hrvatske koju će ulazak u EU u julu 2013. izvući iz recesije uprkos nekonkurentnoj ekonomiji, za slovenačku privredu očekuje se da će se pad privredne aktivnosti iz ove godine nastaviti i sledeće. Izlaz za bosanskohercegovačku privredu leži u pojačanoj tražnji stranaca za nekim metalima i drvetom sa prostora BiH, dok javne finansije Crne Gore zavise od budućnosti alumunijumskog kombinata KAP.
Kako se ocenjuje u izveštaju EBRD, ekonomski rast Srbije ove godine biće značajno niži nego u 2011. kada je bruto domaći proizvod (BDP) povećan oko 2%, posebno u svetlu loših rezutlata iz prvog kvartala 2012. i pada BDP od 1,3% na godišnjem nivou.
Navodi se i da je ekonomskoj nesigurnosti doprinela i domaća politika u vreme izborne kampanje i nakon završetaka izbora. Glavni izazovi za novu Vladu Srbije biće dovođenje fiskalnog deficita pod kontrolu i smanjenje javnog duga, ocenila je EBRD. Taj međunarodni kreditor je podsetio i da je Međunarodni monetarni fond zamrznuo kreditni aranžman sa Srbijom.
Negativni uticaj krize u evrozoni na evropske zemlje u tranziciji širi se prema istoku i dok su srednja i jugoistočna Evropa već osetile usporavanje rasta, pad cena robe zbod smanjenja tražnje počeo je da pogađa Rusiju i druge izvoznike.
Poslednje prognoze EBRD predviđaju oštar pad ekonomskog rasta u regionu zemalja u tranziciji u 2012. na 2,7%, sa prošlogodišnjih 4,6%. Skromno ubrzanje rasta BDP-a na 3,2% očekuje se u 2013. godini. Ovaj region obuhvata zemlje jugoistočne Evrope, centralne Evrope i Baltika, Rusije i Severne Afrike.
U izveštaju se dodaje da je EBRD pre dva meseca prognozirala da će rast u 2012. biti 3,2%, a u 2013. godini 3,7%.
Region jugoistočne Evrope, koji obuhvata Srbiju, Albaniju, BiH, Makedoniju, Bugarsku, Crnu Goru i Rumuniju, posebno je ranjiv na dešavanja u evrozoni, ocenjuje se u izveštaju.
Prognoza prosečne stope rasta u regionu ove godine smanjena je sa jedan na 0,7%, dok se u 2013. očekuje blago povećanje rasta na 1,7%, što je ipak 0,7 procentnih poena manje od majske procene.
Srbija je sa prognoziranom stopom rasta od 0,1% u 2012. godini na poslednjem mestu u regionu. Listu po brzini rasta predvode Albanija i Bugarska sa povećanjem BDP-a od 1,2% u 2012. godini, slede Rumunija sa rastom od 0,8%, Makedonija sa 0,5%, Crna Gora sa 0,4% i BiH sa 0,3% rasta.
U goroj situaciji su Slovenija, Hrvatska i Mađarska, svrstane među zemlje srednje i baltičke Evrope, kojima EBRD predviđa pad BDP-a u 2012. godini. Prognozira se da će se BDP Slovenije smanjiti 2%, Mađarske 1,3%, a Hrvatske 1,2% u 2012.
Izveštaje EBRD upozorava i da su investicije značajno ispod pretkriznog nivoa u većini zemalja, što negativno utiče na budući ekonomski rast.
Prema prognozama EBRD, Slovenija će u 2013. godini i dalje biti u recesiji sa smanjenjem BDP-a od 1,4%, dok će se Hrvatska oporaviti uz rast BDP od 1,5%, a Mađarska će imati rast 0,4%.
Rast od 1,7% u 2013, pored Srbije imaće i Bugarska, Makedonija očekuje rast od dva procenta, Rumunija 1,8%, Albanija 1,4%, Crna Gora 0,8%, a Bosna i Hercegovina od 0,6%.
U Hrvatskoj se ekonomska situacija pogoršava i zemlja je u recesiji. Do kraja 2012. zemlja će ostvariti ili minimalni rast ili negativni, kao posledica nekonkurentnosti ekonomije. Međutim činjenica da će Hrvatska postati članica Eu na srednji rok daje pozitivan signal investitorima.
Kad je reč o Bosni i Hercegovini, domaća tražnja je pala zbog mere štednje i pada doznaka iz inostranstva. Međutim, kratkoročno zemlja bi mogla da profitira od povećane tražnje za nekim metalima i drvetom, što bi nadomestilo druge nedostatke u ekonomiji.
Crnogorska ekonomija se i dalje bori sa krizom. Deficit tekućeg računa je visok, industrijska proizvodnja oscilira, a kreditna aktivnost je i dalje u padu. Dodatni razlog za brigu je neizvesna budućnost aluminijumskog kombinata KAP.
Prema ranijim podacima, ukupan dug KAP-a procenjuje se na 370 miliona evra, što premašuje 10% BDP-a Crne Gore.
Dug KAP-a prema evropskim kreditorima, po proceni crnogorskih ekonomista, ugrožava stabilnost javnih finansija, a aktiviranje garancija u februaru ove godine, koje je fabrici aluminijuma dala država, nateralo je Vladu Crne Gore na rebalans budžeta.
Garancinje države date KAP-u vredne su 132 miliona evra. Vlada je novcem poreskih obveznika u martu otplatila obaveze prema Dojče banci, u iznosu od 23,4 miliona evra, ali ostaju dugovi od 110 miliona evra prema mađarskoj OTP i ruskoj VT banci.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
