Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Hrvatska u EU, EU u Hrvatskoj
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 30.06.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ulazak Hrvatske u EU doneće promene i u sastav evropskih institucija, a hrvatski jezik će postati 24. službeni jezik Evropske unije. Hrvatska će od 1. jula imati evropskog komesara, poslanike u Evropskom parlamentu, glasove u Evropskom savetu i zaposlene u evropskim institucijama. Istovremeno EU u Zagrebu umesto Delegacije otvara Predstavništvo koje će biti glavna veza između Evropske komisije i hrvatskih vlasti i građana. Za Evropsku uniju ulazak Hrvatske je sedmo proširenja i prvo od 2007, kada su članice postale Bugarska i Rumunija.
U Evropskoj komisiji Hrvatsku će predstavljati Neven Mimica na funkciji komesara za zaštitu potrošača, dok će Hrvatska u Evropskom parlamentu (EP) imati 12 mesta.
Izbori za hrvatske poslanike EP održani su u aprilu, a najviše mesta, šest, osvojila je koalicija okupljena oko opozicione Hrvatske demokratske zajednice (HDZ). Vladajuća koalicija na čelu sa Socijaldemokratskom partijom (SDP) imaće pet, a Hrvatski laburisti jedno poslaničko mesto u EP.
Na prve hrvatske izbore za EP izašlo je samo 20,7 odsto od 3,7 miliona građana s pravom glasa.
U skladu sa Lisabonskim ugovorom, broj poslanika EP biće nakon ulaska Hrvatske u EU smanjen na 751 sa 766, što će se primenjivati od izbora 2014. godine.
U Evropskom savetu Hrvatska će imati sedam glasova a kvalifikovana većina biće, po ulasku Hrvatske u EU, povećana na 260 glasova od ukupno 352, saopštila je Evropska komisija.
Hrvatska će po ulasku u EU činiti 1,26% evropske teritorije, a njen udeo u broju stanovnika Unije biće 0,86%.
Kada je reč o radu u službama EU, do sada su raspisani konkursi za 375 radnih mesta za građane Hrvatske u institucijama EU na koje se javilo više od 9.000 kandidata.
Samo Evropska komisija planira da do 1. jula 2018. zaposli 249 građana Hrvatske.
EU u Hrvatskoj
Delegacija EU u Hrvatskoj, uspostavljena u martu 2000, biće zatvorena 30. juna a 1. jula se otvara Predstavništvo Komisije.
Predstavništvo će biti glavna veza između Komisije i vlasti i građana Hrvatske i osiguraće redovnu komunikaciju i protok informacija.
Predstavništvo neće imati diplomatsku funkciju, kao što je imala Delegacija, pa će u njemu raditi manje od četvrtine ljudstva Delegacije, odnosno 18 službenika i šef.
Evropska komisija imenovala je ambasadora Branka Baričevića za prvog šefa Predstavništva Evropske komisije u Hrvatskoj koji će 1. jula preuzeti dužnost.
Komisija ima predstavništva u svih 27, odnosno od 1. jula 28 članica EU i regionalne kancelarije u Barseloni, Belfastu, Bonu, Kardifu, Edinburgu, Marseju, Milanu, Minhenu i Vroclavu. Predstavništva su pod nadležnošću potpredsednice Komisije Vivijan Reding (Viviane).
U Predstavništvu ili "evropskoj kući" radiće i Informativna služba Evropskog parlamenta čime se, kako navode u Komisiji, postižu efikasnije trošenje i optimizacija prostora obe institucije EU.
Ulazak Hrvatske sedmo proširenje EU
Od postavljanja temelja Evropske unije pre više od 60 godina broj članica je porastao sa prvobitnih šest potpisnica Pariskog ugovora na 27 članica a sa ulaskom Hrvatske u EU 1. jula povećaće se na 28.
Ulazak Hrvatske će za Uniju predstavljati sedmo proširenje.
Današnju EU je osnovalo šest zapadnoevropskih zemalja, a njeni temelji su postavljeni Pariskim ugovorom, kojim je osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik.
Pariski ugovor su 18. aprila 1951. godine potpisale Belgija, tadašnja Zapadna Nemačka, Francuska, Italija, Luksemburg i Holandija.
Te zemlje su Rimskim ugovorom iz 1957. godine uspostavile Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ) koja je Mastrihtskim ugovorom iz februara 1992. preimenovana u Evropsku uniju.
Prvi krug proširenja bio je 1. januara 1973, kada su EEZ pristupile Velika Britanija, Irska i Danska.
Nakon toga Uniji se pridružuju zemlje sa juga Evrope: Grčka 1. januara 1981. godine i Španija i Portugalija 1. januara 1986. godine.
U četvrtom krugu proširenja 1. januara 1995. EU su pristupile Austrija, Finska i Švedska i broj članica se povećao na 15.
Nakon tog proširenja EU je obuhvatila govoto celu Zapadnu Evropu, a o tih 15 članica se nakon novih proširenja govorilo i kao "starima članicama".
Na sledeće proširenje se ponovo čekalo gotovo 10 godina da bi 1. maja 2004. Uniji pristupilo 10 članica, a Unija se proširila uglavnom na istok Evrope.
EU su tada pristupile Slovenija, Slovačka, Češka, Poljska, Litvanija, Letonija, Estonija, Mađarska, Kipar i Malta, a to je najveće do sada proširenje po broju zemalja i stanovnika.
Poslednje proširenje je bilo 1. januara 2007. kada su EU pristupile Bugarska i Rumunija.
Naredni ciklus proširenja EU bi trebalo da ide u smeru jugoistoka Evrope - na zemlje Zapadnog Balkana i Tursku, i na krajnji severozapad, ali je Island koji ima status kandidata u međuvremenu odustao od pridruživanja EU.
Zemlje kandidati za članstvo u EU su Srbija, Crna Gora, Makedonija i Turska, a potencijalni kandidati Bosna i Hercegovina i Albanija.
Nezivesno je kada će uslediti naredni krug proširenja, pošto je pristupanje EU višegodišnji proces tokom koga zemlje moraju da sprovedu reforme i usvoje standarde i pravu tekovinu EU.
Pored toga, u EU je proteklih godina opao entuzijazam u pogledu proširenja delom zbog iskustva sa proširenjima u prvoj deceniji 21. veka a delom zbog ekonomske krize koja je Uniji nametnula potrebu unutrašnjih reformi.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
