Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ulazak Hrvatske u EU pozitivan signal za region
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.05.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Prijem Hrvatske u Evropsku uniju pokazuje da proces proširenja nije stao i da je članstvo moguće i za druge zemlje regiona, ali i da će taj proces biti još teži i sporiji, ocenjeno je na konferenciji o regionalnim posledicama pristupanja Hrvatske EU na Fakultetu političkih nauka. Na dvodnevnoj konferenciji ocenjeno je i da ekonomski efekti prijema Hrvatske u članstvo EU neće biti veliki i da će u prvom periodu biti povoljniji za zemlje regiona nego za Hrvatsku, a da će Srbija imati šansu za povećanje izvoza određenih proizvoda.
Na otvaranju konferencije 17. maja potpredsednik Inicijative za evropsku stabilnost Kristof Bender rekao je da prijem Hrvatske u EU pokazuje, s jedne strane, da je
članstvo u EU moguće za bivše jugoslovenske republike sa postkonfliktnog prostora, a s druge strane da je to težak zadatak pun izazova.
Bender je dodao da primer Hrvatske pokazuje i da taj proces zahteva da balkanske zemlje pokažu ozbiljnost, odlučnost i spremnost da donesu teške i hrabre političke odluke. Sporazum Beograda i Prištine je ohrabrujući znak, ocenio je Bender i dodao da je od suštinske važnosti da Savet EU odobri početak pristupnih pregovora pod uslovom da Srbija radi na primeni dogovora.
Ono što članice EU koje podržavaju proces proširenja mogu da urade po njegovom mišljenju, jeste da daju jasnije signale šta se očekuje od zemalja koje žele da uđu u EU, kao i da pomognu u sprovođenju potrebnih reformi u određnim oblastima pre početka pregovora o tim poglavljima.
Jovan Teokarević iz Centra za interdisciplinarne studije Balkana FPN-a ocenio je da je pristupanje Hrvatske EU značajno i kao "opomena i kao nada", odnosno da pokazuje da se do članstva neće doći brzo i lako ali da je ono ipak moguće, čak iako okolnosti nisu naklonjene.
Članstvo Hrvatske u EU, kako je dodao, može se tumačiti i kao potvrda nastavka proširenja Unije na zemlje zapadnog Balkana, ali i kao nagoveštaj njegovog završetka ili bar dugotrajne pauze, jer država koja će naredna ući u evropsku zajednicu to neće učiniti pre kraja ove ili početka sledeće decenije.
Teokarević je istakao da u rešavanju mnogih pitanja i problema sa zemaljama regiona "pregovaračka moć Hrvatske značajno raste sa članskom kartom EU".
On je ukazao da zemlje regiona kasne u procesu evropskih integracija u odnosu na zemlje centralne Evrope koje su postale članice prošle decenije i da će im trebati duplo više vremena da pristupe Uniji, jer je proces pregovaranja sve duži, uslovi za svaku narednu zemlju se pooštravaju, pregovori o svakom poglavlju se samo privremeno zatvaraju, a počinje se s najtežim poglavljima.
Zbog ekonomske krize koja doprinosi zamoru od proširenja, ali i "zamora od pristupanja u zemljama aspirantima", proširenje će, prema mišljenju Teokarevića, ići mnogo teže i sporije.
Senada Šelo-Šabić iz Instituta za razvoj i međunarodne odnose istakla je da je stav Hrvatske da će po ulasku u EU nastojati da pomogne i podrži proces proširenja i da neće koristiti otvorena pitanja za blokiranje susednih zemalja na putu ka EU. Hrvatska će sva svoja znanja i iskustva preneti ostalim zemljama, rekla je Šelo-Šabić i dodala da sve države regiona moraju sprovesti obimne reforme i da svaka ima bar jednu ozbiljnu prepreku, specifičan problem koji mora da reši.
Hrvatska, kako je istakla, treba da više učini za što brži pristup susednih zemalja EU i da delima pokaže da je spremna i zainteresovana da rešava pitanja regiona, jer ona "ulazi u EU, ali ne izlazi iz regiona".
Ekonomske posledice relativno male
Jedna od glavnih promena koja će uslediti 1. jula, kada Hrvatska postane 28. članica EU, jeste da će Hrvatska napustiti dosadašnji režim trgovine sa zemljama regiona koji je regulisan CEFTA sporazumom i da će se trgovina obavljati prema odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Na panelu o ekonomskim posledicama ulaska Hrvatske u EU Jadranka Zenić Zeljković iz srpskog Ministarstva za unutrašnju i spoljnu trgovinu i telekomunikacije izjavila je 18. maja da to, ipak, neće uticati na dosadašnje trgovinske tokove u regionu kada su u pitanju industrijski proizvodi, jer će se razmena i dalje obavljati bez carina.
U oblasti agrara i prehrambene industrije, međutim, ulazak Hrvatske u EU će poboljšati položaj članica CEFTA, istakla je Zenić Zeljković, objasnivši da će, zbog promena u carinskoj zaštiti, te države moći da izvoze na tržište Hrvatske bez carina.
Položaj Hrvatske će, s druge strane, biti bar u prvom periodu lošiji, jer će većina članica CEFTA za određene hrvatske proizvode naplaćivati carine koje primenjuje i za ostale zemlje EU.
Milica Uvalić s Univerziteta u Peruđi ocenila je da će ekonomske posledice ulaska Hrvatske u EU biti relativno male i da će najvažniji biti politički efekti. Ona je istakla da će Hrvatska početi da primenjuje trgovinsku politiku EU i da će konkurentnost hrvatskih proizvoda biti smanjena, što će značiti preseljenje proizvodnje u zemlje regiona, zbog manjih poreza i jeftinije radne snage, a što su neke hrvatske kompanije već najavile.
Srbija može iskoristiti potencijalne prednosti koje nisu velike, rekla je Uvalić i dodala da neke promene koje će uslediti, kao što je povećanje carina na neke proizvode, među kojima cigarete, predstavljaju šansu za Srbiju da poveća izvoz u druge zemlje.
Uvalić je dodala da će Srbija prema Hrvatskoj primenjivati politiku kao i prema drugim članicama EU, što znači pogoršanje položaja Hrvatske bar kada su neki prehrambeni proizvodi u pitanju.
Ulaskom Hrvatske u EU očekuje se, smatra Uvalić, veća međuzavisnsot srpskih i hrvatskih preduzeća kroz strane investicije, bolja zaštita srpskih investitora u Hrvatskoj, kao i indirektni uticaj ogromne finansijske pomoći EU Hrvatskoj na povećanje jaza u razvijenosti zapadnog Balkana i EU.
Lejla Kablar, direktor Vanjskopolitičke inicijative BiH izjavila je da će ulazak Hrvatske u EU imati negativne posledice na određene aspekte spoljnotrgovinske razmene Hrvatske i BiH, pre svega na izvoz poljoprivrednih proizvoda iz BiH na tržište EU, jer insitiucije BiH nisu u dovoljnoj meri ispunile uslove za nesmetan izvoz.
Kablar je istakla da će prijem Hrvatske u EU, s druge strane, imati pozitivan efekat na rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja Hrvatske i BiH, kao što su granični prelazi, imovinsko-pravni odnosi, tranzit preko luke Ploče i kroz Neum i druga pitanja.
Jelica Minić iz Saveta za regionalnu saradnju čije je sedište u Sarajevu ocenila je da se promena statusa Hrvatske neće osetiti u okviru Procesa saradnje jugoistočne Evrope, gde će samo ojačati evropsku dimenziju tog procesa, čijih je nekoliko članica već u EU. Promena će ipak uticati na dinamiku odnosa na zapadnom Balkanu,
smatra Minić.
Izvor: Beta
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
