Pristupanje Hrvatske Evropskoj uniji od 1. jula biće dobro za oživljavanje potencijala privrednog rasta te zemlje, smatraju analitičari Erste grupe. Oni turizam vide kao siguran oslonac za Hrvatsku i mnogo očekuju od sektora energetike i transporta, ali i ističu da su strukturne reforme glavni izazov. Navodi se i da su Hrvatskoj potrebna veća direktna strana ulaganja u produktivne sektore, bolje poslovno okruženje i ubrzavanje procesa privatizacije. Ocenjuje se i da će izlazak iz CEFTA kratkoročno negativno delovati na hrvatski izvoz ali da će na srednji rok članstvo u EU obezbediti Hrvatskoj pristup snažnom i konkurentnom tržištu. Hrvatska će od 2014. do 2020. imati na raspolaganju ukupno 11,7 milijardi evra iz fondova EU.

U specijalnom izveštaju "Hrvatska: priča o uspehu uprkos teškim vremenima" analitičari Erste banke navode da, nakon dugotrajnih problema sa rastom tokom prethodnih godina, ne iznenađjuje optimizam oko koristi koje nosi članstvo u EU.

Iako se čni da je teško ponoviti uspehe iz prethodnih talasa proširenja, Hrvatska, ističu analitičari, ima neke konkurentske prednosti, kao što su geografski položaj, nedovoljno iskorišćen turistički potencijal, dobro razvijena putna infrastruktura i energetski sektor u povoju.

"Ako Hrvatska dobro iskoristi svoje prednosti i ubrza reforme, očekujemo da će članstvo u EU aktivirati te prednosti na srednji rok," objašnjava glavni ekonomista Erste banke u Hrvatskoj Alen Kovač.

U izveštaju se navodi da je Hrvatska imala značajan priliv direktnih stranih investicija tokom prethodne decenije ali da je ta zemlja bila na začelju među zemaljama centralne i istočne Evrope (CIE) po strukturi tih investicija. Naime, ulaganja su uglavnom odlazila u usluge, dok su ona u proizvodne delatnosti bila na vrlo niskom nivou.

To je, kako ukazuju iz Erste banke, podržalo bankarski sektor, ali su proizvodnja, zapošljavanje i izvoz bili manje dinamični.

Stoga će izazov za Hrvatsku biti podsticanje direktnih stranih ulaganja u produktivne sektore, kao i razvoj proizvoda za izvoz.

Takođe, ubrzavanje procesa privatizacije, što je jedan od ciljeva vlade u Zagrebu, omogućiće dolazak svežeg kapitala, veću efikasnost i transfer znanja.

Analitičari Erste grupe navode da je za Hrvatsku turizam siguran oslonac i da se mnogo očekuje od energetike i transporta, ali i da su strukturne reforme glavni predstojeći izazov.

Za turizam se očekuje da privuče solidno interesovanje, s obzirom da je zabeležio značajan rast od početka krize, kao i na to da Hrvatska još ima neiskorišćen potencijal na tom sektoru.

Sektor transporta takođe ima dobre izglede, s obzirom na komparativnu geografsku prednost. Osim toga, dobro razvijena putna infrastruktura ostavlja više mogućnosti da se EU fondovi fokusiraju na druge delove infrastrukture, naročito železnicu i luke.

Na sektoru poljoprivrede i prerade hrane korak u dobrom pravcu, ocenjuju u Erste banci, jeste nastojanje hrvatske vlade da poveća upotrebu nekultivisanog zemljišta u državnom vlasništvu.

Za privlačenje novih investitora neophodno je i poboljšanje poslovnog okruženja jer je Hrvatska po međunarodnim merilima slabije rangirana od zemalja u regionu.

Problemi su naročito prisutni u vezi sa veličinom i efikasnošću javnog sektora, krutim radnim zakonodavstvom i slabom zaštitom investitora.

"Nema alternative ubrzanju reformi i mi primećujemo ohrabrujuće signale na terenu, kao rezultat prepoznavanja potrebe od strane kreatora politike da se ubrzaju reforme. Ovo je pravi trenutak da se poboljša poslovna klima, uklone uska grla vezana za ulaganja i pridobije poverenje investitora", istakao je Kovač.

CEFTA

Kada je reč o izlasku iz Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA), to će se verovatno kratkoročno negativno odraziti na hrvatski izvoz, ali članstvo u EU, smatraju analitičari, donosi pristup snažnom i konkurentnom tržištu.

Izlazak iz Sporazuma za posledicu će imati gubitak konkurentnosti Hrvatske na tržištu CEFTA, odnosno u trgovini sa Bosnom i Hercegovinom i Srbijom, zbog povećanja carinskih stopa.

"Očekujemo izvesne kratkoročne negativne efekte izlaska iz CEFTA, ali tržište EU, sa 500 miliona ljudi, nudi više potencijala na srednji rok. Takođe, članstvo u EU će izvršiti konkurentan pritisak na domaću proizvodnju kroz pojačan uvoz iz EU, što će, nadamo se, uticati da se poveća efikasnost, ali i značiti teže uslove poslovanja za veliki broj kompanija", istakao je Kovač.

Od EU 11,7 milijardi evra

Kako navodi Erste grupa, ukupni EU fondovi koje će Hrvatska imati na raspolaganju od 2014. do 2020. godine su 11,7 milijardi evra, odnosno oko 25% procenjenog BDP-a u 2013.

"Zaključivanje ugovora i trošenje tako velikog iznosa će definitivno biti važni za potencijal rasta na srednji rok. Međutim, rezultati Hrvatske u realizaciji pretpristupnih IPA fondova su često kritikovani kao osrednji. S obzirom na to, kao i na činjenicu da ugovaranje i plaćanje obično ide nešto sporije na početku programskog perioda i ubrzava se nakon otprilike godinu dana, deluje kao da Hrvatska može da očekuje značajnije efekte EU fondova tek u srednjem roku", ističe se u izveštaju.

Erste grupa je vodeći pružalac finansijskih usluga u istočnom delu EU. Ima 16,6 miliona klijenata i oko 2.900 filijala u sedam zemalja (Austriji, Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Srbiji).

U prvom kvartalu 2013. godine Erste Grupa je imala bilansnu sumu od 213 milijardi evra i neto dobit of 176,2 miliona.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Slovenija uvodi prelazni period za radnike iz Hrvatske
  
• 

  Vesti

  : Budući hrvatski komesar nije oduševio evropske parlamentarce
  
• 

  Vesti

  : Ulaskom Hrvatske u EU porašće suficit Srbije sa CEFTA
  
• 

  Vesti

  : Ulazak Hrvatske u EU pozitivan signal za region