Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Radulović: Odustajanje od zakona znak da se ide na izbore
|
|
|
|
Objavljeno : 22.01.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nacrt zakona o radu i predlozi zakona o privatizaciji i stečaju povučeni su iz procedure dan pre zvaničnog otvaranja pristupnih pregovora sa EU, na kojem su najviši predstavnici vlasti uveravali Brisel da su spremni za teške reforme, pa i po cenu sopstvene popularnosti. Sudbina zakona o radu biće jedan od ispita spremnosti vlasti da smanji izvesne privilegije koje imaju uglavnom zaposleni u javnom sektoru, ali i da pronađu rešenje za socijalne probleme koji mogu nastati usled reformi. Povlačenje zakona iz procedure je ponovo podstaklo špekulacije o raspisivanju vanrednih izbora u Srbiji.
Protiv nacrta zakona o radu vođena je kampanja u javnosti, na čelu sa sindikatima koji su i istupili iz radne grupe za njegovu izradu upozorivši da se njime krše prava radnika. Sa druge strane, generalni sekretar Međunarodne organizacije poslodavaca Brent Vilton, koji je pružio podršku ministru privrede Saši Raduloviću čije ministarstvo stoji iza ovog zakona, ukazao je 22. januara da su reforme blage u poređenju sa međunarodnom praksom.
Među izmenama koje su bile predviđene povučenim nacrtom je promena sistema otpremnina, tako da se dobijaju samo za vreme provedeno kod poslednjeg poslodavca. Među izmenama su i produženje ugovora na određeno vreme do 36 meseci, izvesna fleksibilnost u pogledu promene radnog mesta i radnog vremena, kao i smanjenje naknada tokom bolovanja i odmora koje bi se, prema rečima ministra Radulovića, primenjivale uglavnom na zaposlene u javnom sektoru.
Radulović je sudbinu zakona iza kojih stoji njegovo ministarstvo vezao i za svoj ostanak u vladi, rekavši da neće više biti ministar ako se od ovih reformi odustane. On je to stavio i u širi politički kontekst i 22. januara ocenio da bi odustajanje od njih značilo da će se ići na izbore, umesto da se vlasti pozabave reformama neophodnim Srbiji.
Background Na sastanku kolegijuma Socijalno ekonomskog saveta 20. januara je odlučeno da se nacrt izmena Zakona o radu povuče, a plan je da se osnuje grupa koja će razmotriti predložena rešenja. Takođe, pre nastavka procedure biće razmotreni i zakoni o privatizaciji i stečaju.
Nezadovoljni predloženim Nacrtom izmena i dopuna Zakona o radu, sindikati su tražili njegovo povlačenje iz procedure, uz pretnju masovnim štrajkovima i protestima ako to ne bude urađeno. Čak i nakon odluke o povlačenju nacrta, sindikati nisu odustali od takozvanog štrajka upozorenja zakazanog za 23. januar.
Izmene zakona o privatizaciji i stečaju koje je Vlada Srbije usvojila 30. decembra su, prema rečima ministra Radulovića najvažniiji deo reformi privrednog sistema.
Kada je reč o izmenama Zakona o radu, Radulović ih smatra neophodnim da bi se sistem prilagodio potrebama radnika malih i srednjih preduzeća, kojih je kako navodi 700.000, kao i onma koji rade u velikim i privatizovanim preduzećima, kojih je 340.000. Sadašnji sistem prema njegovoj oceni odgovara samo javnom sektoru.
Mišljenje Radulovića je da bi novi Zakon o stečaju smanjio mogućnost zloupotreba i ubrzao proceduru, dok bi Zakon o privatizaciji trebalo da nametne jasnu i transparentnu proceduru za prodaju preostalih firmi i oroči ovaj proces. Sindikati su bili i protiv ova dva zakona.
Odluka o povlačenju zakona doneta je na Kolegijumu Socijalno-ekonomskog saveta, kojem je prisustvovao i prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, 20. januara. Za sada nije jasno kakva će biti sudbina ta tri zakona - da li će biti vraćene u proceduru uz manje izmene kada se "slegne prašina", ili će pretrpeti ključne izmene.
Protivljenje ovom zakonu bar delimično se može objasniti smanjenjem privilegija u javnom sektoru, koji je i inače "na meti" Saše Radulovića.
Naime, na osnovu pretpostavki da je u administraciji od 700.000 zaposlenih oko 15% višak, i da imaju plate veće nego u privatnom sektoru, on je procenio da na zaposlene koji nisu potrebni odlazi više od milijardu evra godišnje. On je to na svom Tviter nalogu okarakterisao kao "delux socijalnu pomoć" i naveo da Srbija za socijalnu zaštitu troši manje od milijardu evra.
"Da li je možda malo jasnije zašto u Srbiji nemamo univerzalnu socijalnu zaštitu i zašto su minimalne penzije male?", upitao je Radulović.
On je takođe oštro reagovao i na napise da će zaposleni tokom godišnjeg odmora dobijati manje novca nego do sada, rekavši da se tu "verovatno misli na zloupotrebe u javnom sektoru". "Ako su vam regres, bonus, toplo obrok, prevoz, prekovremeni rad 35% zarade, onda će vam naknada za godišnji odmor i bolovanje pasti za 35%", rekao je on.
Napada na Radulovića je bilo, i u medijima i na početku javne rasprave, nakon čega su svi događaji na javnoj raspravi otkazani. Zbog toga se usvajanje ovih zakona može posmatrati kao test za vlasti.
Slični izazovi mogu se očekivati i u narednim mesecima i godinama, budući da se u Srbiji na putu ka EU, ali i za sređivanje makroekonomske situacije, svakako mora sprovesti reforma javnog sektora i penzionog sistema. Najčešće zamerke na sistem u Srbiji i jesu da je javni sektor glomazan i da je sistem za beneficirani radni staž isuviše liberalan.
Fiskalni savet Srbije, ali i međunarodne organizacije, odavno ukazuju da je sadašnji sistem, sa starim stanovništvom, velikim brojem radnika javnog sektora i višim platama u javnom nego u privatnom sektoru, neodrživ. Posledice su porast javnog duga i neophodnost povećanja poreza.
Zbog predviđenih izmena kojima se smanjuje birokratija i povećava fleksibilnost, Radulović je zadobio podršku organizacija poslodavaca.
Iz ovih organizacija moglo se čuti da sadasnji krut sistem, sa dosta birokratije, otežava otpuštanje, ali ga ne čini nemogućim, a sa druge strane obeshrabruje zapošljavanje. To se posebno odnosilo na starije radnike, koji po sadašnjem sistemu dobijaju otpremninu za ceo radni vek, zbog čega poslodavci mogu da zaziru od njihovog zapošljavanja.
Podršku reformama pružio je i generalni sekretar Međunarodne organizacije poslodavaca Brent Vilton koji je 22. januara posetio Srbiju. "Poslodavci u tim reformama vide sve elemete da Srbija postane uspešna privreda", rekao je on.
Sastanku je prisustvovao i predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković, koji je ocenio da se ponovni rad na povučenim zakonima može produžti i na pet, šest meseci.
On je najavio da će to udruženje tražiti i da se pravi novi zakon o radu, a ne da se menja postojeći, u kojem, kako je istakao, ima dosta rešenja koja su ostala iz vremena samoupravljanja.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
