Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Sud u Strazburu: Srbija i Slovenija da vrate štednju
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.07.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski sud za ljudska prava 16. jula je presudio da će Srbija i Slovenija morati da vrate staru deviznu štednju iz filijala Ljubljanske banke i Investbanke u Bosni i Hercegovini. Zahtev su podnele tri osobe iz BiH, koje danas žive u Nemačkoj, ali je doneta pilot presuda koja će se primenjivati na sve slične slučajeve. Sudu je podneto oko 1.800 sličnih zahteva, sa više od 8.000 podnosilaca.
Srbiji i Sloveniji je naloženo da u roku od godinu dana preduzmu sve mere, uključujući i donošenje potrebnih propisa, da bi se omogućilo da podnosioci, ali i svi u sličnoj situaciji, dobiju povraćaj devizne štednje pod istim uslovima pod kojima je to obezbeđeno za građane Srbije koji su imali uloge u filijalama srpskih banaka u Srbiji i građane Slovenije koji su imali uloge u slovenačkim filijalama u Sloveniji.
Sud je jednoglasno doneo odluku da su Srbija i Slovenija prekršile pravo podnosilaca na imovinu i na efikasan pravni lek.
Zahtev su protiv Slovenije podneli Emina Ališić i Aziz Sadžak, a protiv Srbije Sakib Šahdanović. Svi su građani BiH koji žive u Nemačkoj, a Ališićeva ima i nemačko državljanstvo.
Oni su za vreme bivše Jugoslavije položili devizni ulog na račune Ljubljanske banke Sarajevo i tuzlanske filijale Investbanke pod tadašnjim uslovima, koji su podrazumevali visoke kamatne stope i državne garancije za slučaj bankrota banke ili očigledne nesolventnosti. Ljubljanska banka Sarajevo je u reformama 1989. i 1990. postala Ljubljanska banka Ljubljana, a Investbaanka samostalna banka sa sedištem u Srbiji i filijalama u BiH, između ostalog u Tuzili.
Nakon raspada SFRJ i ovi ulozi su posmatrani kao stara devizna štednja i bili su zamrznuti, ali za njih nije pronađeno rešenje kada su zemlje pronalazile načine da isplate ove dugove. Pregovori su vođeni i u okviru razgovora o sukcesiji, ali dogovor nije postignut.
Zahtev je podnet 2005. godine, a Evropski sud se u oktobru 2011. proglasio nadležnim. Prva presuda u korist štediša doneta je 6. novembra 2012. godine, ali su Srbija i Slovenija uložile zahtev da predmet razmatra i Veliko veće. Sud je to prihvatio, i ovo je konačna odluka tog najvišeg veća.
Primenjena je procedura za pilot presude, koja se primenjuje kada se utvrdi da u zemlji na koju se zahtev odnosi postoje sistemski nedostaci. Tako je pred sudom u Strazburu podneto 1.850 sličnih zahteva koji se odnose na staru deviznu štednju, sa više od 8.000 podnosilaca. Zato je i naloženo Srbiji i Sloveniji da stvore sistem za ostvarivanje njihovih prava u roku od godinu dana, a sprovođenje će nadzirati Komitet ministara.
Pilot presude služe da se brže ostvare prava oštećenih, da se državama pomogne da isprave sistemske nedostatke, ali i da se omogući efikasniji rad suda koji je zatrpan predstavkama, budući da je na čekanju oko 150.000.
Sud je istakao da se presuda odnosi samo na istovetne slučajeve, što znači da Srbija i Slovenija neće biti odgovorne za isplatu uloga u svakom eventualnom slučaju propasti banke ili filijale svojih banaka u inostranstvu. Reč je, kako se ističe, o specifičnom slučaju, budući da je bila reč o društvenim ili javnim bankama, i da su ulozi imali garanciju države.
Kao naknadu za moralnu štetu Šahdanović će od Srbije dobiti 4.000 eva, dok je Slovenija u obavezi da isplati po 4.000 evra Ališiću i Sadžaku.
Napisao: S.V.
Foto: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
