Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 File: Milijardu evra pomoći za regionalne projekte
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.10.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Zemlje Zapadnog Balkana mogu da računaju na do milijardu evra iz pretpristupnih fondova kao pomoć projektima za povezivanje u regionu do 2020, a EU je spremna da im pomogne da dobiju još 10 milijardi evra u vidu zajmova od međunarodnih finansijskih institucija, rekao je 23. oktobra u Beogradu evropski komesar za proširenje Štefan File. Inicijativa za povezivanje kroz zajedničke infrastrukturne projekte pokrenuta je na skupu zemalja regiona u Berlinu, a o tome su razgovori nastavljeni 23. oktobra u Beogradu. Naredni sastanak trebalo bi da se održi u Prištini. Važan aspekt ovih skupova je i ekonomsko upravljanje i osnaživanje u procesu evropske integracije, što je deo novog pristupa EU u politici proširenja.
Ministri spoljnih poslova i ekonomije Srbije, Kosova, Albanije, BiH, Crne Gore i Makedonije i visoki zvaničnici Evropske komisije sastali su se 23. oktobra u Beogradu s ciljem da razmotre programe koji bi mogli da podstaknu privredni rast i privuku privatne institucije u region.
Kada je reč o projektima regionalne saradnje, File je rekao da je na sastanku razgovarano o povezivanju u saobraćaju i energetici među zemljama Zapadnog Balkana i sa EU.
"EU će pomoći savetima i finansijski. EU je spremna da podrži bolju povezanost sa do milijardu evra u grantovima iz instrumenata pretpristupnih fondova i sa do 10 milijardi evra zajmova iz međunrodnih finansijskih institucija do 2020", rekao je File posle sastanka šefova diplomatija i ministara ekonomije Zapadnog Balkana.
Evropski komesar za proširenje je podsetio da su se učesnice sastanka obavezale da od 1. januara Evropskoj komisiji podnose program ekonomskih reformi što će, kako je ocenio, poslati dobar signal investitorima.
Background EU je novi pristup koji se odnosi na "ekonomsko upravljanje", u kome je težište na pripremi zemlje za članstvo u domenu ekonomije, iznela u Strategiji proširenja EU za 2013/2014, objavljenoj u oktobru 2013.
U skladu sa tim pristupom Evropska unija upućuje specifične ekonomske preporuke zemljama regiona, a prvi put ih je objavila u maju 2014.
Zemlje kandidati će svake godine dostavljati Evropskoj komisiji nacionalne programe ekonomskih reformi a svake druge godine programe za konkurentnost i rast, na osnovu kojih će im se upućivati preporuke.
Na inicijativu Nemačke, u Berlinu je 28. avgusta održana konferencija o regionu na kome je bilo reči o njegovom povezivanju i ekonomskom osnaživanju u procesu integracija. Taj skup je postao novi format u okviru koga će se zemlje Zapadnog Balkana baviti tim pitanjima.
File je rekao da novi pristup EU ekonomskom upravljanju uključuje kredibilan proces reformi i ojačani nadzor Evropske komisije što treba da pomogne transformaciju privreda u regionu u funkcionalne tržišne privrede koje bi se bolje snašle s pritiskom konkurencije i silama tržišsta u Uniji.
On je dodao da bi to trebalo da zemljama Zapadnog Balkana donese koristi od proširenja pre ulaska u EU i da to znači izgradnju "ekonomkih mostova", kao i "smanjivanje jaza" između BDP-a članica EU i zamalja kandidata.
Potpredsednik Evropske komisije Jirki Katainen koji je učestvovao na sastanku ocenio je da je jačanje koordinacije u smislu ekonomskog upravljanja i ekonomskih politika od izuzetnog značaja, jer problemi iz jedne zemlje lako prelaze granice kako u Evropi, tako i u regionu.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je izjavio da je u interesu svih sprovođenje uspešnih ekonomskih reformi s ciljem da se uspostave zdravi ekonomski sistemi koji će omogućiti podizanje životnog standarda na zdravim osnovama uz oporavak privrede i stvaranje dobrog ambijenta za strane investicije.
Dačić je rekao da to nije moguće bez infrastrukturnog povezivanja i dodao da je Zapadni Balkan jedan od retkih region u Evropi i svetu u kome se od jedne do druge prestonice putuje i na desetine sati jer nema autoputa Beograd-Sarajevo, Niš-Priština i Beograd-Podgorica.
Ministar privrede Srbije Željsko Sertić je rekao da je na sastanku postignuta saglasnost oko mnogo zajedničkih projekata koji će se u budućnosti raditi. Nije međutim precizirano o kojim je projektima reč.
Naredni sastanak u Prištini
Na sastanku su učestvovali i predstavnici Albanije i Kosovo, što je posebno privuklo pažnju javnosti zbog odnosa Beograda i Prištie kao i napetosti u odnosima Srbije i Albanije nakon incidenta na utakmici dve reprezentacije. Neformalni skup je bio organizovan po "Gimnih formuli" odnosno uz navođenje imena ministara a bez navođenja naziva zemalja.
Dačić je ocenio da incidenti kao što je onaj koji se dogodio na fudbalskoj utakmici Srbija-Albanija u Beogradu pokazuju "koliko je mnogo vremena i napora potrebno da se dođe do regionale stabilnosti i normalizacije stanja, a koliko je malo toga dovoljno da sve to uništi i da se poremete odnosi".
"Zato raduje da su na današnjem sastanku učestvovali ministri spoljnih poslova i ekonomije iz Albanije u susret prevazilaženju problema koji su nastali na fudbalskoj utakmici i u pripremi posete predsednika Vlade Albanije (Edija) Rame", rekao je Dačić.
Dačić najavio da će se ovakav neformalni sastanak sledeći put održati u Prištini, kada nova Evropska komisija stupi na dužnost.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
