Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ubrzati fiskalnu konsolidaciju u Srbiji
|
|
|
|
Objavljeno : 14.05.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija od Srbije je zatražila da ubrza mere fiskalne konsolidacije, reformiše penzioni sistem, reši problem nenaplativih dugova, završi restrukturiranje državnih preduzeća i reformiše javni sektor. Reč je o reformama koje se u Srbiji odlažu jer su nepopularne. Sada se traži brzo delovanje, budući da će EU napredak po ovim preporukama, koje su odobrili i visoki zvaničnici Srbije, meriti već u narednom izveštaju o napretku u oktobru. Predstavljajući preporuke Beogradu, šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat rekao je da je plan reformi koji je vlada Srbije dostavila Briselu ohrabrujući i da svedoči o dobrim namerama vlade.
Usklađivanje ekonomske politike sa EU deo je novog pristupa u proširenju EU, koji se primenjuje na sve kandidate.
"U ovoj fazi nijedna zemlja kandidat Zapadnog Balkana ne može se smatrati tržišnom privredom", rekao je Janmat, istakavši da je to i osnovni razlog što je uveden ovakav način nadzora planova reformi.
Pored toga, ovaj program treba da pripremi zemlje kandidate na takav način funkcionisanja u okviru EU, ali i da spreči da se ponove teški ekonomski problemi koje su neke zemlje EU imale. To je tim važnije što ne postoji određena pravna tekovina u pogledu reformi za sređivanje finansija i unapređenje privrede.
"Nadziraćemo primenu i prvi put ćemo to učiniti u oktobru u Izveštaju o napretku. Ohrabreni smo merama koje je vlada najavila za neke od ovih pitanja", izjavio je Janmat.
Background U svojoj prolećnoj prognozi, Evropska komisija za 2014. predviđa blagi porast nezaposlenosti u Srbiji na 22,6% i usporavanje privrednog rasta pre izvesnog poboljšanja situacije sledeće godine. Nezaposlenost će ove godine porasti sa 22,1% iz 2013. na 22,6% ove godine, da bi onda u 2015. bio zabeležen blagi pad na 22,5%, navodi se u prognozi Komisije koja je predstavljena novinarima na brifingu Delegacije EU u Srbiji.
"Verovatno je da će se nezaposlenost stabilizovati na sadašnjem veoma visokom nivou, jer se može očekivati da će eventualno zapošljavanje u privatnom sektoru biti poništeno gubitkom radnih mesta tokom restrukturiranja javnog sektora", navodi se u prognozi.
Za ovu godinu predviđa se usporavanje privrednog rasta sa 2,5% u 2013. na 1,1%, da bi u 2015. bilo zabeleženo ubrzanje na 1,9%. Smanjenje broja stanovnika, nezaposlenost, mali kreditni rast neki su od problema za srpsku privreud, koji utiču i na tražnju.
Sa druge strane očekuje se da će se zahvaljujući tražnji glavnih trgovinskih partnera Srbije nastaviti rast izvoza, koji je u 2013. bio dobar pre svega zahvaljujući projektu sklapanja automobila.
Inflacija će, kako se prognozira, ostati niska, ali se, ukoliko ne bude reformi, očekuje i državni deficit od 6,3% ove godine, dok se u tom slučaju prognozira i rast državnog duga na 70,7% ove i 74,4% sledeće godine.
Sa ovim merama su se, kako je naveo, saglasili guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Lazar Krstić, koji su prisustvovali sastanku ministara ekonomije i finansija u maju u Briselu, na kojem su preporuke i usvojene. Prethodno je Vlada Srbije, kao što je i predviđeno, dostavila Evropskoj komisiji program reformi, a ona ih je prosledila i zemljama članicama.
Kao pozitivne elemente tog programa Janmat je ocenio najavu restrukturiranja preduzeća u državnom vlasništvu, borbe protiv sive ekonomije koja narušava i budžetske prihode ali i konkurenciju na tržištu, kao i najavu da će biti budžetskog rebalansa radi fiskalne konsolidacije.
"Na osnovu programa smo videli da postoji napor za konsolidaciju, ali je odložen na tri godine, što znači da se odigrava više 2015. i 2016. nego ove godine, pa smo vladu pozvali da se više fiskalne konsolidacije uradi ove godine", naveo je Janmat.
On je rekao da je od ključnog značaja da su namere vlade većinom dobre i da će se tek videti kako će teći njihova realizacija. Kao neke od posebno značajnih zakona koji su najavljeni naveo je zakone o stečaju, privatizaciji i planiranju i izgradnji.
Na skupu je postavljeno i pitanje subvencija, koje su sa 2,6% bruto domaćeg proizvoda u 2012. u Srbiji više nego tri puta više od proseka EU. Novi program vlade predviđa i određenu pomoć za preduzeća, kao i subvencije za kredite privredi.
Janmat je rekao da mere tog tipa treba posmatrati u okviru opšte slike, uzimajući u obzir i njihov uticaj na budžet, ali i moguće nadoknađivanje tih troškova na drugoj strani, na primer kroz prestanak finansiranja preduzeća u javnom sektoru koja će biti restrukturirana.
Nepopularne mere
Konkretno, Brisel od Srbije traži da se ograniči prevremeni odlazak u penziju i poveća starosna granica za odlazak žena u penziju kako bi se penzioni fond učinio finansijski održivijim. Janmat je istakao da se u Srbiji penzioni sistem u velikoj meri finansira iz budžeta, a ne iz samog penzionog fonda.
Kao mogući način za rešavanje problema loših kredita, koji u Srbiji imaju udeo od 20 odsto, Janmat je naveo prodaju duga specijalizovanim kompanijama koje ih otkupljuju po nižoj ceni. Posao stručnih službi banaka i Narodne banke Srbije je da spreče nagomilavanje ovakvih pozajmica u buducnosti.
Za reformu javnog sektora iz Brisela je stigla preporuka da se standardizuju platni razredi u javnom sektoru, kao i da se uradi procena kapaciteta i vidi se gde ima viškova, a gde možda i manjkova kadrova, da bi se donele odluke o daljim koracima, naveo je Janmat.
"Pozivamo vladu da svaku državnu pomoć prijavi Komisiji za državnu pomoć, da bi ili odobrila ili odbacila", rekao je on, dodajući da je do sada bilo dosta mehanizama državne pomoći koji nisu prijavljivani Komisiji.
Kada je reč o tržištu rada, EU traži da se uvede dodatna fleksibilnost, kako se ne bi obeshrabrivalo preko potrebno zapošljavanje. Tu se traži uvođenje izmena koje su već bile predviđene prethodnim nacrtom zakona o radu i o kojima je, kako se činilo, uprkos raspravi u javnosti, ipak postignuta saglasnost.
To je proširenje ugovora na određeno sa sadašnjih godinu dana, kao i promena sistema otpremnina da poslodavac ne bi imao obavezu da isplaćuje otpremnije za ceo radni vek radnika, već samo za godine provedene kod njega u službi. Takođe se traži promena sistema obračuna plata koja je veoma složena po oceni Brisela.
Na dnevnom redu su smanjenje birokratije, ali i parafiskalnih nameta. Janmat je ukazao da su nakon ukidanja većeg broja takvih nameta, neke lokalne samouprave ponovo krenule da ih uvode.
Treba iskoristiti i sadašnju nisku stopu inflacije da bi se učvrstila uloga Narodne banke Srbije u održavanju inflacije na duži rok. Tu će ulogu imati i politika vlade u pogledu javne potrošnje, budući da uvoz robe i usluga može da utiče na depresijaciju dinara.
U 2015. prvi put će biti izdate i preporuke za konkurentnost i rast, koje će se izdavati svake dve godine.
Autor: S.V.
Foto: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
