Stabilnost i boljitak Zapadnog Balkana, osiromašenog i pogođenog krizom, moguće je postići jedino ako se uhvati u koštac s nejednakošću, a socijalni sklad stavi u središte nužnih reformi. To je ključna poruka studije koja će uz poziv na veliku raspravu biti objavljena u junu, a u čijoj izradi su učestvovali različiti akteri društava regiona. Na potrebu socijalne kohezije ukazuju i iskustva EU - politika štednje je donela rezultate ali se ne sme zanemariti problem osiromašenja i socijalnog raslojavanja nakon godina krize, na šta ukazuju i ishodi izbora u Španiji i Poljskoj.

Autor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta iz Brisela

Novinarka evropske TV mreže Juronjuz je par dana uoči izbora u Španiji i Poljskoj, čiji su rezultati izazvali veliko uzbuđenje u Evropskoj uniji, u intervjuu zapitala srpskog premijera Aleksandra Vučića "kako može biti uveren da mere štednje i stezanja kaiša mogu dati rezultate u Srbiji, ako se to, kako vidimo u Evropi, nije baš pokazalo da dobro deluje i ekonomska kriza ne jenjava?"

Svi evropski analitičari i mediji u EU su zaključili da pobednici izbora u Španiji i Poljskoj svoj trijumf duguju obećanjima da će zaustaviti pre svega one mere stezanja kaiša koje, istina, imaju cilj obnove privrednog rasta i štednje, ali od kojih veliki deo stanovništva, posebno, mladi nemaju nikakve koristi jer žive loše, a nezaposlenost je i dalje velika.

Vučić je novinarki Juronjuza odgovorio da već vidi prve rezultate mučnih koraka štednje, kresanja budžetskog deficita i dugova, jer je Međunarodni monetarni fond procenio da Srbija neće biti u recesiji, dok su "naše mere konsolidacije budžeta pravo malo čudo".

Na pitanje sta čini da zaustavi "odlivanje mozgova" iz Srbije, Vučić je kazao da je najbolji način, i to čini vlada u Beogradu, da se stvore povoljni uslovi za poslovanje, da se promeni ekonomska perspektiva u Srbiji i da se ljudima pruži nada.

"Odlivanje mozgova", velika seoba obrazovanih mladih ljudi naročito u Nemačku i severne članice EU se nesmanjeno odvija u južnim zemljama evrozone - Španiji, Portugaliji, Grčkoj, Irskoj, pa i Italiji, jer nezaposlenost među mladima dostiže i preko 50% radno sposobnog, mladog stanovništva, uprkos činjenici da je naročito Španija uspela da skreše javne troškove i ove godine očekuje rast bruto društvenog proizvoda od tri odsto.

Od Evropske komisije zahtevano stezanje kaiša je dalo rezultate i u Irskoj, Portugaliji, čak donekle i u Grčkoj. Ali je ekonomski rast relativna veličina i vrednost, jer dolazi posle velikog pada bruto domaćeg proizvoda, u Grčkoj čak 25%, i teškog osiromašenja velikog dela stanovništva, ogromna nezaposlenost je i dalje glavna boljka...dok oni koji dobijaju posao kažu da prateće mere "liberalizacije tržišta rada" čine da su zarade male, a uslovi teži.

U suštini, iako ideološki i politički sasvim različiti, pobednici izbora u Španiji i ekonomski uspešnoj Poljskoj su dobili podršku onog dela stanovništva koje uopšte ne oseća boljitak i smatra da su blagodeti ekonomskog oporavka otišle u džepove samo jednog već i dosad bogatijeg sloja, banaka i finansijskog kapitala.

Komentatori i analitičari u EU su jednodušni u stavu da je "socijalni lom" veliki, što su uostalom već pokušali da spreče Evropska komisija i zemlje članice EU velikim planom i fondovima za oporavak privrednog rasta i zapošljavanja, ali se upozorava i da je došlo rascepa između bogatog severa i siromašnog juga Unije.

Ovakvim kretanjima nije mogao da izmakne ni Zapadni Balkan i čini se da je i srpska vlada svesna da bi, čak i ako privredni oporavak krene, tavorenje u siromaštvu gurnulo zemlju u beznađe, pa premijer i neki ministri već kažu da će posle konsolidacije budžeta razmisliti i o povećanju plata, što bi, uz ekonomski rast, značilo i porast potrošnje i punjenje budžeta "zdravim sredstvima".

Tu su na istoj ravni razmišljanja i političari, predstavnici civilnog društva i naučnih, akademskih sredina sa Zapadnog Balkana koji su na inicijativu nemačke fondacije Fridrih Ebert Štiftung izradili temeljitu studiju, koja će biti objavljena u junu uz poziv na veliku raspravu, a u se kojoj socijalno pitanje i socijalni sklad u društvima Zapadnog Balkana stavlja kao preduslov za stabilnost i napredak regiona.

Ključna poruka studije, uz preporuke o alternativnim modelima razvoja, jeste da se stabilnost i boljitak krizom teško pogođenog, osiromašenog Zapadnog Balkana, mogu postići jedino ako se uhvati u koštac s nejednakošću, a socijalni sklad, kohezija stavi u središte nužnih reformi.

U Španiji su snage iza partije-pokreta građanskog bunta Podemos, bez sumnje nošene krilima i onoga što je uspelo levičarskoj stranci Siriza u Grčkoj, na lokalnim izborima izazvale pravi politički zemljotres, uspevši da ne samo postanu nezaobilazna politička snaga, već su osvojili vlast u Barseloni, sve govori i Madridu i još nekim velikim gradovima. To je sad zalog španskih parlamentarnih izbora na jesen.

Španci koji su glasali za Podemos su odabrali program zaustavljanja stezanja kaiša, obustave kresanja javnih troškova po cenu socijalnih nedaća siromašnih, a uz žestoku kritiku skandala oko korupcije u redovima dosad vladajuće desne stranke Partido popular i zamerki neodlučnim socijalistima, su hteli da preokrenu situaciju da je nezaposlenost, uprkos lišavanjima, i dalje ostala ogromna.

U Poljskoj su delovi zemlje ostali bez plodova ekonomskog boljitka, a raspodela unutar slojeva stanovništva je bila veoma nepravedna i, isto kao i u Španiji, mnogi su glasali iz protesta prema vladajućoj politici za desno opredeljenog populistu Andžeja Dudu, iza koga stoji stranka Pravo i pravda, čiji su vođi, braća Kačinjski, dok su ranije bili na vlasti imali velikih primedbi na vođenje poslova EU.

I Duda, koga smatraju populistom, najavio je da će zatražiti izuzimanje Poljske iz nekih zajedničkih politika EU, bolje raspodeliti ekonomsku dobit, zaštiti male preduzetnike i trgovce od prevlasti krupnih kompanija, oporezovati strane banke...kao Orban u Mađarskoj.

Izborni zemljotres u Španiji i Poljskoj sad analitičari vide kao deo šireg evropskog pokreta osporavanja onog što se prevashodno događa unutar zone evra, a u prilog tome se navodi analiza OECD-a da je socijalna neravnopravnost, sve veće razlike između imućnih i siromašnih u EU, dostigla najveći stepen za poslednjih 30-ak godina i koči opšti napredak.

"Krajnje je prosto žigosati `bundžije' koji govore trbuhom očajnih osiromašenih" u EU, upozorava direktor italijanskog časopisa za geostrategiju Lućo Karaćolo.

I kaže, što je odjek razmišljanja i drugih analitičara, da je Evropa, nekad pojam napretka i blagostanja, sad "pukla" i mada bi bilo logično da se "prilagodi germanocentričnoj zoni evra, postala je kondominijum bez upravljača i projekta zajedničkog života".

Na pitanje u balkanske poslove zaduženim funkcionerima u Evropskoj komisiji mogu li se i na Zapadnom Balkanu pojaviti pokreti nalik Podemosu (ili Sirizi) i programu Dude, odgovor je glasio da se već u Bosni prošle godine videlo da je spontana buna naroda protiv neodgovornih političara na vlasti veoma na to ličila, iako nije bilo snage da se pretopi u političku alternativu.

Makedonija je upravo primer teškog sukoba unutar raznih slojeva stanovništva, siromaštvo i loše upravljanje na Kosovu je veliki problem.

Pa je zato cela politika Evropske komisije i Saveta ministara EU, kako je objašnjeno, usmerena na to da se zemljama regiona pomogne opipljivo da što pre krenu ka ekonomskom i socijalnom oporavku, a to znači izvlačenju iz siromaštva i endemske nezaposlenosti.

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Tvrda konzervativna linija u Varšavi
  
• 

  Vesti

  : Siromaštvo najviše preti mladima
  
• 

  Vesti

  : Duzinas: Neoliberalizam ima alternativu