Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Tenzije na Balkanu lako obnovljive
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 13.07.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Obeležavanje 20. godišnjice zločina u Srebrenici probudilo je stare duhove na Balkanu i pokazalo da je pomirenje još uvek osetljiv proces podložan politizaciji. Komemoraciji u Memorijalnom centru Potočari 11. jula prethodile su nedelje tenzija u odnosima Srbije i BiH koje su kulminirale napadom na srpskog premijera Aleksandra Vučića na samoj ceremoniji odavanja pošte žrtvama. Ipak, čini se da volja u regionu za prevazilaženje podela koliko-toliko nadjačava stara neprijateljstva.
U Memorijalnom centru Potočari 11. jula obeleženo je 20 godina od ubistva više od 7.000, a prema nekim podacima i 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka po ulasku snaga Vojske Republike Srpske u tu enklavu na istoku Bosne pod zaštitom UN u julu 1995.
Na komemoraciji se okupilo oko 50.000 građana i zvanica među kojima i više od 80 svetskih delegacija. Ceremoniji su prisustvovali visoki domaći i strani zvaničnici, uključujući bivšeg američkog predsednika Bila Klintona.
Poštu su žrtvama odali i lideri nekada zaraćenih zemalja bivše Jugoslavije, uključujući premijera Srbije Aleksandra Vučića, što je u regionu i svetu pozdravljeno kao važan korak na putu pomirenja.
Međutim, u jednom trenutku sam čin odvanja pošte žrtvama dospeo je u drugi plan zbog napada na srpskog premijera koji je iz mase ljudi gađan kamenicama i flašama.
Incident je postao udarna vest u informativnim emisija domaćih i stranih medija, uz dramatične snimke napada, dok su srpski mediji bili preplavljeni reagovanjima visokih domaćih i stranih zvaničnika koji su osuđivali napad.
Iz EU stigli su izrazi solidarnosti srpskom premijeru od visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini, a više evropskih funkcionera je osudilo napad. "Šaljem izraze solidarnosti Vučću koji je iskazao hrabrost odlazeći u Srebrenicu. Mir se može postići jedino pomirenjem", napisala je Mogerini na svom tviter nalogu.
Napad je osuđen i u BiH, gde su pre svega rodbina žrtva i predstavnici lokalnih vlasti Srebrenice stavili do znanja da se time ugrožava dostojanstvo žrtava i ceremonije. "Ovo nije bio napad na Vučića, već na nas, na naše dostojanstvo! To je uradila jedna grupa ljudi među kojima ja nisam viđela žrtve," kazala je za Klix.ba Munira Subašić iz udruženja Majke Srebrenice.
Načelnik opstine Srebrenica Ćamil Duraković je rekao je da je duboko razočaran zbog napada i izvinio se premijeru Srbije, dok je član Organizacionog odbora za obeležavanje zločina u Srebrenici i Sadik Ahmetović rekao da niko od građana Srebrenice nije učestvovao u incidentu, i da se "radi o osobama koje nisu sa ovog područja".
Ovaj događaj se s jedne strane tumači tenzijama u odnosima Srbije i BiH, ali i samoj Bosni koju čine dva entiteta - srpski i bošnjačko-hrvatski, kao i nezadovoljstvom građana u BiH, pre svega zbog odbijanja Srbije da prihvati da se u Srebrenici desio genocid.
Background Tenzije uoči obeležavanja 20. godišnjice zločina u Srebrenici počele su se pošto je ratni komandant vojske Bosne i Hercegovine Naser Orić uhapšen u Švajcarskoj 10. juna, po poternici koju je Srbija izdala za njim zbog ratnih zločina nad Srbima u istočnoj Bosni.
Hapšenje Orića neposredno pred komemoraciju žrtava u Srebrenici Srbija je doživela kao pritisak na nju, uz ocenu da je Orić do tada nesmetano putovao.
S druge strane, BiH je stavila do znanja da srpski zvaničnici nisu dobrodošli na komemoraciju u Srebrenici ako Orić ne bude pušten na slobodu. Obe zemlje su podnele zahtev za izručenjem Orića, a Švajcarska ga je izručila Bosni.
Srbija je kao pritisak doživela i podnošenje predloga rezolucije u Savetu bezbednosti UN. U predlogu koji je podnela Britanija ocenjuje se da prihvatanje tragičnih događaja u Srebrenici kao genocida predstavlja preduslov za pomirenje i pozivaju politički lideri na svim stranama da priznaju i prihvate činjenice o zločinima iz prošlosti.
Savet bezbednbosti UN nije 8. jula usvojio rezoluciju pošto je Rusija kao stalna članica sa pravom veta bila protiv.
Za usvajanje rezolucije koju su predložili Velika Britanija i još nekoliko zemalja glasalo je 10 članica SB UN a četiri su bile uzdržane, među kojima je i Kina.
Neusvajanje rezolucije je pozdravljeno u Beogradu, dok je u Sarajevu kritikovano.
S druge strane, pre svega u Beogradu, ukazuje se da je napad planiran i organizovan, i iznose tvrdnje da su to počinili navijači dovedeni iz dugih delova BiH ali i iz Srbije.
Pojedini srpski mediji su objavili da je glavni organizator napada visoki funkcioner vladajuce bošnjačke Stranke demokratske akcije i saradnik lidera Bošnjaka Bakira Izetbegovića.
Beograd traži hapšenje organizatora
Za Beograd nema opravdanja za napad kojim je odgovoreno na, kako se ističe, pruženu ruku bošnjačkom narodu u cilju pomirenja. Reakcije najviših srpskih zvaničnika su bile vrlo oštre i napad je nazivan "atentatom, pokušajem ubistva i linča" srpskog premijera.
U reakcijama se išlo i dotle da je ocenjeno da je to napad na Srbiju, ali i pokušaj izazivanja rata, kako je to okvalifikovao direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.
Ipak, Vučić, meta napada i nesumnjivo najmoćniji i najuticaniji političar u Srbiji, stavio je do znanja da njegova ruka ostaje ispružena bošnjačkom narodu.
"Izražavam žal što se ovo dogodilo i što neki nisu prepoznali iskrenu nameru da gradimo prijateljstvo izmedu bošnjackog i srpskog naroda. Ovakvu mržnju nigde i nikad nisam video, ali moja ruka ostaje ispružena prema bosnjackom narodu i nastavicu s tom politikom", rekao je premijer na konferenciji za novinare po povratku iz Srebrenice.
Takođe, i druga strana je pokazala želju za smirivanjem situacije. Kolektivno tročlano Predsedništvo BiH najoštrije je osudilo i izrazilo duboko žaljenje zbog napada.
Predsedništvo BiH je zahvalilo Vučiću za dolazak u Srebrenicu i zatražilo od nadležnih policijskih i pravosudnih organa na svim nivoima da hitno sprovedu detaljnu istragu s ciljem identifikacije izvrsilaca napada.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je prethodno uputilo 11. jula protestnu notu BiH u kojoj je zatražilo da vlasti te zemlje da javno osude napad i da uhapse i kazne odgovorne.
"Zahtevamo kompletnu istragu. I ne samo istragu bez rezultata, već hapšenje, i to ne samo direktnih izvršilaca već i organizatora napada. Ovo je bio pokušaj ubistva i linč premijera druge države", rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić u intervjuu za beogradski list "Kurir" od 13. jula.
Srpske vlasti su zamerile vlastima Federaciji BiH da nisu preduzele dovoljne mere da zaštite srpskog premijera.
Višenedeljne tenzije
Incident predstavlja i kulminaciju tenzija između Srbije i BiH do kojih je došlo u proteklih mesec dana, prvo zbog hapšenja bivšeg ratnog komandata Armije BiH Nasera Orića u Švajcarksoj po poternici Srbije a zatim i neusvajanja rezolucije o genocidu u Srebrenici koju je predložila Velika Britanija.
Zbog tih događaja je do samog kraja bio neizvestan i dolazak sprskih zvaničnika na komemoraciju, a na svetlosta dana su izašle i sklonosti lokalnih političara ka tvrdim, nacionalističkim stavovima i nepsremnost da se priznaju tuđe žrtve.
Početkom juna predsednik Srbije Tomislav Nikolić je stavio do znanja da neće ići u Srebrenici i dodao da će to učiniti ako bošnjački član predsedništva BiH Bakir Izetbegović oda poštu srpskim žrtvama.
Za razliku od predsednika srpski premijer je ipak odlučio da ide, iako je bilo upozorenja da bi njegova bezbednost tamo mogla biti ugrožena.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
