Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropski parlament usvojio rezoluciju o Srebrenici
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.07.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski parlament 9. jula u Strazburu je "najoštrije osudio genocid u Srebrenici" i "odao počast žrtvama Srebrenice i svih zločina u ratovima u bivšoj Jugoslaviji" naglasivši da "samo priznavanjem zločina može doći do pravog pomirenja na Balkanu". U rezoluciji koju je Parlament usvojio ističe se da poricanje genocida koči pomirenje i ukazuje na ulogu koju susedne zemlje, civilno društvo, sredstva informisanja i drugi mogu da odigraju u priznavanju prošlosti. Takođe se u rezoluciji usvojenoj povodom 20. godišnjice zločina u Srebrenici ističe opredeljenost EU za evropsku perspektivu svih zemalja Zapadnog Balkana. Mnogi evroposlanici u debati o rezoluciji oštro su kritikovali neusvajanje sličnog dokumenta u UN.
U rezoluciji koju je usvojio parlament Evropske unije u kojoj evropski parlamentarci "svečano izjavljuju da takvi užasni zločini više nikad ne smeju da se dogode" i naglašavaju da će "sve učiniti da se takvi akti spreče".
Takođe se u rezoluciji "odbacuju svako poricanje, relativizacija ili pogrešno tumačenje genocida" i ukazuje na "potrebu da politički predstavnici u Bosni i Hercegovini priznaju prošlost kako bi se uspešno radilo na boljoj budućnosti za sve građane te zemlje".
Evroposlanici u usvojenom tekstu ističu "ulogu koju susedne zemlje, verski velikodostojnici, civilno društvo, umetnost, kultura, sredstva informisanja i obrazovni sistemi mogu odigrati u tom teškom procesu".
Takođe podvlače "značaj posla koji je obavio Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i potrebu da se preduzmu sve mere za ubrzavanje sudskih postupaka i njihovo okončanje bez odlaganja".
Evropski parlamentarci ukazuju i na "veliku pažnju koja se mora posvetiti suđenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima".
U rezoluciji se ističe "opredeljenost EU za evropsku perspektivu i dalji put ka članstvu BiH i svih zemalja Zapadnog Balkana i uverenje da su regionalna saradnja i proces evropske integracije najbolji put za pospešenje pomirenja i prevazilaženje mržnje i podela".
Evropski parlament, kako stoji u obrazloženju, rezoluciju usvaja povodom "obeležavanja 20. godišnjice genocida i etničkog čišćenja u i oko Srebrenice tokom rata u Bosni, što mora biti nova opomena za opasnosti ekstremnih vidova nacionalizma i netrpeljivosti, što se zaoštrava u ratovima".
Takođe se podseća da je tokom "pokolja prilikom pada Srebrenice više od 8.000 muslimanskih muškaraca i mladića, koji su potražili zaštitu UN snaga, likvidirano od snaga bosanskih Srba pod zapovedništvom generala Mladića i paravojnih i neregularnih policijskih jedinica a oko 30.000 žena i dece proterano u sklopu masivnog etničkog čišcenja, što je najveći ratni zločin u Evropi od kraja Drugog svetskog rata".
U tekst rezolucije ubačena su i dva amandana predlagača Ivana Jakovčića kojima se osuđuje rusko stavljanje veta na britansku rezoluciju o Srebrenici u Savetu bezbednosti UN i pohvaljuje odluka da se 11. jul proglasi danom žalosti u BiH radi sećanja na nastradale žrtve.
U izjavi Evropske komisije koja je prethodila glasanju, kao i u obraćanjima mnogih poslanika koji su učestvovali u debati o ovom dokumentu, oštro je kritikovano neusvajanje slične rezolucije u sedištu UN u Njujorku. Poslanici su se složili da se pravo veta ne sme koristiti kada se raspravlja o genocidu.
Ruski veto na rezoluciju u UN
Naime, Savet bezbednbosti UN nije 8. jula usvojio rezoluciju povodom 20. godišnjice zločina u Srebrenici pošto je Rusija kao stalna članica sa pravom veta bila protiv.
Za usvajanje rezolucije koju su predložili Velika Britanija i još nekoliko zemalja glasalo je 10 članica SB UN a četiri su bile uzdržane, među kojima je i Kina.
Ambasador Rusije pri UN Vitalij Čurkin je pre glasanja pozvao članice Saveta da minutom ćutanja odaju poštu žrtvama tragedije u Srebrenici – što je prihvaćeno – a u svom izlaganju je dva puta pozvao predlagače da ne iznose rezoluciju na glasanje, uz upozorenje da će Rusija, u protivnom, glasati protiv nje.
"Ubeđeni smo da je uloga Saveta bezbednosti da obezbedi mir, a ne da ga podriva", rekao je Čurkin, koji je istakao da pravda mora pobediti i da svi zločinci bez obzira na etničko poreklo moraju biti kaženjeni.
Ruski ambasador je rekao da su pri izradi teksta rezolucije, koju je predložila Velika Britanija, "ključni predlozi Rusije ignorisani", da se u rezoluciji "krivica svaljuje samo na jedan narod", i ocenio da bi se usvajanjem tog teksta region "udaljio od mira".
Ambasador Velike Britanije Piter Vilson rekao je pre glasanja da nacrt rezolucije ne optužuje srpski narod i istakao da je zbog poštovanja prema žrtvama važno da se glasa o britanskom predlogu.
Takođe je rekao da rezolucija ne predstavlja "presudu Saveta bezbednosti UN” i kazao da su presude "već doneli sudovi".
Posle glasanja, američka ambasadorka Samanta Pauer je rekla da je ruski veto nova "mrlja" na ugledu Saveta bezbednosti.
Ona je ocenila da stav prema kojem "poricanje genocida unapređuje pomirenje" predstavlja "ludilo".
Prema rečima Samante Pauer, radilo se sve što je bilo moguće da Rusija podrži britanski predlog rezolucije, "pa čak (u tekstu) nisu pomenuti počinioci" genocida, ali je Rusija "tražila da se genocid ne pominje".
Ambasador Francuske Fransoa Delatr izrazio je "duboko žaljenje" zbog ruskog veta, uz ocenu da je Rusija time "sprečila bilo kakvu aktivnost Saveta" u vezi s obeležavanjem godišnjice genocida u Srebrenici.
U predlogu koji je podnela Britanija ocenjuje se da prihvatanje tragičnih događaja u Srebrenici kao genocida predstavlja preduslov za pomirenje i pozivaju politički lideri na svim stranama da priznaju i prihvate činjenice o zločinima iz prošlosti.
Izvor: Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
