 Nemačka: Migranti pod šatorima, strah od zime |
| Objavljeno : 14.08.2015. |  |
 |
 |
Tweet |
|
||
 “Dobrodošli u privremenu republiku Nemačku”, reči su kojima je ekonomski dnevnik Handelsblat ironično opisao način na koji se trenutno zbrinjavaju migranti u toj zemlji. Procene broja tražilaca azila za 2015. stalno su u porastu, i kreću se i iznad pola miliona, za obradu zahteva se angažuju i nastavnici i policajci u penziji, a izbeglice se smeštaju u montažne barake. Pritisak raste jer vreme za pronalaženje rešenja ističe – u zimu spavanje pod šatorima i vedrim nebom neće biti moguće. U Srbiji sistemskog rešenja nema, pa se imigranti okupljaju u velikom broju oko stanica i puteva, pod vedrim nebom. Prema zvaničnim podacima kroz Srbiju je od početka godine prošlo više od 66.000 migranata.
Po vrelom avgustovskom vremenu ovo čekanje traje satima, pa i danima. Službenici su zatrpani iako produženo rade, i nikako ne uspevaju da izađu na kraj sa duhaćkim redom koji se vije ispred njihove službe. U bivšoj istočnoj Nemačkoj u gradu Hojersverda 17 sirijskih izbeglica je ćak započelo štrajk glađu u znak protesta zbog trajanja obrade dosijea. Procene o broju tražilaca azila u Nemačkoj za 2015. godnu se redovno podižu - 300.000, pa 400.000, pa više od 500.000... Očekuje se da će ove godine biti rekordni broj izbeglica u Nemačkoj, koja je i inače omiljena destinacije tražilaca azila, ispred Švedske, Italije i Francuske, sa skoro 203.000 zahteva u 2014. Kancelarija za migracije je samo u julu zabeležila 7.301 zahtev iz Sirije, što je tri puta više nego u 2014. godini. Za razliku od Grčke, Mađarske i Srbije, koje su takođe preplavljene mirgantima, Nemačkoj je potrebno dugoročno rešenje, jer je Nemačka poslednje odredište onih koji beže od ratova. Tražioci s Balkana, pre svega diskriminisani romi sa Kosova i iz centralne Srbije, dodatno pogoršavaju situaciju jer, iako praktično nemaju nikakve šanse za azil, predstavljaju posao za nemačke službe do donošenjaodluke. Zbog toga su na meti kritika zvaničnika. „Nejasno je, neprihvatljivo i sramno za Evropu” da migranti s Balkana zakrče sistem, rekao je besno ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer. Smeštaj u barakama, možda čak i u logorima Postojeći kapaciteti za smeštaj su pretrpani, ša je tako jedan centar u Dortmundu na zapadu morao u dva navrata da zatvori vrata za novopridošle jer nije bilo mesta. Na jugu Berlina završava se „gradić montažnih baraka” koji bi trebalo da se otvori do kraja meseca. Plavi, zeleni i žuti blokovi na tri sprata poslužiće kao privremeni smeštaj za posebno osetljive grupe izbeglica – one koji su preživli traume u ratu, same žene sa decom i homoseksualce.
U drugoj četvrti je za prihvat izbeglica postavljen ogroman kupolasti šator na naduvavanje, kao i jedan manji, dok je Crveni krst u Hamburgu na severu zemlje u jednom parku, uprkos protivljenju dela stanvnika, postavio 100-ak belih šatora. Do 2017. godine vlasti Berlinu planiraju uspostavljanje još 36 mesta za prihvat, ali za sada, kako je rekao Ajdan Ezogul koji je u službi nemačke kancelarke zadužen za izbeglice, trenutno se ne može bez privremenih baraka za smeštaj. Kroz celu Nemačku i veliki i mali gradovi pozivaju u pomoć za prihvat migranata. U pronalaženje rešenja uključila se i vojska, pa je ministarkaa odbrane Ursula fon der Lejen obećala 7.000 mesta u kasarnama ili šatorima koje će uspostaviti vojnici. U Severnoj Rajni-Vestfaliji pozvani su penzionisani policajci i učitelji za obradu zahteva koji se nagomilavaju. Pominje se čak i da bi neki objekti nacističkih kampova Buhenvald i Dahau mogli biti preobraćeni u centre za smeštaj, iako takve ideje nailaze na oštro protivljenje. Nemačke vlasti znaju da vreme za pronalaženje boljih rešenja ističe, jer kad dođe jesen i niže temperature više neće moći izbeglice da se smeštaju pod šatorima. Srbija – rešenje ni na pomolu Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova d početka 2015. godine je više od 66.000 migranata izrazilo nameru da zatraži azil u Srbiji. Od toga najveći broj njih u Srbiji ne zatraži azil, jer im namera nije da ostanu u Srbiji već da odu u neku od zemalja severne i zapadne Evrope. To ne znači da je situacija manje složena – priliv imigranata je konstantan, a Mađarska do kraja avgusta završava postavljanje ograde duž granice sa Srbijom i nakon toga, prema pisanju Vol strit žurnala, kreće u postavljanje drugog reda Pored toga, 1. avgusta u Mađarskoj je stupio na snagu novi propis prema kojem su sve okolne zemlje izuzev Ukrajine svrstane na listu bezbednih za migrante, što znači da bi u teoriji svi koji uđu iz Srbije, nezavisno od porekla, mogli da budu vraćeni u Srbiju. Sistemskog rešenja za prihvat izbeglica u Srbiji nema, a prema nedavnoj proceni UNHCR, Srbija i Makedonija zajedno imaju 3.000 mesta za prihvat. Migranti se okupljaju na mestima poput autobuskih stanica u gradovima kroz koje prolaze, a Beograd, Preševo i Kanjiža su neki od gradova koji su im na putu. U Kanjiži je van centra napravljen kamp. U Beogradu je najveće okupljalište oko autobuske stanice, u parku, a nema ni šatora ni higijenskih uslova za boravak migranata. Prema izjavi gradonačelnika Beograda Siniše Malog za migrante je obezbeđena voda, a gradske službe po pitanju toaleta i čišćenja čine „koliko mogu”. Na prikupljanju pomoći angažovao se nevladin sektor, a Mali kaže da je gradska uprava „u stalnom kontaktu” sa tim organizacijama i Komesarijatom za izbeglice. U javnosti se pojavila informacija da EU od Srbije traži da napravi prihvatni centar za 400.000 izbeglica, ali su to demantovale i vlasti u Srbiji i Brisel. Kako je 13. avgusta rekla ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, u toku su konsultacije sa EU o tome kako će se Srbija uključiti u rešavanje ovog pitanja koje pogađa celu Evropu, a uslovljavanja nije bilo. Izvor: AFP, Beta i S.V. Foto: Beta
|
|||||||
Pošaljite komentar
|
||