Nemačka, koja ove godine očekuje najmanje pola miliona zahteva za azil, očajnički traži način da smanji priliv imigranata sa Balkana, koji dolaze iz ekonomskih razloga što nije osnova da dobiju zaštitu. Razmišlja se o različitim rešenjima, od uspostavljanja posebnih centara za pridošlice s Balkana, preko ukidanja džeparca koji dobijaju, do informativne kampanje u zemljama porekla.

Od januara je u Nemačkoj podneto skoro 300.000 zahteva za azil, od čega su svaki drugi podneli tražioci s Balkana. U prvih pet meseci ove godine u  Nemačku je došlo 32.000 žitelja Kosova, i bilo ih je više nego Sirijaca.

Nemačka je zemlja sa najviše zahteva za azil u Evropi i ove godine očekuje rekordni broj od najmanje 500.000 tražilaca azila.

Pridošlice s Balkana, često romskog porekla, u Nemačku dolaze u nadi da će naći posao i bolji život. To ih ne kvalifikuje za status izbeglice, na koji imaju pravo oni koji beže od progona. Manje od 0,2% tražilaca sa Balkana dobije zaštitu ali procedure dugo traju.

Nemačka ima velike teškoće da smesti sve nove pridošlice, a imigracione službe da obrade zahteve, pa se traže načini da se smanji priliv. Zvaničnici ističu da za to postoje humanitarni razlozi, a to je odnos prema „pravim“ izbeglicama, počevši od Sirijaca koji beže od rata,

„Veliki broj migranata iz tih (balkanskih) zemalja zauzima nam resurse koji su nam potrebni da bismo se bavili osobama koji dolaze iz kriznih regiona“, izjavio je nedavno predsednik Kanclarije za migracije i izbeglice Manfred Šmit.

Razdvojiti Balkance od ostalih

Tokom prethodnih sedmica iznete su brojne ideje sa dvostrukim ciljem – da se obeshrabri kretanje na ovaj put i osetno smanji rok obrade dosijea za ove tražioce, u naboljem slučaju na šest sedmica.

Bavarska je nedavno odlučila da po dolasku razdvoji migrante s Balkana od ostalih i smesti ih u zasebne prihvatne centre. Ovakvo grupisanje trebalo bi da omogući „brze procedure za azil za osobe za koje ne postoji mogućnost da će ostati, ćime će se smanjiti zagušenja u sistemu“, objasnio je pravdajuči ovakvu zamisao šef regionalne vlade, konzervativac Horst Seehofer.

Bavarska još nije primenila ovaj plan koji su levica i  udruženja za zaštitu prava migranata dočekali sa neodobravanjem. Protivnici smatraju da se ovim stigmatizuju neke grupe što je u suprotnosti sa obećanjem da će se zahtevi za azil razmatraiti pojedinačno. Njihov stav je da to otvara i put za nasilje nad tražiocima u Nemalkoj u kojoj su sve brojniji incidenti zbog pritivljenja imigraciji.

Međutim, ova zamisao se probija i van Bavarske. Predstavnica vlade za pitanje migracije iz Socijal demokratske pratije Ajdan  Ezoguz otvorena je za ovakve planove. Lokalne zajednice koje su zadužene za prihvat migranata pozdravile su ovaj plan, a regionalna vlada Saksonije na istoku zemlje najavila je da želi da primeni ovakvo rešenje.

Ukinite džeparac u iznosu srpske plate

Mnogi žele da više rade na sprečavanju u ranijim fazama. Ambasada Nemačke je objavila i oglase u albanskim dnevnicima na kojima je crnim velikim slovima na pozadini ispisano „u Nemačkoj nema ekonomskog azila“.

Nemačka bi takođe želela da Kosovu, Albaniji i Crnoj Gori da status „sigurnih zemalja“. To je već učinjeno za Srbiju, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu i prema navodima Kancelarije za migracije i izbeglice „dovelo je do umerenijeg“ broja dolazaka. Za ovu izmenu je potrebna podrška opozicionih Zelenih zbog uticaja te stranke u gronjem domu Parlamenta, Bundesratu. Oni se za sada ovome suprotstavljaju.

Među konzervativcima kruži i druga ideja – da se ukine ili smanji mesečno davanje svakom migrantu od 143 evra što je po rečima jednog konzervativnog zvaničnika „jednako mesečnoj plati u Srbiji“. Ministarka za socijalna pitanja iz Socijaldemokratske strane Andrea Nales tu ideju je odmah odbacila.

Njena stranka koja je u vladi sa konzervativcima Angele Merkel želi da pokaže ljudsku stranu.

„Da sam otac porodice sa Kosova i ja bih pokušao da odem u Nemačku“, rekao je regionalni ministar iz Socijaldemokrata Ralf Jeger. Dodao je ipak „ali moramo veoma brzo tim ljudima da kažemo da nema nikakve šanse da mogu da ostanu kod nas“.

Izvor: AFP

Ilustracija: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Srbiji izazov ekonomija, EU imigracija
  
• 

  Vesti

  : Spor Londona i Pariza zbog migracija
  
• 

  Vesti

  : Širi se uzbuna zbog imigranata
  
• 

  Vesti

  : Mađarska diže ogradu na granici sa Srbijom
  
• 

  Vesti

  : Srbija i Makedonija ponor za izbeglice koje EU neće