Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Širi se uzbuna zbog imigranata
|
|
|
|
Objavljeno : 31.07.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Austrija se 31. jula priključila zemljama koje zvone na uzbunu zbog krize sa migrantima u EU. Iz Beča objavljuju da je glavni centar za prvi prihvat pretrpan i najavljuju izmene ustava kako bi se pokrajinama nametnule kvote za prihvat. Francuski grad Kale i dalje je pod velikim pritiskom i samo u noći između 30. i 31. jula otkriveno je više od 1.000 migranata koji su pokušavali da se domognu Velike Britanije preko tunela ispod La Manša. Konzervativni premijer Velike Britanije Dejvid Kameron je opisujući migratorni pritisak na svoju zemlju rekao da „roj“ izbeglica dolazi u Veliku Britaniju, zbog čega se našao na meti kritika. Za Srbiju je trenutno gorući problem početak izgradnje zida na granici sa Mađarskom, jer će to značiti otežani odlazak migranata iz Srbije. Konkretna pomoć EU Srbiji trebalo bi da bude definisana u septembru na konferenciji u Budimpešti. Tražiocima azila sa Balkana, koji dodatno komplikuju migrantsku krizu, iz Berlina poručuju da su im šanse da dobiju zaštitu ravne nuli.
Drama se nastavlja u Kaleu, odakle kreće tunel ispod La Manša ka Velikoj Britaniji. Policijski izvori rekli su da je otkriveno više od 1.000 pokušaja prolaska kroz tunel u noći između 30. i 31.jula, srećom bez incidenata.
Portparol Eurotunela saopštio je da je bilo manje ometanja saobraćaje nakon što je došlo policijsko pojačanje od 120 policajaca.
Kako je naveo jedan policijski izvor, i dalje je teško kontrolisati „migratorni pritsak“, ali su peroni jače obezbeđeni pa je manji broj migranata uspeo da se popne na vozila.
Zbog velikog priliva imigranata u Kale strpljenje je izgubio konzervativni britanski premijer Dejvid Kameron, koji je tokom posete Vijetnamu rekao da je situacija „veoma teška je roj migranata prelazi Mediteran u potrazi za boljim životom i pokušava da dođe u Veliku Britaniju jer ima posla, privreda je u punom rastu i to je neverovatno mesto za život“.
Pored očekivane reakcije opozicionih laburista, koji su podsetili premijera da govori o ljudima a ne o insektima, ovakav opis situacije začudio je i ozloglašenog desničara, protivnika imigracije, i lidera partije Ukip Najdžela Faraža koji je rekao da ne bi upotrebio takve reči, i Kamerona optužio da želi da glumi tvrd stav.
Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN za migracije Piter Saterlend za britanski javni servis Bi-Bi-Si je ocenio da je rasprava o situaciji u Kaleu u Velikoj Brtaniji preterana.
„Između 5.000 i 10.000 ljudi u Kaleu živi u užasnim uslovima. Umesto da razmišljamo o slanju vojnika ili izgradnji ograda, trebalo bi najpre da se pozabavimo ovom humanitarnom krizom“, rekao je on.
Kameron je međutim 31. jula najavio da će poslati nove ograde i pse tragače u Kale, a situaciju je okarakterisao kao „neprihvatljivu.
Austrija zbog izbeglica menja ustav
Glavni centar za prvi prihvat tražilaca azila u Austriji u Trajskirhenu blizu Beča je pun i ne može da prima nove migrante zbog zdravstvenih rizika koje bi to donelo, najavile su 31. jula lokalne vlasti. Prema rečima guvernera oblastii Donje Austrije u kojoj se nalazi ovaj centar, medicinska komisija koja je posetila centar je ocenila da je prekid prihvata novih migranata neophodan.
Ovaj centar koji se nalazi na 30 kilometara južno od Beča predviđen je za 1.800 ljudi, a trenutno prima 4.500 migranata, od kojih 2.300 nema krevet, a neki moraju da spavaju na otvorenom.
U Austriju svakog dana dolazi više stotina migranata pa se procenjuje da će ove godine doći 70.000, nakon 28.000 prošle godine.
Federalna vlada je zato najavila da želi da promeni ustav kako bi nametnula kvote za prihvat izbeglica pokrajinama, od kojih neke pružaju otpor ovakvim idejama. Zamisao je da vlada dobije moć da u nedostatku dogovora sa njima nametne kvote u visini do između 1 i 2% stanovništva.
Kako bi se pomoglo centru u Trajskirhenu već je otvoreno više privremenih kampova u kojima je više od 1.000 izbeglica.
Beč je nedavno i sa Slovačkom sklopio sporazum o prebacivanju 500 migranata koji su tražili azil u Austriji.
Iako nevladine organizacije optužuju vlasti što ne obezbede dostojan prihvat svim tražiocima azila, što smatraju da je dužnost bogate zemlje, ministar unutrašnjih poslova ukazuje da, posmatrano po broju migranata u odnosu na broj stanovnika, Austrija ima 10 puta više tražilaca od Italije i Grčke zajedno.
Većina migranata u Austriju dolazi iz Iraka i Avganistana, a u Austriju dolaze preko Turske, prošavši usput kroz Mađarsku i Srbiju.
Srbiji potrebna pomoć EU
Srbija, koja je značajna zemlja tranzita za imigrante iz zemalja razorenih sukobima, nema razvijen sistem i kapacitete za prihvat. Kako je nedavno ukazao UNHCR, Srbija i Makedonija imaju zajedno 3.000 mesta za prihvat. Veći broj azilanata svakodnevno se beleži u Preševu, blizu ulaza u Srbiju s juga, ali i u Beogradu oko autobuske stanice i po saobraćajnicama, kao i u Vojvodini kuda prolaze na putu do Mađarske.
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je za Radio televiziju Srbije (RTS) 31. jula rekla da je EU prepoznala „zapadnobalkansku rutu“ i da se tim povodom u septembru u Budimpešti organizuje konferencija na najvišem nivou, na kojoj će se definisati jasni mehanizmi finansijske podrške.
Navela je da Srbija već sada iz pretpristupnih fondova EU ima oko 2,5 miliona evra za Centar za privat migranta u Preševu, kao i šest miliona evra za lica iz postupka readmisije koja se vraćaju u Srbiju.
Pored toga, Srbija je zatražila između 2,5 i tri miliona evra za kontrolu granica.
Po rečima ministarke, 70% izbeglica koristi kopnenu rutu preko zemalja Zapadnog Balkana. Procenjuje se da oko 1.000 izbeglica svakog dana ulazi u Srbiju, u nameri da se odatle upute u Zapadnu Evropu.
Započeta izgradnja ograde na granici sa Mađarskom unosi paniku među imigrante, kojima to može zakomplikovati ionako težak i opasan put, ali i među političare i lokalno stanovništvo, svesno manjka kapaciteta.
Nulte šanse za azil građanima Srbije
Situaciju sa migrantima u Evropi dodatno otežava veliki broj građana Balkana koji pretežno iz ekonomskih razloga odlazi da traži azil u zemljama Zapadne Evrope.
Kako je rekao predsednik nemačkog Saveznog ureda za migraciju i izbeglice Manfred Šmit iz Srbije trenutno 1.700 građana mesečno odlazi u Nemačku da traži azil Međutim, kao i Bosna i Hercegovina i Makedonija, i Srbija je označena kao sigurna zemlja, što znali da neki vid zaštite dobije 0,1 do 0,2% prijavljenih.
"Dakle praktično nemaju izgleda na azil u Nemačkoj. Isto ove godine vidimo kod Kosova i Albanije, tu je broj odobrenih zahteva praktično nula", rekao je Šmit, koji smatra da i njih treba staviti na listu "sigurnih zemalja", odnosno zemalja u kojima nema sukoba i političkih progona.
Dodao je da je u 2015. iz Albanije stiglo 28.000 zahteva za azil, što je iznenadilo nemačke službe.
Šmit je istakao da od avgusta stupa na snagu novi zakon koji će omogućiti da se kod očigledno neosnovanih zahteva za azil izriče zabrana ulaska i boravka u šengenskom prostoru. Ovo bi se po njegovim rečima odnosilo na najveći broj tražilaca iz Srbije i drugih zemalja regiona.
"Ljudi sa Balkana koji dolaze ovde ne dolaze iz razloga koje predviđa Ženevska konvencija. Ima onih koji na saslušanju kažu: 'Ostavite me još samo četiri nedelje ovde, hoću da kupim auto, poneo sam i pare'. Kada čujete tako nešto, to naprosto nema nikakve veze sa azilom i zaštitom izbeglica", istakao je Šmit.
"Kada od 200.000 zahteva za azil koliko već imamo ove godine čak 94.000 dođe sa Balkana, onda nešto u temelju nije u redu", kazao je nemački zvaničnik za migraciju.
Njegov stav je ipak da ne treba da se ponovo uvode vize, jer bi to pogodilo one koji legalno dolaze u tu zemlju.
"Vraćanje viznog režima bi pogodilo i ljude koji iz tog regiona legalno dolaze u Nemačku i to ne bi bilo pravedno prema njima", izjavio je Šmit za Dojče vele.
Izvor: AFP, Beta i S.V.
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
