Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Han: Izvesno skoro otvaranje pregovora
|
|
|
|
Objavljeno : 02.09.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Johanes Han (Johannes Hahn), evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju (razgovor za nemački EurAktiv)
Signali iz država članica govore u prilog skorog otvaranja prvih poglavlja u pregovorima Srbije sa EU. Kao komesar nadležan za pregovore lično ću se založiti da to bude do kraja godine. Srbija je ostvarila veliki napredak i u pogledu reformi i u pogledu dijaloga o pomirenju u regionu. Zapadni Balkan nije izvor problema za migracije, već žrtva sopstvenog geografskog položaja i već smo pružili pomoć za rešavanje tog pitanja. Za izbegličku krizu potreban je odgovor na nivou EU, a odluke moraju doneti zemlje članice. U septembru ćemo vratiti u prvi plan ideju o jedinstvenoj listi bezbednih zemalja.
Za EurActiv.de iz Beča Herbert Vitiska (Vytiska)
Migracije su bile dominatna tema Samita Zapadnog Balkana u Beču, delimično zbog tradegije izbeglica u Austriji. Stalno se pojavljuju nove ideje i sugestije kako se izbeglička kriza u Evropi može staviti pod kontrolu. Sve su odlučniji pozivi da se primeni jedinstvena EU strategija.
Migracije su od početka na agendi sastanka ministara spoljnih poslova. To pokazuje da se Komisija bavi ovim pitanjem već neko vreme, da budemo precizniji već godinama. U maju smo izneli sveobuhvatan predlog za evropski plan za migrante, kao i pravičnu raspodelu izbeglica. Pre devet godina smo podneli predlog za obavezujuću listu „bezbednih zemalja” na nivou EU, a u septembru ćemo to vratiti u prvi plan.
Svi ti predlozi su u redu. Međutim čekanje na rešenje sigurno dodatno zaoštrava situaciju. Zašto nije postignut neki čvrst dogovor?
Konačne odluke donose zemlje članice. Nako svih tragedija više nije vreme za oklevanje i čekanje. Niko ne treba da beži od toga! Ovo je kriza svetskih razmera i nijedna zemlja neće moći sama to da reši. Potreban nam je panevropski pristup. Kada je reč o Zapadnom Balkanu, ovaj region nije izvor problema već žrtva sopstvenog geografskog položaja, budući da se zemlje koriste kao tranzit. Da bi se suočili sa ovim potrebna im je pomoć EU i ona je i data.
Međutim nije reč isključivo o novcu. Potrebno je da ojačamo saradnju da bismo osigurali spoljne granice, kao i da ekspertizom pomognemo zemljama koje su najizloženije, kao što je već učinjeno uspostavljanjem posebnih tačaka za podršku u Grčkoj i Italiji.
U poslednje vreme sve više je poziva da se ovaj problem rešava van EU granica. Šta su ključni aspekti?
Ja kao komesar za politiku susedstva smatram da je jako važno da se ovaj problem rešava i na izvoru, a pod time mislim na zemlje pogođene ratom i terorizmom koji su i pokrenuli talase izbeglica. To je pre svega pitanje jačanja spoljne i bezbednosne politike i na kraju krajeva i pružanja finansijskih sredstava zemljama koje su najpogođenije krizom, poput Turske, Libana i Jordana, koje su podnele najveći teret jer su primile znatno iznad milion izbeglica.
U tom pogledu voljan sam da oslobodim sredstva za rešavanje tog pitanja.
Zapadni Balkan je više od dve decenije bio pritajeni izvor nemira u centru Evrope. Čini se da su se sada stvari smirile. Šta je vaša osnovna ocena samita u Beču 27. avgusta?
Samit Zapadnog Balkana bio je značajna prekretnica na evropskom putu kojim Balkan putuje. Vrata EU su zaista širom otvorena. Postepeno pristupanje ovih zemalja EU je u našem interesu, ne može biti vakuuma na granicama Evrope. Ako se ne angažujemo na izvozu bezbednosti i stabilnosti, onda čemo dugoročno gledano samo uvoziti nestabilnost.
Pored osnovnih izjava, šta je krajnji ishod u pogledu opipljivog rezultata za Balkan?
Samit u Beču je konkretno doneo napredak u regionalnom umežavanju balkanskih država jer je dato zeleno svetlo za primenu i širenje prioritetnih porjkeata u sektorima energetike i transporta. EU će pružiti 200 miliona evra za finansiranje tih projekata, sa ukupnim ulaganjima do 600 miliona evra. To je snažan zamah privredama ovih zemalja, od čega će koristi naravno imati opšte stanovništvo, dok će istovremeno biti povoljno i za evropske i, ništa manje, austrijske investitore.
Dugoročno gledano, integracija Zapadnog Balkana po evropskim standardima neće biti moguća samo finansijskim sredstvima. Da li ima nečega novog u tom pogledu?
Odlučeno je i da se ojača razmena mladih, što će u osetnoj meri doprineti pomirenju na Balkanu. Uopšteno govoreći, redovna razmena mišljenja i saradnja u projektima od zajedničkog interesa pomažu da se prevaziđu odbojnost i bilateralni sukobi. Najzad, treba istaći izjavu koju su potpisali lideri Zapadnog Balkana, i u njoj se obavezali da neće jedni drugima ometati napore za pristupanje. To bi godinu dana ranije bilo na ivici nezamislivog! Ukraktko, regionalna saradnja funkcioniše bolje nego ranije zahvaljujući našoj aktivnoj pomoći. Sa druge strane, to je dobro za Evropu i njene građane.
Kada ste prošle godine stupili na funkciju, činilo se da proširenje nije na agendi. Sada se čini da je Srbija dobila zeleno svetlo za otvaranje pregovora o pristupanju.
Srbija je tokom protekle godine ostvarila zaista primetan napedak, kako u pogledu untrašnjih reformi tako i u dijalogu pomirenja. Treba priznati i učešće srpskog premijera Vučuča na komemoracijama u Srebrenici u julu, konstruktivnu saradnju Srbije sa Albanijom i najzad skori sporazum sa Kosovom o nekim ključnim pitanjima.
Ja sam se lično kao komesar nadležan za proširenje obavezao da ću osiguratzi da države članice EU do kraja godine otvore prva pregovaračka poglavlja sa EU. To je pitanje kredibiliteta, ali i razmišljanja unapred, jer je Sribja ključni igrač u regionu. Signali koji dolaze od predstavnika država članica EU, posebno reakcija Nemačke na dijalog Beograd-Priština koju su videli kao ključnu prepreku, ukazuju da je skori poletak procesa pristupanja neizbežan.
Kako izgleda agenda za naredne sedmice, šta je prioritet u takozvanoj politici susedstva?
Ovo pitanje za sada veoma bazično je proces koji će se rešavati strateškim strpljenjem i istrajnošću. Sastanci sa predstavnicima zemalja takozvanog regiona priširenja su svakodnevni, što u Briselu što na terenu. U tom smislu danas sam se sastao sa liderom turske opozicione partije (CHP) na razgovorima. Sredinom septembra idem u Makedoniju da sa Skopljem lično diskutujem o napretku osnovnih reformi, i ukoliko je neophodno da izvršim pritisak.
Početkom oktobra će biti predstalvjen novi izveštaj o napretku. To će biti značajna i vitalna procena koja će predstavljati jaku motivaciju za Zapadni Balkan i Tursku da pojačaju dalje reforme. Kada je reč o politici susedstva nisam manje zauzet jer su na agendi i upravljanje krizom i političke reforme. Sledeće sedmice će Ukrajina biti na vrhu liste.
Prevod sa engleskog Smiljana Vukojičić Obradović
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
