Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Članice EU traže reformu sistema azila
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.09.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija je, u okviru pokušaja da se nađe rešenje za izbegličku krizu, pozvala na reformu Dablinskog sporazuma o azilu, rizikujući dodatne podele među članicama EU uoči skupa o tom pitanju koji će se održati 14. septembra. Nemačka, Francuska i Italija su 2. septembra zatražile da se reformiše pravo na azil u Evropi, kao i da se izbeglice ravnomerno raspodele u EU. I dok zvaničnici pokušavaju da nađu rešenje, Evropa se našla u šoku nakon objavljivanja fotografije tela dečaka na plaži u Turskoj, koji je stradao prilikom prevrtanja čamaca koji su prevozili sirijske izbeglice.
Evropska komisija je 2. septembra saopštila da će vladama Evropske unije predložiti paket mera za sveobuhvatno rešavanje imigracije i stavila do znanja da su moguće nove izmene u rezimu "šengenskog prostora" i prava na azil.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk pozvao je 3. septembra zemlje člance EU da udvostruče napore i solidarišu se sa zemljama koje su na prvom udaru migrantske krize, i da između sebe raspodele i prihvate "najmanje 100.000 izbeglica".
Do sada 28 zemalja članica Unije nije moglo da se dogovori o sistemu raspodele azilanata koji je predložio Brisel, te su ponudile da prime 32.256, a Brisel je od njih tražio da prime 40.000.
"Pravi je paradoks da najveće zemlje u Evropi, kao što su Nemačka i Italija, imaju potrebe za našom solidarnošću, isto kao i Mađarska", rekao je Tusk na zajedničkoj konferenciji za štampu s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom koji danas u Briselu razgovara sa evropskim zvaničnicima o izbegličkoj krizi.
Razlilčiti pogledi
Šefovi diplomatija Nemačke, Italije i Francuske su ukazali da je sadašnji sistem azila u Evropi manjkav i zatražili da se ti propisi razmotre "kako u smislu sadržaja tako i primene". Uz pismo upućeno visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku i bezbednost Federiki Mogerini, oni su dostavili i listu predloga za rešavanje krize koje za Evropu predstavlja istorijski izazov, rekli su diplomatski izvori.
U dokumentu, u koji je AFP imao uvid, predlaže se usklađivanje uslova za prijem tražilaca azila na nivou EU."Evopa treba da zaštiti izbeglice kojima je potreba zaštita, ma u koju zemlju EU da dođu", naveli su šefovi diplomatije Nemačke, Francuske i Italije, Frank Valter Štajnmajer, Loran Fabijus i Paolo Đentiloni.
Oni su takođe predložili "ravnomernu raspodelu izbeglica u Evropi" i uz to politiku efikasnije deportacije migranata koji nemaju pravo zaštite u EU.
Berlin, Rim i Pariz predlažu i da se članice EU što pre dogovore o listi sigurnih zemalja u koje bi migranti mogli da se vrate.
EU treba da što pre uputi pomoć članicama, poput Italije i Grčke, koje su najviše izložene prilivu izbeglica, navodi se u dokumentu u kome se predlaže i stvaranje sistema integrisane kontrole spoljne granice na nivou EU.
Pariz i Berlin su zatražili i sprovođenje ambicioznije politike podrške zemljama pogođene krizama iz kojih dolaze izbeglice. Ministri predlažu da se pre svega pomogne Siriji, uključujući i finansijski, kao i zemljama koje su prihvatile najviše izbeglica - Libanu, Jordanu, Turskoj i Egiptu.
Kada je reč o Libiji, u kojoj vlada bezvlašće, Štajnmajer, Fabijus i Đentiloni su ocenili da treba podržati formiranje vlade nacionalnog jedinstva kako bi državna vlast bila efikasnija.
Britanski premijer Dejvid Kameron ocenio da je u suočavanju sa velikim brojem ljudi koji beže od rata, represije i siromaštva na Bliskom istoku i Africi, "najvažnije uspostaviti mir stabilnost u tim kriznim područjima.
"Ne mislim da je rešenje prihvat sve većeg broj izbeglica", rekao je on. Istovremeno, građani u Britaniji su pokrenuli peticiju za prijem izbeglicama koju je 2. septembra potpisalo više od 44.000 ljudi.
Italija već duže traži uvođenje zajedničke politike za imigraciju i evropskog prava na azil, što bi podrazumevlao reformu sadašnjihi propisa. Prema Dablnskom sporazumu, tražioci azila moraju da zahtev podnesu u zemlji EU u koju su prvo došli i u kojoj su registrovani.
Zemlje na severu Evrope zameraju Italiji i Grčkoj što se ne trude da registruju pridošlice i utvrde identitet, nakon čega oni odlaze u druge zemlje EU i traže azil.
Grčka je 2. septembra obećala da će ubrzati registraciju i proveru identiteta prognanika. Od početka godine u Grčku je stiglo 160.000 migranata, od ukupno 350.000 koji su stigli preko Meditarana u EU. U pokušajima da se dođe do EU morem stradalo je 2.600 osoba.
U Nemačkoj je 1. septembra registrovano rekordnih 3.709 osoba bez viza koje su stigle preko Mađarske i Austrije. Istovremeno, u Budimpešti je više stotina izbeglica protestovalo ispred železničke stanice dok policija sprečavala migrante, njih oko 2.000, da uđu u vozove za Austriju i Nemačku.
U Mađarsku je 1. septembra ušlo 2.284 izbeglica, uključujući 353 dece i pored žičane ograde postavljene duž granice sa Srbijom.
Mađarska najavljuje nove mere
Mađarski premijer Viktor Orban najavio je 3. septembra u Briselu novi paket mera za rešenje izbegličke krize koji će stupiti na snagu 15. septembra i izrazio uverenje da će Mađarska korak po korak uspeti da uspostavi kontrolu nad spoljnom granicom Šengena, što je njena obaveza kao članice EU.
Orban je potvrdio planove vlade da pošalje 3.500 vojnika na granicu Mađarske sa Srbijom kako bi zaustavila priliv imigranata u njegovu zemlju, preno je Asošiejtid pres.
Osim 175 km duge ograde duž granice prema Srbiji, te mere predviđaju i pooštrenje krivičnog zakona, čime bi za ilegalni prelazak granice ili oštećenje ograde bila predviđena kazna do četiri godine zatvora i razmeštanje dodatnih snaga za odbranu mađarsko srpske granice od priliva izbeglica.
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc rekao je da za izbegličku krizu neophodno zajedničko evropsko rešenje i apelovao na Mađarsku da se prikloni traganju za tim zajedničkim rešenjem umesto da zauzima nacionalni pristup.
Orban je za izbegličku krizu optužio Nemačku, navodeći da "problem (migranata) nije evropski problem, taj problem je nemački problem, niko ne želi da ostane u Mađarskoj".
Francuski predsednik Fransoa Oland sazvao je za 3. septembar popodne hitan sastanak vodećih državnih zvaničnika da razmotre goruću evropsku migrantsku krizu.
Evropa u šoku
Evropa se 3. septembra našla u šoku nakon objavljivanja fotografije tela dečaka koji je stradao prilikom prevrtanja dva broda koji su prevozili sirijske izbeglice. Brodovi su isplovili u noći između utorka i srede iz turskog obalskog grada Bodrum za grčko ostrvo Kos, što je jedan od najkraćih pomorskih puteva između Turske i Evrope.
Brodovi su se na putu prevrnuli, rekli su predstavnici turske obalske straže. Spasioci su ubrzo čuli dozivanje brodolomnika i uspeli da izvuku 12 tela među kojima i telo trogodišnjeg Ajlana Kurdija. Njegov petogodišnji brat Galip je takođe stradao u brodolomu, javili su turski mediji.
Fotografije dva brata i Ajlanovog tela, kako leži u crvenoj majici i plavom šortsu licem nadole na bodrumskoj plaži, proširile su se munjevitom brzinom na društvenim mrežama uz oznaku na Tviteru #KiyihaVuranInsanlik - na turskom u slobodnom prevodu "posrnula ljudskost". To je ubzro postala najviše korišćena oznaka na Tviteru.
Fotografije je preuzela i evropska štampa uključujući i listove koji nisu ranije pokazali mnogo razumevanja za izbegličku krizu. Britanski list "Dejli miror" (Daily Mirror) objavio je fotografiju turskog policajaca kako nosi telo dečaka uz naslov "Malena žrtva ljudske tragedija", dok je komentar lista "Miror" (The Mirror) bio: "nepodnošljivo".
"Ako ove izuzetno snažne slike tela sirijskog deteta nasukanog na plažu ne promene odnos Evrope prema izbeglicama, ne znam šta bi drugo moglo?", piše "Indipendent" (The Independent).
Italijanski dnevnik "Republika" (La Repubblica) stavio je na svoj tviter nalog "fotografiju koja je potresla svet", španski Pais (El Pais) ju je nazvao "simbolom migracione drame", dok je komentar lista "Peirodika" (El Periodico) bio "potonuće Evrope".
Direktor za vanredne situacije u organizaciji Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) Peter Baukart (Bouckaert) rekao je da neki smatraju da je slika suviše potresna da bi se objavljivala na Internetu i u štampi.
"Međutim, ja smatram potresnim to što se telo stradalog deteta našlo na našim obalama, a moglo je da se učini mnogo više da mu se spase život", rekao je on i dodao da je i sam dugo oklevao da na Tviteru objavi fotografiju tela Ajlana Kurdija.
Izvor: AFP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
