Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Barikade na Balkanu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.09.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Na Balkanu i u centralnoj Evropi 18. septembra dižu se barikade kako bi se sprečio prolaz migranata. Nakon što su migranti koji prolaze kroz Srbiju počeli da se preusmeravaju put Hrvatske, ova zemlja je zatvorila sedam od osam graničnih prelaza sa Srbijom. U isto vreme, Mađarska je najavila izgradnju nove ograde na granici sa Hrvatskom jer joj i iz te zemlje pristižu izbeglice, dok je u Sloveniji obustavljen železnički saobraćaj, a Ljubljana je najavila da će ih vraćati u Hrvatsku. Za evropske prevoznike robe, kontrole na granicama su prava noćna mora.
Migranti, pretežno izbeglice iz Sirije i Iraka, počele su da menjaju put prolaska preko Balkana nakon 15. septembra, kada je Mađarska ojačala kontrole drugim slojem ograde, ali i pojačanim bezbednosnim snagama i drugim merama poput hapšenja migranata koji ilegalno pređu granicu. Taj novi put vodi preko Hrvatske i Slovenije.
U Hrvatsku je tako od 16. do 19. septembra došlo 13.000 migranata, koji su prethodno prošli kroz Srbiju. Ova zemlja u početku ih je puštala i razvozila u prrihvatne centre, a onda je objavila da više nema kapaciteta, i do nove odluke je zatvorila granične prelaze Tovarnik, Ilok, Ilok 2, Principovac i Principovac 2, Batina i Erdut.
Ovo nije obeshrabrilo migrante, pa su puni autobusi i noći između 17. i 18. septembra stigli u Šid, nadomak Tovarnika, i peške su nastavili ka tom mestu u Hrvatskoj. U Tovarniku su hiljade kampovale u polju, čekajući polazak voza.
Direktor za hitne slučajeve u organizaciji Hjuman rajts voč (HRW) Peter Bukaert (Bouckaert) rekao je da je situacija dramatična, da su ljudi besni i da je moguće i da se potuku ukoliko ne bude bilo voza.
„Ovo je potpuni haos. Hiljade ljudi čeka posle teške noći bez skloništa i hrane. Ovo je majušan grad sa samo jednom ulicom, i pretrpan je“, dodao je on, dodavši da strahuje da neko dospe i do minskih polja.
Mađarska je 18. septembra ujutru najavila postavljanje prve žičane ograde na granici sa Hrvatskom. Ograda će biti postavljena u dužini od 41 kilometara, budući da preostaloh 330 kilometara granice čini reka Drava, koju je teško preći, rekao je premijer Mađarske Viktor Orban. Kroz Srbiju i Mađarsku je od početka godine prošlo više od 200.000 migranata, pre svega sa Bliskog istoka, od kojih neki beže od rata.
Zagreb: Prelazimo na plan B
U međuvremenu, Hrvatska prema rečima premijera Zorana Milanovića prelazi na "plan B" i izbeglice koje ulaze u Hrvatsku preusmerava do granice s Mađarskom. Kako je naveo, ova zemlja više neće sprečavati migrante ni da ulaze u zemlju, ni da iz nje izlaze.
"Prelazimo na plan B, jer više ne možemo popisivati i smeštati izbeglice kojima Hrvatska nije destinacija", rekao je Milanović danas na vanrednoj konferenciji za novinare, istakavši da su izbeglice dobrodošle, ali da su hrvatski kapaciteti mali.
Upitan znači li to da će organizovano prevoziti ljude koji iz Srbije ulaze u Hrvatsku prema Sloveniji, Milanović je odgovorio da je Mađarska bliža.
"Šta nam preostaje, da ugrozimo hrvatsku ekonomiju? Imamo srce, ali imamo i mozak", rekao je premijer na dodatno pitanje znači li da će izbeglice početi organizovano da prevoze do granice s Mađarskom koja je danas počela da gradi zid na granici s Hrvatskom.
Naveo je da Hrvatska neće kompletno zatvarati granicu, kao ni slati vojsku na granicu jer je to, kako je naveo, protivzakonito u mirnodopskim vremenima.
Prema podacima od 18. septembra, u Hrvatsku je od 16. septembra ujutro ušlo više od 14.000 izbeglica. Više hiljada njih nalazi se u Belom Manastru koji se nalazi blizu mađarske granice.
Problem ide ka centru Evrope
Sledeća na putu, koja do sada nije bila pogođena masovnim talasom, je Slovenija, članica i EU i zone Šengena, sa samo dva miliona stanovnika.
Izbeglice iz Belog Manstira pokušavaju samoinicijativno da pređu u ovu zemlju.
Ona je za početak obustavila železnički saobraćaj sa Hrvatskom, najmanje do 18. septembra uveče, pripremajući šatore i skloništa.
Premijer Slovenije Miro Cerar rekao je 17. septembra uveče da će u zemlju biti pušteni samo oni migranti koji se povinuju evropskim propisima. Prvih 150 koji su došli iz Hrvatske presretnuti su u slovenačkom pograničnom gradu Dobova. Slovenačke vlasti su bezuspešno pokušale da ih vrate u Hrvatsku, a onda su ih prebacile u prihvatni centar, čekajući sporazum o proceduri za povratak.
Zatvaranje granica u ovom delu Evrope predstavlja i pritisak na EU, čiji lideri će na sastanku 23. septembra u Briselu pokušati da prevaziđu razlike u pogledu krize, a dan ranije održaće se sastanak ministara unutrađnjih poslova. U centru pažnje biće bez sumnje pitanje obavezujućih kvota, kijima se Mađarska i neke druge zemlje protive.
Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer (Walter Steinmeier) zapretio je da će se onima koj se protive nametnuti raspodela izbeglica „većinskim izglasavanjem“.
Kontrole na granicama u više zemalja Evrope prava je noćna mora za kompanije za transport robe. Slobodno kretanje je kamen temeljac ekonomskog razvoja prevoznika u EU, gde se tri četvrtine
Od aprila do juna 2015, u EU je zaabeležen porast zahteva za azil od 85% u odnosu na isti period 2014, pokazuju podaci Evropske statističke službe Eurostat. Najveći broj zahteva podneli su Sirijci i Avganistanci.
Od početka godine podneto je 399.000 zahteva za azil.
Izvor: Beta, AFP i S.V.
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
