Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Brisel traži objašnjenje od Zagreba o granicama
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.09.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Kriza oko graničnih prelaza u regionu mogla bi se primiriti nakon apela i pritisaka u Srbiji i Hrvatskoj, ali i iz EU. Premijer Hrvatske Zoran Milanović, koji je tokom prethodnih dana u više navrata imao odlučne istupe u pogledu blokiranja granica, izjavio je 25. septembra da se razmatra da se do 26. septembra ukinu blokade, a iz Beograda je poručeno da će kada se blokade ukinu i Srbija povući zabrane koje je uvela. Prethodno je iz Brisela stigao apel da se situacija smiri, a Evropska komisija je zatražila hitno razjašnjenje od Zagreba o uvedenim merama, koje bi mogle biti u suprotnosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Evropski komesar nadležan a pristupne pregovore Johanes Han 25. septembra je obišao centar za izbeglcie u Šidu, blizu granice sa Hrvatskom. Prema izveštaju Auto-moto saveza Srbije, zabrana ulaska srpskim vozilima se primenjuje, ali vozila registrovana u Srbiji mogu u Hrvatsku da uđu iz okolnih zemalja.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je nakon sastanka sa evropskim komesarom Hanom da će Srbija onog trenutka kada Hrvatska odustane od mera na granici vratiti stvari u pređašnje stanje.
"To je jedino što je Srbija tražila. Četiri dana molili smo da granica bude otvorena, tražili samo ono što nam pripada u skladu zakom, sa ugovorom o stabilizaciji i priduživanju, samo ono što je potuno normalno, ciilizacijski prihvatljivo", rekao je Vučić novinarima.
Evropska komisija saopštila je prethodno da njene prve procene "pokreću ozbiljna pitanja oko toga da li su hrvatska ograničenja (slobode prometa na granici) u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju" i carinskom unijom EU i Srbije. Brisel je zbog toga zatražio hitno razjašnjenje od Zagreba, izjavila je portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič.
Ona je rekla da je visoka predstavnica EU Federika Mogerini o tome 25. septembra ujutru razgovarala s premijerima Srbije i Hrvatske, Aleksandrom Vučićem i Zoranom Milanovićem.
Kocijančič je ukazala na izjavu Mogerini da se oko pitanja blokade hrvatsko-srpske granice "mora naći konstruktivan pristup tako da se obnovi protok robe preko granica a za to Evropska komisija hitno traži razjašnjenje od hrvatske strane pošto je reč o bitnom pitanju". Podsetila i na izjavu Mogerini da ne sme biti preteranog i diskriminatornog postupka kad je reč o trgovini i prometu putnika preko granica.
Hrvatski Jutarnji list preneo je i upozorenje stručnjaka, za kojeg navodi da je odličan poznavatelj spoljne politike, da bi Hrvatska mogla da bude izvedena pred sud. Sagovornici ovog medija, od kojih su neki kako se navodi učestvovali i u sklapanju SSP-a, navode da ni Beograd ni Zagreb u uvođenju mera nisu poštovali predviđenu proceduru, ali i da potezi Hrvatske predstavljaju „soliranje” jedne članice EU, koje će ona želeti da zaustavi.
Neki stručnjaci ipak smatraju da potez Zagreba ne predstavlja kršenje SSP.
Tokom posete Beogradu, izbegličkoj krizi se posvetio i evropski komesar za susedstvo i pregovore o pristupanju Johanes Han (Johannes Hahn), koji je posetio prihvatni centar u Šidu. Uoči posete Srbiji, on je naveo da je Evropska unija zahvalna Srbiji što se "profesionalno i odlučno" ponaša prema izbegličkoj krizi i najavio da će EU obezbediti dodatnih 17 miliona evra za prevazilaženje krize.
Jedan od zadataka Hana je i da sa srpskim zvaničnicima razmotri situaciju na granicama sa Hrvatskom i moguća rešenja.
Han je tokom posete Beogradu izrazio uverenje da će do kraja godine biti otvoreno prvo poglavlje u pregovorima Srbije i Evropske unije.
"Ubedjen sam da smo na dobrom putu da otvorimo prva poglavlja sa Srbijom pre kraja godine", izjavio je Han na konferenciji za novinare posle razgovora s Vučićem.
Ukidanje zabrana za prelazak granica zatražile su i brojne organizacije unutar Srbije i Hrvatske. Tako su Kuća ljudskih prava i demokratije iz Beograda i Kuća ljudskih prava iz Zagreba, koje su ocenile da je „neodgovorno i nezrelo” da se prave novi problemi, kada su odnosi dve zemlje i inače „opterećeni nerešenim pitanjima iz prošlosti i nasleđem rata”.
Barikade i alternativni putevi
U međuvremenu, ograde u regionu rastu, a očekuje se i uspostavljanje alternativnih trasa za migrante.
Na jugu Hrvatske počele su pripreme za mogući prihvat tri do pet hiljada izbeglica dnevno, ukoliko bi se izbeglice koje dolaze iz Grčke zbog blokade mađarske granice i situacije na granici Hrvatske i Srbije odlučile za "južnu rutu", prenela je Hina.
Portparol Štaba za zaštitu i spasavanje dubrovačko-neretvanske županije Goran Cvjetinović rekao je da ima naznaka iz više izvora, između ostalog i na internet stranicama na kojima se dopisuju izbeglice, da bi se u slučaju da mađarske granice ostanu zatvorene oni mogli uputiti takozvanom. južnom rutom iz Grčke.
"Postoji nekoliko varijanti. Imamo informacije kako sami migranti razmatraju da se u slučaju lošeg vremena i nastavka blokade granice u Mađarskoj, kao i nastavka ove situacije na hrvatsko-srpskoj granici, spuste na donju trasu", kazao je Cvjetinović.
"Južna ruta ide preko Albanije i Crne Gore u Hrvatsku, mogli bi ulaziti na graničnim prelazima u Konavlima, a druga varijanta je da će ići na Neretvu", dodao je.
Prema rečima Cvjetinovića u toku je prebrojavanje kapaciteta za prihvat izbeglica koje bi se na jugu Hrvatske zadržavale do 48 sati. U prvom redu razmatraju se vojni objekti u Konavlima, odnosno na Prevlaci, kao i na Neretvi i drugim mestima u županiji.
S druge strane, Mađarska završava postavljanje ograde i na svojoj granici sa Hrvatskom, a lider te zemlje Viktor Orban najavio je da će ona biti završena za nekoliko dana.
On je nakon razgovora sa austrijskim kancelarom rekao da će se konsultovati s drugim zemljama u regionu i UN pre nego što donese odluku o zatvaranju granice sa Hrvatskom, i da će primeniti pravila koja će garantovati da načini prelaska hrvatsko-mađarske granice "budu u skladu s pravom EU".
Izvor: Beta i S.V.
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
