Lideri Evropske unije dogovorili su se na samitu u Briselu da uvedu oštru kontrolu spoljnih granica Unije i izdvoje najmanje milijardu evra za podršku zemljama u susedstvu Sirije, pre svega Turskoj, radi zbrinjavanja izbeglica iz te ratom razorene zemlje. I Srbiji i Makedoniji biće odobrena finansijska sredstva za suočavanje s migrantskom krizom, saopštili su predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i predsednik Evropske komisije (EK) Žan-Klod Junker, 24. septembra rano ujutro posle višečasovnog sastanka predsednika i premijera 28 članica EU. Po izjavama učesnika sastanak je protekao u konstruktivnijoj i pozitivnijoj atmosferi nego što se očekivalo. Ipak, sporazum o raspodeli 120.000 izbeglica postignut je po cenu podele sa zemljama istoka EU, i nije usvojen konsenzusom već kvalifikovanom većinom. Za nedostatak adekvatnog odgovora EU na migrantsku krizu, analitičari imaju nekoliko odgovora - od nedostatka solidarnosti do zaokupljenosti drugim problemima u prvom delu ove godine.

U zaključcima samita naglašeno je i da će biti "pružena pomoć zemljama Zapadnog Balkana radi rešavanja priliva izbeglica, uključujući sredstva za pripremu kandidata za članstvo u EU, kao i brzom i temeljitom pripremom konferencije 8. oktobra o zapadnobalkanskom putu izbeglica".

Evropska komisija je ranije saopštila da će Srbija i Makedonija zajedno dobiti 17 miliona evra.

Donald Tusk i Žan-Klod Junker precizirali su u obraćanju novinarima da će milijarda evra biti odobrena susedima Sirije, pre svega Turskoj koja je primila najveći broj izbeglica, preko dva miliona ljudi koji su pobegli od rata i progona u Siriji. Ova sredstva će ići Visokom komesarijatu za izbeglice i Svetskom programu za hranu (WPF), koji je tokom prethodnih meseci smanjio delatnost na terenu zbog nedostatka novca, usled čega su brojne izbeglice krenule ka Evropi.

Prema evropskim izvorima, od tih milijardu evra 500 miliona će obezbediti Evropska komisija, a uz to će doći i krediti iz budžeta EU i iznos koji će dati države članice. Britanski premijer Dejvid Kameron najavio je da će njegova zemlja izdvojiti 136 miliona evra, dok je predsednik Francuske Fransoa Oland (Francois Hollande) najavio 100 miliona evra u roku od dve godine.

Evropski lideri su se dogovorili da pruže dodatnu pomoć Turskoj, Libanu i Jordanu da im pomognu u suočavanju sa masovnim prilivom izbeglica, i  time smanje priliv u Evrop. U tom konteksti turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sastaće se u Briselu sa predsednikom Evropske komisije 5. oktobra.

Jačanje granica

Ratovi neće uskoro prestati, pa ovde „govorimo o milionima potencijalnih izbeglica, a ne hiljadama”, upozorio je Tusk. Zato je pored pomoći trećim zemljama, evropski samit bio usmeren i ka razmatranju mera za trajno jačanje evroopsku granica.

„Trenutni haos na spoljnim granicama mora se završiti”, ocenio je Tusk, navodeći da su lideri podržali plan akcije koji je predstavila Evropska komisija i da će teret kontrole granica sve zemlje podeliti sa Grčkom i Italijom.

To se pre svega odnosi na zakozvane ulazne kontrolne tačke (hotspots), centre za prihvat i registraciju migranata, koji bi trebalo do novembra da ubrzo postanu operativni u Italiji i Grčkoj. Tu bi se i razdvajale izbeglice, koje beže od rata i progona i imaju osnova da dobiju međunarodnu zaštitu, od ekonomskih migranata, kojima sledi povratak u bezbedne zemlje.

Ovi centri postoje ali ne odgovaraju kriterijumima koje je utvrdila Evropska komisija, koja traži evropski nadzor funkcionisanja tih centara.

Zemlje članice takođe žeke da poboljšaju efikasnost „politike povratka” ekonomskih ilegalnih migranata. Do danas je vraćeno samo 39% osoba koje nisu dobile azil. Ponovo će se pokrenuti pregovori sa aftičkim zemljama o ugovorima o readmisiji, kako bi se osiguralo da će one primiti svoje građane.

Evropska komisija je podsetila i da će njen predlog za uspostavljanje evropskog korpusa obalske straže i čuvara granice biti na agendi za diskusiju do kraja godine.

Ukupna izdvajanja koja predlaže Komisija dostižu 1,7 milijardi evra, što uz već predviđene iznose dostiže 9,2 milijarde evra.

Bolja atmosfera, ali podele ostaju

Na pitanje novinara da li su lideri EU uspeli da prevaziđu vidljive podele oko migrantske kriza, Tusk je rekao da je atmosfera na sastanku bila daleko bolja nego što se očekivalo i istakao da "niko nije bacao ljagu na partnere". On i Junker su rekli i da je zajednički zaključak da se migrantska kriza ne može rešavati kao do sada, budući da će potrajati.

Tusk je naveo da je u Siriji trenutno osam milliona raseljenih, a u susednim zemljama četiri miliona izbeglica iz te zemlje, što ukazuje da će se i ubuduće milioni ljudi usmeravati ka EU.

Ipak, sporazum koji su zemlje članice 22. septembra postigle o raspodeli 120.000 izbeglica pre svega iz Italije i Grčke u roku od dve godine postignut je po cenu spora sa istočnim zemljama, koje su kglasale protiv, pa je odloka doneta kvalifikovanom većinom.

Odluka se odnosi na četiri zemlje istoka EU, koje će morati uprkos protivljenju trajno da prime više hiljada osoba – Češka, Mađarska, Slovačka i Rusija.

Mađarski premijer Viktor Orban je 23. septembra optužio nemačku kancelarku Angelu Merkel, koja se zalagala za kvote, za „moralni imperijalizam”, dok je slovački premijer Rober Fico kritikovao „diktat” i čak najavio da će se obratiti Sudu pravde EU kako bi poništio odluku.

Šta koči efikasan odgovor Evrope?

Visoki komesarijat UN za izbeglice UNHCR ukazuje da je raspodela 120.000 izbeglica daleko od toga da bude dovoljna s obzirom na to da je u Evropu od januara ušlo četiri puta više ljudi, dok se za celu godinu očekuje i milion zahteva za azil u EU. To je upečatljiva ilustracija neefikasnosti odgovora EU na krizu. Za efikasniji odgovor Uniji bi bilapotrebna zajednička granična patrola, a donosioci odluka u Uniji su propustili i da predvide kako će razvoj situacije u Libiji i Siriji uticati na migracije.

Potpredsednica za EU u centru za razmišlljanje Atlantski savet u Vašingtonu Fransis G. Barvel (Frances G. Burwell) ocenila je da je EU „u velikoj meri još u izgradnji” i da se „odsustvo centralne vlasti zaista oseća”. Ona je kazala da je situacija kao kada bi se više guvrenera američkih saveznih država zatvorilo u prostoriju sa zadatkom da pronađu odgovor na veliku imigraciju iz Latinske Amerike.

Barvelova je ukazala i da je EU veliki deo 2015. bila u potpunosti zaokipljena krizom u Grčkoj, jer je ova zemlja bila na ivici bankrota, pa i istupanja iz zone evra. S pogledom na drugu stranu, EU nije predvidela i pripremia se za izvestan dolazak tako velikog broja ljudi koji beže od sukoba i siromaštva na Bliskom istoku i u Africi.

Kako je dodala, različiti su i stavovi prema migrantima, pa je tako Mađarska napravila ogradu na granicama, dok su u Nemačkoj i zvaničnici i građani izašli na ulice da požele dobrodošlicu migrantima koji su došli vozom.

Direktor za migracije u Centru za evropsku politiku u Briselu Iv Paskuo (Yves Pascouau) ocenio je da je u pitanju i nedostatak solidarnosti, jer dok su pogođene bile samo Italija i Grčka deo njihovih partnera u EU nije preterano brinuo.

Sam predsednik Evropske komisije ukazao je pre izvesnog vremena na nedostatak jedinstva u EU.

„Treba nam više Evrope u politici azila. Treba nam više unije u politici prema izbeglicama”, rekao je on  u avgustu.

Izvor: Beta, AFP i S.V.

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Srbija uvela kontramere Hrvatskoj
  
• 

  Vesti

  : Istok EU nepopustljiv oko kvota za izbeglice
  
• 

  Vesti

  : Srbija i Hrvatska: da li će biti trgovinskog rata?
  
• 

  Vesti

  : Ko su migranti a ko izbeglice - važno pitanje za EU
  
• 

  Vesti

  : Rot: Nećemo ostaviti Srbiju samu u izbegličkoj krizi