Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Fokus SAD i dalje na Balkanu
|
|
|
|
|
Objavljeno : 26.11.2015. |
|
|
|
|
|
|
Sastanak lidera Zapadnog Balkana u Zagrebu 25. novembra bio je prilika da region potvrdi opredeljenje za partnerske odnose sa SAD, integraciju u EU i zajedničku borbu protiv terorizma. Međutim, od samih zaključaka veću pažnju izazvalo je učešće američkog potpredsednika DŽozefa Bajdena na skupu, kao poruka da region nije izgubio značaj za SAD, posebno u okolnostima kada rastu tenzije u odnosima Zapada i Rusije. U tom kontekstu dolazak Bajdena u Zagreb i predstojeća poseta Kerija Beogradu u medijima se tumače i kao pokušaj SAD da umanje uticaj Rusije u regionu, pre svega u Srbiji i Republici Srpskoj.
Lideri Zapadnog Balkana, Evropske unije i SAD istakli su 25. novembra u Zagrebu posvećenost širenju EU na prostor jugoistočne Evrope i zajedničkoj borbi protiv terorističkih pretnji. Ocenjeno je da je u cilju stabilnosti, bezbednosti i razvoja regiona potrebno nastaviti jačanje partnerstva SAD i EU i uneti novu energiju u širenje EU, kao i u proces evroatlantskih integracija za one koji žele da uđu u NATO.
Zemlje Zapadnog Balkana ojačaće međusobnu saradnju i operativni dijalog sa SAD i EU u borbi protiv globalnih bezbednosnih pretnji, kao što su terorizam i migrantska kriza, dogovoreno je u Zagrebu.
U usvojenoj deklaraciji se navodi da je u okolnostima migrantske krize potreban dijalog i dogovor kako bi se bolje "zaštitile spoljne granice EU i znatno ublazio pritisak migrantske krize na države koje su njome pogođene".
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, čije učešće na samitu nije privuklo toliko pažnje, naglasio je da nema nikave sumnje da je budućnost regiona u EU, dok je Bajden istakao da Evropa ne može biti "celovita, mirna i jedinstvena" bez bez jugoistočne Evrope".
Bajden: Region od izuzetnog interesa za SAD
Zemlje Zapadnog Balkana ili jugoistočne Evrope, kako bi po mišljenju hrvatske predsednice Kolinde Grabar-Kitarović trebalo ubuduće zvati region, mogle su u Zagrebu da čuju uveravnja da su dalje u fokusu SAD.
"Za SAD i mene, ali govorim u ime američkog predsednika, ovaj region je u poslednjih 25 godina od izuzetnog interesa", rekao je Bajden novinarima.
Po završetku ratova u bivšoj Jugolsavije SAD nisu više toliko direktno uključene u procese u regionu, iako u mnogo čemu i dalje igraju odlučujuću ulogu. Vašington je prepustio EU da predvodi procese, poput dijaloga Beograda i Prištine, čije je rezultate, odnosno postignute dogovore, Bajden nazvao "istorijskim korakom".
Bajden: Za regiona najbolje da uđu u EU i NATO
Samit u Zagrebu je bio prilika da se potvrde američki prioriteti u regionu, odnosno izrazi podrška integraciji zemalja Zapadnog Balkana u EU i NATO, a sa stanovišta hrvatskih vlasti i prilika da se region približi Zapadu.
Bajden je ocenio i da je ulazak zemalja jugoistočne Evrope u EU i NATO najbolji način za unapređenje mira, blagostanja i bezbednosti u regionu.
Podsećajuci da su zemlje regiona različito napredovale u procesu evroatlantskih integracija, Bajden je rekao da SAD snažno podržavaju članstvo Crne Gore u NATO i da vrata tog vojnog saveza ostaju otvorena.
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović zahvalio je Bajndenu na naporima da Crna Gora "narednog meseca dobije poziv".
Pitanje članstva Crne Gore u NATO osetljivo je sa stanovišta njenih bliskih odnosa sa Rusijom. Crna Gora se, kao zemalja kandidat za članstvo u EU, pridružila sankcijama protiv Rusije i teži članstvu u NATO.
Rusija je 19. novembra pozvala Crnu Goru da preispita odluku o članstvu u NATO, ocenjujući da bi njen prijem u NATO bio "ishitren" i da bi "ozbiljno narušio tradicionalno, prijateljske odnose" dve države.
Crna Gora je na to odgovorila da je članstvo u NATO i Evropskoj uniji njen od ranije poznat strateški spoljnopolitički cilj.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je 20. novembra tokom posete Beogradu da je to stvar Crne Gore i članica NATO i da niko drugi nema pravo da se meša u takvu odluku.
Stoltenberg je rekao i da NATO poštuje vojnu neutralnost Srbije, a Bajden jw, prema rečima predsednika Srbija Tomislava Nikolića, pokazao u razgovoru s njim 25. novembra u Zagrebu razumevanje za predeljenje Srbije da ne uđe u taj savez.
Potiskivanje Rusije ili redovne posete?
Na Zapadnom Balkanu Srbija slovi za zemlju u kojoj je najizraženiji uticaj Rusije. Srbija je vojno neutralna ali razvija partnerske odnose sa NATO-om kroz Parnterstvo za mir. Kandidat je za članstvo u EU ali teži i jačanju odnosa sa Rusijom.
Posete američkih zvaničnika tumače s jedne strane kao pokušaj SAD da umanji uticaj Rusije u regionu, pre svega u Srbiji i Republici Srpskoj, ali se čuju i mišljenja da je reč o samo medijskim špekulacijama i da su posete znatno ranije dogovorene i planirane pre komplikovanja situacije u svetu.
Pritom, s obzirom na njihove funkcije u američkoj administraciji Bajdenova poseta Zagrebu se tumači kao ona koja ima više simboličan značaj, a Kerijeva Beogradu kao ona koja ima veću težinu.
Kako je za zagrebački dnevnik Jutarnji list rekao neimenovani diplomatski izvora, američki cilj je da se Srbija i Republika Srpska izvuku iz ruskog zagrljaja i smanji uticaj Turske na BiH.
Profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu Žarko Puhovski je ocenio za beogradski list Danas od 25. novembra da "dolazak Kerija predstavlja pokušaj Amerike da izvuče Srbiju iz domena ruskog uticaja".
Kako je dodao, Keri poslat u Beograd jer je Srbija bezbednosno interesantnija od Hrvatske, s obzirom na ogroman ruski uticaj koji preovlađuje u Srbiji.
Bivši ambasador Srbije u SAD Ivan Vujačić, međutim, smatra da Keri nije posebno zainteresovan za Srbiju već dolazi u Beograd zato što se tu igrom slučaja održava ministarski sastanak Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Vujačić je ocenio za Danas da su tvrdnje o borbi za prevlast ruskog i američkog uticaja na region predimenzionirana medijska spekulacija.
Drzavni sekretar SAD Keri će u okviru evropsku turneju sledeće nedelje posetiti Srbiju i Kosovo. On će u Prištini sa kosovskim zvaničnicima razmotriti bilateralna i regionalna pitanja, a 3. decembra će učestvovati na sastanku Ministarskog saveta OEBS-a.
Na konferenciji OEBS-a u Beogradu očekuje se učešće i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|