Francuska je nakon terorističkih napada u Parizu promenila stav prema Rusiji, sa kojom sada želi da udruži snage u borbi protiv Islamske države u Siriji. Napadi su pored toga naveli Francusku da od članica EU zatraži i vojnu podršku, što zemlji koja je napadnuta omogućava jedan do sada nekorišćeni član osnivačkog ugovora EU, i za to je dobila jednoglasnu podršku članica, mada zvanična odluka još nije doneta. Francuska ne traži pomoć na svojoj teritoriji, već u borbi protiv Islamske države u Siriji i Iraku. Brisel je iskazao Francuskoj i punu podršku da zarad povećanja bezbednosti odstupi od budžetskih ciljeva, što znači da će imati „zeleno svetlo“ za veći deficit.

EU i njene članice su dali jednoglasnu podršku za zahtev Francuske za vojnu pomoć, objavila je šefica evropske diplomatiej Federika Mogerini (Federica Mogherini) na zajedničkoj konferenciji za novinare sa francuskim ministrom odbrane Žan-Ivom Le Drijanom (Jean-Yves Le Drian).

Francuski predsednik Fransoa Oland (Francois Hollande) se u svom zahtevu pozvao na član 42-7 osnivačkog sporazuma EU koji predviđa solidatnost u slučaju napada na nek čalniceu EU.

„Reč je o članu koji nikada nije iskorišćen u istoriji naše Unije“, istakla je Mogerini.

Iako ministri odbrane na ovom pripremnom sastanku ta Savet EU nisu doneli nikakvu zvanilčnu odluku, Le Drijan je rekao da je jednoglasna podrška „politički čin velikog dometa“. Naveo je da će to omogučiti da se „u narednim satima“ održe bilateralni razgovori sa svakom od članica EU kako bi se jasno utvrdilo kakvu pomoć konkretno Francuska može da očekuje od tih zemalja.

„Francuska želi da zatraži od evropskih partnera podršku na bilateralnoj osnovi i u skladu sa mogućnostima u borbi protiv Islamske države u Siriji i Iraku, kao i pojačano vojno učešće zemalja članica na operativnim područjima na kojima deluju francuske snage“, rekao je Le Drijan na ministarskom sastanku, a AFP-u su preneli izvori iz ministrovog okruženja.

Naveo je da Francuska ne traži pojačano prisustvo na svojoj teritoriji.

Zemlje članice mogu da pomognu transportnim avionima, snabdevanjem, naoružanjem, a moguća je i podela „vojnog tereta“ imajući u vidu intenziviranje ooperacija u Siriji. Francuska učestvuje u nekoliko operacija EU u Africi, Maliju i Centralnoafričkoj republici, pa bi neke evropske zemlje mogle da preuzmu deo tog posla kako bi rasteretile francusku vojsku.

Rusija – od (skoro) neprijatelja do saveznika

Napadi na Pariz u kojima je život izgubilo najmanje 129 ljudi, ne računajući teroriste, naveli su Francusku i na spoljnopolitički zaokret – savezništvo sa Rusijom.

Francuska je naime najavila da želli da udruži snage sa Rusijom u velikoj koaliciji  borbi protiv Islamske države. Francuska je do sada neprekidno kritikovala stav Rusije u Siriji, a Zapad je generalno gledano kritikovao Moskvu da joj prioritet nije ova džihadistička organizacija već neprijatelji režima Bašara al Asada.

Stručnjak za međunarodne odnose Betran Badi (Bertrand Badie) ocenio je međutim da francuska diplomatija „nema veliki manevarski prostor“ ukoliko želi hitan i snažan odgovor na napade u Parizu.

„Rusi i Amerikanci su glavni igrači, a mi pokušavamo da se ubacimo“, rekao je on.

Francuski predsednik Oland je 16. novembra zatražio „okupljanje svih koji izistinski mogu da se bore protiv te terorističke vojske“ i najavio je da će se sastati sa predsednicima Rusije i SAD. Premijer Vals je precizirao da bi sastanci mogli da se održe naredne sedmice u Vašingtonu i Moskvi.

Druga velika promena francuskog stava je da Asad i Islamska država više nisu izjednačeni kao neprijatelji. Prema novom stavu koji je izneo Oland, Asad i dalje „ne može biti izlaz iz sirijskog sukoba“, ali je jasno ko je neprijatelj – Islamska država, odnosno Daeš kako glasi njen naziv na arapskom.

Rusija je 17. novembra najavila da intenzivira napade na Islamsku državu, ali je i podsetila na značaj koji je Francuska pridavala Asadovom odlasku.

„Sve vreme smo od naših francuski prijatelja slušali da rešavanje pitanja odlaska predsednika Asada mora biti preduslov za političke promene. Ali da li je to zaštitilo Pariz od teroristilčkih napada? Ne“, rekao je Putin, koji je i sam rekao da je potrebna velika međunarodna antiteroristička koalicija.

Rusija ima i svoje razloge za intenziviranje napada protiv Islamske države, u koje je uključena od kraja septembra – i zvanično je priznala da je teroristički napad doveo do pada ruskog aviona na Sinaju 31. oktobra u kojem je poginulo više od 200 osoba koje su se većinom vraćale s letovanja u Egiptu.

Rusija je 17. novembra sprovela veći broj vazdušnih udara na Raku, uporište Islamske države u Siriji, a i Francuska je prethodne noći bombardovala Raku po drugi put u prethodna 24 sata

Parizu zeleno svetlo za veći deficit

Pariz je dobio i puno razumevanje Evropske komisije za mogućnost da Francuska odstupi od budžetskih planova zbog povećanja troškova za bezbednost.

„Propisi pakta stabilnosti ne sprečavaju zemlje čkanice da definišu prioritete. Shvatamo da bezbednost ima prioritet“, izjavio je 17. novembra evropski komesar za ekonomska pitanja Pjer Moskovisi (Pierre Moscovici).

„Pokazujemo da pakt stabilnosti nije ni rigidan ni glup. Može da se soči sa različitim isituacijama. U tom duhu ćemo diskutovati sa francuskom vladom“, rekao je evropski komesar.

Moskovisi, koj je i nekadašnji francuski ministar finansija, rekao je da je isuviše rano govoriti o konkretnim podacima za budžetski plan Francuske.

Premijer Francuske Manuel Vals (Valls) potvrdio je da će planirani budžetkski deficit „verovatno“ biti premašen i da EU mora to da shvati, i najavio je rekordna sredstva za policiju, žandarmeriju i obaveštajen službe. Ovakav razvoj situacije već je 16. novembra najavio predsednik te zemlje Fransoa Oland.

Izvor: AFP i S.V.

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Terorizam neće uplašiti pregovarače o klimi
  
• 

  Vesti

  : Još dublje podele u Evropi posle napada u Parizu
  
• 

  Vesti

  : Oland: Napadi u Parizu su ratni čin