Nedavno podnošenje zahteva za članstvo BiH u EU, iako su ga neki izvrgnuli ruglu, pokazuje da ambicije zemalja regiona na putu ka EU nisu smanjene zbog brojnih izazova. Ipak, evropske integracije danas se češće preispituju, a pripreme za pristupanje zemalja Zapadnog Balkana moraju ići ruku pod ruku sa naporima EU za prevazilaženje tekućih kriza. Zato je potrebna veća uloga civilnog društva. To je i tema kongresa koji Međunarodni evropski pokret organizuje u Beogradu krajem februara.

Napisao: Generalni sekretar Međunarodnog evropskog pokreta Petros Fasulas (Fassoulas)

(Ne)Čuvena rečenica "Novih proširenja neće biti u narednih pet godina", koju je (predsednik Evropske komisije) Žan-Klod Junker izgovorio u julu 2014, izazvala je pometnju među različitim akterima u procesu proširenja Unije. Mnogi su je protumačili kao sumiranje često pominjanog "zamora od proširenja" sa kojim se Unija navodno suočava, a čini se da se dobro podudara i sa "zamorom od reformi" na drugoj strani pregovaračkog stola, u zemljama kandidatima na Zapadnom Balkanu.

Kako bi odgovorila na ovaj očigledan nedostatak zamaha i na kritike od mnogih koji nisu uključeni u proces, Evropska komisija (DG NEAR - Generalni direktorat za politiku susedstva i pregovore o proširenju) je osmislila nove planove za podršku zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima na njihovom putu ka članstvu u EU. To uključuje tešnju saradnju u ispunjavanju regulatornih standarda EU, daljem usklađivanju sa pravnom tekovinom EU i drugim nužnim reformama. Cilj je bio i da se društva zemalja (potencijalnih) kandidata uvere da pregovori o proširenju i dalje imaju prioritet, kao što je to bio slučaj u vreme prethodne Komisije.

Višestruke krize, brojni izazovi

Nedavno podnošenje zahteva za članstvo u EU u slučaju BiH, godinu dana pre planiranog roka, pokazuje da ambicije zemalja regiona na planu proširenja nisu usahle ni zbog gorepomenutih razloga niti zbog drugih novih izazova za Uniju. Mnogi spoljni posmatrači su požurili da taj korak izvrgnu ruglu ukazujući da je zahtev samo lukav potez preduzet da bi se prikrili tekući problemi u toj zemlji.

S obzirom da se danas evropske integracije češće preispituju, dalje unapređenje priprema za pristupanje Zapadnog Balkana i Turske treba da ide ruku pod ruku sa preduzimanjem koraka na nivou EU za rešavanje kriza. To podrazumeva i veće angažovanje organizacija civilnog društva na prevazilaženju izazova koje donose ekonomska kriza, zamor od proširenja, porast populizma i evroskepticizma. Dalje jačanje veza je neophodno i u svetlu tekuće izbegličke krize na čijem se udaru prvi našao Zapadni Balkan kao ključan deo migrantske rute.

U prevazilažnju ovih mnogobrojnih izazova, uloga civilnog društva i stručne javnosti na Balkanu važnija je nego ikada. Akumulirano znanje i iskustvo koje je do sada stečeno u raznolikim fazama procesa pristupanja EU, može se iskoristiti za obnavljanje zamaha u proširenju, jačanje poverenja javnosti i u EU i u regionu i objašnjavanju značaja procesa proširenja i procesa reformi za građane.

Evropski pokret i Balkan

Nadovezujući se na kongres Međunarodnog evropskog pokreta održanog u Crnoj Gori (21-23. novembra 2013), pod nazivom "Jačanje civilnog društva u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU", i dva prethodna kongresa, u Sloveniji (Ljubljana, 2009) i Turskoj (Istanbul 2011), Međunarodni evropski pokret u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji i uz podršku TACSO ponovo organizuje konferenciju kako bi se razmotrila ova pitanja. Na dvodnevnom skupu pod nazivom "Više od civilnog društva: zajedničkim dijalogom na evropskom putu" polaziće se od primera dobre prakse i razmotriti izazovi i iskustva regionalnih aktera koji učestvuju u procesu pregovora. Više od 150 predstavnika civilnog društva, evropskih i nacionalnih institucija okupiće se 25. i 26. februara kako bi razmotrili razvoj uloge civilnog društva u javnoj debati, proces nacionalnih reformi i ulogu organizacija civilnog društva u zagovaranju. Učesnici će imati priliku da razgovaraju o preko potrebnoj političkoj strategiji koja će dalje razvijati saradnju i povezivanje evropskih organizacija civilnog društva i civilnog društva u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima.

U cilju daljeg razvoja civilnog društva i postizanja novih rezultata, svi akteri u regionu moraju da sarađuju kako bi osigurali da se glas civilnog društva jasno čuje u procesu pristupanja.

Prevod: Maja Poznatov

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EK: Zastoj evropskih integracija Bosne i Hercegovine
  
• 

  Vesti

  : Zaustavljanje proširenja EU bilo bi opasno
  
• 

  Vesti

  : Nedovoljno edukativnih sadržaja o EU
  
• 

  Vesti

  : Proširenje EU je korisno, potrebna pomoć za BiH