Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Proširenje EU je korisno, potrebna pomoć za BiH
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.07.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Hrvatskoj je važna evropska integracija Zapadnog Balkana, istakli su hrvatski zvaničnici u Dubrovniku na otvaranju devetog Kroacija (Croatia) Foruma. Premijer Hrvatske Zoran Milanović posebno je ukazao na težak položaj Bosne i Hercegovine, koja je po njegovoj oceni zapostavljena. Ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić ocenio je da ne treba insistirati da zemlje ka EU napreduju po grupama, već pojedinačno prema zaslugama. Ovaj skup, koji se održava 9. put, posvećen je temama vezanim za napredovanje država Zapadnog Balkana prema članstvu u EU.
"Viziju ujedinjene i konsolidovane Evrope treba održavati vitalnom, jer je proširenje mnogo više od geografskog pojma", rekao je u uvodnom govoru predsednik Hrvatske Ivo Josipović 10. jula, prenela je agencija Hina.
On je podsetio da je Hrvatska članica EU i NATO, ali da njen "pogled seže i dalje".
Premijer Zoran Milanović poručio je da je Hrvatskoj u interesu da svi njeni susedi budu deo EU, a posebno je ukazao na loš položaj BiH.
"S obzirom na posebnost i teškoće kroz koje je (BiH) prolazila treba joj pomoći i za nju možda pronaći poseban put u EU", dodao je Milanović.
„Postavljanje uslova BiH da menja ustav ne držim realnim“, izjavio je premijer Hrvatske, ocenivši da je BiH od zemalja regije "posebno ispala iz fokusa Brisela“.
Iako mnogi upozoravaju na opasnosti od političke krize u kojoj se nalazi ta zemlja, on je ocenio da „ona nije sigurnosni rizik, ali je zemlja u problemu“, i dodao da će tako i ostati ukoliko se ništa ne učini.
„Budu li se BiH postavljali isti uslovi kao nama ne vidim način da ikada završi pregovore s EU“, upozorio je šef hrvatske vlade.
Dačić: Napredak prema zaslugama
Evropski komesar za proširenje Štefan File poručio je da je vreme da Unija čvršće prigrli Zapadni Balkan. Na panelu "EU integracija zapadnog Balkana: sličnosti i razlike" 11. jula on je rekao da proces proširenja nije auto-pilot već se s njim mora upravljati, a istaknuo je i važnost jačanja verodostojnosti zemalja kandidata.
Priznao je i da se u Uniji glasno govori o zamoru od proširenja, a jedan od razloga je i taj što se Unija dugo suočava s finansijskom i ekonomskom krizom. Naglasio je, međutim, da treba sve učiniti kako bi se na to pitanje gledalo kao na „deo rešenja, a ne deo problema“.
Šef diplomatije Srbije Ivica Dačić je ocenio da se proces integracije Zapadnog Balkana odvija u pozitivnom smeru, podsetivši na učinak koji je evropska perspektiva imala na pokretanje dijaloga između Srbije i Kosova.
"Zastoj u integracijskom procesu poslao bi vrlo lošu poruku javnosti zemalja regije i bio bi potpuno kontraproduktivan", rekao je Dačić.
Dačić ističe i da zemlje treba da napreduju u skladu sa rezultatima, i da bi veštačko izjednačavanje tempa bilo loše rešenje. Za Srbiju, osim pregovaračkih poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava i funkcionisanje pravne države, najtežim smatra poglavlje 35 koje se odnosi na pitanje Kosova.
Slovački ministar spoljnih poslova Miroslav Lajčak kazao je da je proces proširenja duboko politički proces koji neće biti dovršen bez uključenja Zapadnog Balkana.
"Radi se o volji za usvajanjem reformi, izgradnjom modernog društva. EU je atraktivna i relevantna. Članstvo vam daje mesto za stolom, a ne na jelovniku", slikovito se izrazio Lajčak.
Mimica: Proširenje kao katalizator promena
Milanović je istakao primer Albanije. Kako je naveo, ta zemlja je kao i Hrvatska članica NATO-a od 2009. i time ispunila brojne kriterijume koji su ujedno uslov i za EU, ali je tek ove godine dobila status kandidata.
„Nadam se da će to kratko trajati i da će vrlo brzo početi pregovore“, rekao je Milanović, izrazivši bojazan da će se u protivnom moći izvući zaključak da se s tim odugovlači jer Albanci „nisu hrišćani kao mi“.
Na njegove se reči nadovezala italijanska ministarka inostranih poslova Federika Mogerini, čija zemlja trenutno predsedava Evropskom unijom, kazavši je da je dodeljivanje kandidatskog statusa Albaniji „bio odličan način završetka šestomesečnog grčkog predsedavanja Unijom“.
Evropski komesar za zaštitu potrošača Neven Mimica kazao je da je politika proširenja donela sigurnost i stabilnost i bila „katalizator političkih i društvenih promena“.
Kazao je da je ova Europska komisija bila „najbolja prijateljica proširenja“ i izrazio nadu da naredna Komisija neće usporiti taj proces.
Šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić istakla je da je integracija zapadnog Balkana važna za stabilizaciju regiona, ali i cele Evrope.
"Nikoga u 2014. ne treba podsećati koliko je stabilnost jugoistoka Evrope važna", zaključila je Vesna Pusić.
Na trodnevnom skupu čiji je domaćin hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova, učestvuje 18 ministara spoljnih poslova iz EU i regiona, kao i brojni evropski funkcioneri i predstavnici Amerike, Kine, Japana, Rusije i Novog Zelanda.Od šefova diplomatije iz regiona učestvuju Ivica Dačić iz Srbije, Igor Lukšić iz Crne Gore, Enver Hodžaj s Kosova, Zlatko Lagumdžija iz BiH i Nikola Poposki iz Makedonije. Na skupu je i evropski komesar za proširenje Štefan File.
Dubrovnik će 15. jula ugostiti i predsednike država jugoistočne Evrope, a na njihovom godišnjem sastanku učestvovaće i nemačka kancelarka Angela Merkel. Reč je o nastavku dijaloga lidera regiona, u okviru procesa Brdo-Brioni, koji je u tom formatu počeo u Zagrebu 1. jula 2013, prvog dana hrvatskog članstva u Uniji, a nastavljen sastankom Brdo procesa s predsednikom Francuske Fransoa Olandom, kao gostom, 25. jula na Brdu kod Kranja u Sloveniji.
Izvor: Beta; Hina;
Foto: Beta/Ministarstvo spoljnih poslova
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
