Šefica pregovaračkog tima za pristupanje Evropskoj uniji (EU) Tanja Miščević ocenila je 25. jula da su mediji i objekat evropskih integracija, jer se uvode novi standardi u toj oblasti, ali i mehanizam za informisanje o svemu što se u tom procesu događa. Prema podacima Kancelarije za evropske integracije od marta do juna je u velikim medijima u Srbiji bilo više od 2.200 objava o EU, što znači da ovo jeste prisutna tema. Međutim, kako je rečeno na konferenciji o ulozi civilnog društva i medija u evropskim integracijama, ti sadržaji nisu dovoljno kvalitetni jer nedostaju praktične informacije o tome kako približavanje EU utiče na svakodnevni život i edukativni sadržaji.

"Mediji su i objekat evropskih integracija i mehanizam za promociju ili informisanje o svemu onome što se u tom procesu događa. Uloga medija u procesu nije dovoljno istražena i iskorišćena", kazala je Miščević na konferenciji "Mediji i civilno društvo kao garant transparentnog, odgovornog i inkluzivnog vođenja procesa pregovora sa EU" u organizaciji Beogradske otvorene škole.

Rekavši da bi mediji trebalo da imaju i edukativne, informativne i zabavne sadržaje, ona je ocenila da je proces evropskih itegracija itekako zabavan, izazovan i predstavlja nešto što menja strukturu i sistem i društva i države.

"Mediji zapravo treba da budu prostori u kojima će se ne samo obaveštavati o tome šta je urađeno na skriningu za neko poglavlje, nego zašto se to radi. Da bi novinari bili u stanju da jasno prenesu zašto se nešto pregovara i šta je krajnji cilj u svakom od poglavlja i sami moraju da razumeju proces evropskih integracija", dodala je ona.

Prema njenim rečima, Srbija kao članica EU treba u potpunosti da se snađe na jedinstvenom tržištu i da korespondira sa drugim državama u svakoj oblasti, a mediji u tome mogu da budu provodnik i edukator. Kako je dodala, istraživačko novinarstvo je "poprilično zaboravljen koncept u Srbiji", jer ovakva vrsta novinarstva ne prodaje medije.

"Poruka mora biti zašto je nešto važno za moj mali život, kao obične građanke. Moramo da se sa nivoa vrednosti, a Evropa jesu vrednosti, spustimo na nivo ličnog interesa - ta ideja je nešto što može biti od koristi u istraživačkom novinarstvu", navela je Miščević.

Mnogo objava, nedovoljno sadržaja

Pomoćnik direktora Kancelarije za pridruživanje EU Ivana Đurić rekla je da je za četiri meseca, od marta do juna ove godine, objavljeno više od 2.000 sadržaja o EU u nacionalnim štampanim, radio i TV medijima, kao i u regionalnim niškim Narodnim novinama i novosadskom Dnevniku. Kako je pokazao izveštaj o praćenju medija, od toga je svaki treći dnevnopolitički tekst, o protokolarnim pitanjima, a skoro svaki treći o evropskim fondovima.

Ta dva tipa sadržaja, koja ćine 60% ukupnih objava, pisana su u neutralnom tonu i ne zadiru u suštinu. Dodatnih 18% odnosi se na pregovore o EU.

O nedovoljnoj informisanosti građana govori i podatak koji je iznela Đurić da je u istraživanju javnog mnjenja od decembra 2013. godine 67% građana reklo da nije dovoljno obavešteno o EU, pri čemu su za to najviše okrivili same sebe, jer nisu dovoljno zainteresovani. Kako je rečeno na skupu, oni u temama koje njih zanimaju nisu prepoznali povezanost sa EU.

Na skupu je rečeno da medije pritiskaju finansijski problemi i politički pritisci, a da je materijalni status samih novinara često veoma loš, što sve utiče na kvalitet izveštavanja.

Predstavnik NUNS-a i dugogodišnji novinar Mihajlo Kovač rekao je da bi o razlozima nedovoljnog izveštavanja o EU trebalo razgovarati sa urednicima ili čak vlasnicima medija, kako bi se videlo koji razlozi, finansijski ili neki drugi, sputavaju rad. Prema njegovim rečima, na medije utiče i razvijenost samog društva. Srbija, kako je istakao, još nije dostigla nivo u kojem o bilo kojoj temi postoji prava polemika, što se lako može videti u političkom životu, pa je takav slučaj i sa raspravom o EU.

Urednica EurAktiva Smiljana Vukojičić ocenila je da bi stručne službe u ministarstvima i drugim institucijama takođe trebalo da budu otvorenije za saradnju sa medijima. Novinari, kako je rekla, često ne mogu u kratkom roku da dođu do relevantnih sagovornika kako bi razjasnili promene koje se pripremaju na putu ka EU i njihov značaj za svakodnevni život.

Na skupu su učestvovali brojni predstavnici civilnog društva, kojima je i bio posvećen drugi panel na skupu.

Izvor: Beta i EurActiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Novinarstvo je oteto od novinara, mediji od publike
  
• 

  Vesti

  : Evropska federacija medija traži poštovanje medijskih sloboda
  
• 

  Vesti

  : Autocenzura velika opasnost za društvo
  
• 

  Vesti

  : Nove smernice EU za pomoć medijima