Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Migrantska kriza razdvaja i spaja Evropu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.02.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Dok su hiljade migranata zarobljene na grčko-makedonskoj granici, Atina preti unilateralnom akcijom ako je EU prisili da smesti još više migranata i izbeglica, Nemačka usvaja mere da smanji priliv i ubrza deportaciju a Francuska kritikuje Belgiju zbog pooštravanja kontrole na granici u strahu od migranata iz kampa u Kaleu. U međuvremenu je na marginama dvodnevnog sastanaka ministara unutrašnjih poslova i pravde EU o migrantskoj krizi, koji je počeo 25. februara u Briselu, održan sastanak ministara država zapadnobalkanske rute, Nemačke i Grčke koji su se izjasnili protiv jednostranih mera prema izbeglicama.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Aleksandar Vulin izjavio je u Briselu da je na sastanku ministara država zapadnobalkanske rute, Nemačke i Grčke zaključeno da se ne preduzimaju jednostrane mere prema izbeglicama. Takođe je ocenjeno da susret na vrhu EU-Turska, 7. marta, treba da omogući prodor u rešavanju izbegličke krize.
Kako je prenela agencija Beta, Vulin je naglasio da Srbija u politici prema migrantima neće uvoditi jednostrane mere već će slediti ono što čine druge zemlje, u saglasnosti sa domaćim i međunarodnim pravom, vodeći uvek računa o nacionalnim i interesima srpskih građana.
Na pitanje da li je na sastanku došlo do približavanja i usaglašavanja stavova, imajući na umu kritike Berlina i Atine na račun najnovijeg uvođenja ograničavanja ulaska izbeglica na zapadnobalkanskom putu, Vulin je rekao da to nije bio sastanak na kome se govorilo "ko jeste, a ko nije bio kriv".
"Pokušali smo da nađemo način da svi zajedno funkcionišemo, jer nijedna zemlja, bilo da je to Nemačka, Grčka ili Srbija, ne može ovo sama da reši", rekao je Vulin i dodao da se svaki jednostrani potez na kraju odrazi i na Nemačku i na Grčku i na Srbiju.
Vulin je rekao i da je Srbija na sastanku dobila podršku za svoju politiku prema migrantima i za način na koji se bori sa posledicama izbegličke krize, a da je srpska strana izrazila spremnost da učestvuje u zajedničkom rešenju.
Načine da se podignu kapaciteti Srbije za odgovor na migrantsku krizu i sve složeniju situaciju u regionu, 25. februara će razmatrati Savet za nacionalnu bezbednost na preporuku Biroa za koordinaciju službi bezbednosti.
Kritičan sastanak u kritičnom trenutku
Evropski komesar za migracije Dimitris Avramopulos ocenio je da je skup ministara pravde i unutrašnjih poslova EU na temu migrantske krize koji je počeo u Briselu "kritičan sastanak u kritičnom trenutku".
Avramopulos je pre početka skupa rekao da su se tokom prethodnih meseci donosile zajedničke odluke o izbegličkoj krizi i da je sada trenutak da se te odluke primene.
"Samostalne inicijative ne vode nikuda. U ovom trenutku, jedinstvo EU i ljudski životi su u pitanju", rekao je evropski komesar.
Prema njegovim rečima, veoma malo vremena ostalo je za postizanje zajedničkog dogovora, a ostalo je i 10 dana do početka sastanka na vrhu EU-Turska koji treba da omogući napredak u rešavanju izbegličke krize.
Kako se navodi na sajtu Saveta EU, Savet je usaglasio pregovaračku poziciju o predloženoj regulativi za jačanje provera na spoljnim granicama. Na osnovu svog mandata, holandsko predsedavanje EU počeće pregovore sa Evropskim parlamentom čim EP usvoji svoju poziciju.
"Jačanje naše zajedničke spoljne granice jačanjem granične kontrole važno je oruđe u borbi protiv terorizma i za zaštitu bezbednosti evropskih građana", istakao je holandski ministar za migracije Klas Dejkhof (Klaas Dijkhoff).
Predlogom se članice EU obavezuju da sprovode sistematske kontrole svih, uključujući ljudi koji uživaju pravo slobode kretanja u skladu sa propisima EU.
Migranti zarobljeni na granici
Dok se u Briselu razgovara o migrantskoj krizi, na granici Grčke sa Makedonijom, nakon što je ograničen broj ljudi koji mogu da pređu na makedonsku teritoriju, zarobljeno je više od tri hiljade migranata, prenela je agencija AP.
Grčka preti da će preduzeti unilateralne mere ako druge članice Evropske unije posegnu za merama kako bi naterale Atinu da smesti još više migranata i izbeglica.
Zamenik ministra unutrašnjih poslova Grčke Joanis Muzalas kritikovao je danas sastanak u Beču 24. februara, gde su se Austrija i njeni južni susedi sa balakanske rute složili da pojačaju kontrole granice upozorivši da će pre ili kasnije morati da potpuno zatvore vrata za izbeglice.
U slučaju zatvaranja granica za migrante Grčka bi ostala "u sendviču" između balkanskih zemalja na severu i Turske, odakle stiže najviše izbeglica. U tom slučaju bi grčki kapaciteti za prijem izbeglica bili prepunjeni za nekoliko dana.
"Grčka neće prihvatiti unilateralne akcije. Grčka takođe može da preduzme unilateralne mere", upozorio je Muzalas pred početak ministarskog sastanka u Briselu.
Nemačka, Francuska i Belgija
Nemački parlament usvojio je 25. februara paket mera sa ciljem da se ubrza obrada podataka o migrantima i smanji njihov broj.
Novim paketom predviđeni su specijalni centri za obradu podataka migranata koji imaju male realne šanse da dobiju azil. Predviđeno je i duže vreme čekanja, uključujući za neke Sirijce, na okupljanje porodica.
Takođe su poslanici odobrili plan da se izmeni zakon kako bi čak i uslovna zatvorska kazna mogla da bude razlog za deportaciju migranata za koje je utvrđeno da su krivi za neke vrste kriminala, uključujući napad, silovanje i razbojništvo.
Francuska je pak kritikovala Belgiju što je u strahu od priliva migranata iz kampa u Francuskoj pooštrila kontrolu granice.
Na granicu sa Francuskom Belgija je poslala još 290 policajaca nakon što su francuske vlasti odlučile da zatvore migrantski kamp u Kaleu poznat kao džungla s obrazloženjem da to rade iz humanitarnih razloga.
Ministar unutrašnjih poslova Francuske Bernar Kaznev (Bernard Cazeneuve) opisao je belgijski potez kao "čudnu odluku".
Smanjiti pritisak na zapadnobalkanskoj ruti
Dan ranije, 24. februara u Beču, o rešavanju izbegličke krize govorilo se na sastanku ministara Austrije i zemalja Zapadnog Balkana. Na skupu je usvojena deklaracija u kojoj se navodi da zemlje Evrope treba da podele odgovornost i smanje nesrazmeran pritisak na zemlje na zapadnobalkanskoj migrantskoj ruti.
Navodi se i da osobe kojima je potrebna međunarodna zaštita treba da je dobiju "što je pre moguće i što bliže njihovoj zemlji porekla" kao i da pravo na azil ne podrazumeva pravo na izbor zemlje u kojoj će da ostanu.
Ministri su se saglasili da efikasno upravljanje izbegličkom i migrantskom krizom "zahteva koordinisan i sveobuhvatan pristup" koji će obuhvatiti sve aspekte problema kako bi se našlo održivo rešenje kojim se ne krše ljudska prava. To podrazumeva, dodaje se, pojačane napore svih relevantnih partnera i činilaca u EU.
Ministri su pozvali na preduzimanje koordinisanih mera, u skladu s međunarodnim i evropskim zakonima i šengenskim pravilima, posebno kada su u pitanju upravljanje granicama, jačanje kapaciteta za smeštaj izbeglica i zajednička podrška u vezi s azilom, vraćanjem i readmisijom.
Konferenciji "Zajedničko upravljanje migrantskom krizom" prisustvovali su ministri unutrašnjih i spoljnih poslova Austrije, Hrvatske, Slovenije i zapadnobalkanske šestorke koja obuhvata Albaniju, BiH, Crnu Goru, Kosovo, Makedoniju i Srbiju, kao i Bugarske koja je prisustvovala kao posmatrač.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
