Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zbrka oko izbeglica na Balkanu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.02.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Odluka Austrije da ograniči prijem tražilaca azila dovela je do lančane reakcije u regionu, koja je rezultirala strožim kontrolama migranata pri ulasku i vraćanjem ili odbijanjem prijema uglavnom avganistanskih državljana. To je za posledicu imalo nagomilavanje izbeglica i migranata na granici Grčke i Makedonije. Atina je preduzela diplomatske aktivnosti kako bi se rešilo to pitanje, dok Austrija namerava da razgovara sa zemljama Zapadnog Balkana o tome kako da se unapredi koordinacija na toj ruti. Merama Beča nije zadovoljan ni Berlin koji namerava da to raspravi sa s Austrijom, jer smatra da propušta previše migranata ka Nemačkoj.
Primena kvota u Austriji i dogovor zemalja regiona o zajedničkoj registracija izbeglica i migranata koji je usledio, doveli su do usporavanja prihvata i tranzita izbeglica i migranata duž balkanske rute i njihovog nagomilavanja pre svega na granici Grčke i Makedonije.
Pozivajući se na grčku džravnu agenciju ANA - MPA, makedonski mediji navode da u kampu u mestu Idomeni 22. februara čeka više od 2.000 izbeglica, dok se još oko 3.000 nalazi u 62 autobusa koji su parkirani na jednoj benzinskoj pumpi 20 kilometara od granice. Te izbeglice, dodaje se, čekaju dozvolu policije da nastave put ka zemljama zemljama Zapadne Evrope.
Grčki ministar za migracije Janis Muzalas je izjavio da je Grčka počela da preduzima diplomatske korake kako se rešio taj problem. "Pripremamo se i za slučaj da se problem ne reši, da budemo, ako Srbija i Skoplje krše evropske odluke, u stanju da rešavamo problem koji nastane u Grčkoj", rekao je Muzalas, javlja AFP.
Prema pisanju portala EUobzerver, Austrija namerava da pred sastanak ministara unutrašnjih poslova EU u Briselu ove nedelje razgovara sa zemljama Zapadnog Blakana i Bugarskom. Namera Beča jeste da se razjasne koraci koje je preduzeo, i razmotre mogućnost za bolju koordinaciju napora u upravljanju migracijama duž balkanske rute.
Sastanak će se održati 24. februara a, kako javlja Rojters, pozvani su ministri iz Albanije, BiH, Hrvatske, Srbije, Kosova, Makedonije, Crne Gore i Slovenije.
Šta je s Avganistancima?
Background EU za sada ostaje pri planu da u saradnji sa Turskom suzbije priliv izbeglica i migranata i u tom cilju će sazvati vanredni sastanak sa tom zemljom početkom marta, odlučili su lideri EU na sastanku u Briselu 18. februara.
Pored brzog zaustavljana priliva migranata lideri EU su kao cilj postavili i zaštitu spoljne granice i očuvanje šengenskog prostora. Konstatovano je da i dalje postoji nesmanjen protok nelegalnih migranata preko Zapadnog Balkana i ocenjeno da takava situacija zahteva usaglašeno delovanje.
Prema sporazumu koji su u Zagrebu 18. februara potpisali predstavnici policije Makedonije, Srbije, Hrvatske, Slovenije i Austrije zatvaraju se svi ilegalni prelazi, a transport izbeglica biće organizovan vozovima i autobusima. Osim pooštrene kontrole pri registraciji izbeglica, uvedena je i jezičku provera koja treba da potvrdi da li su izbeglice zaista iz zemlje iz koje navode da dolaze.
Novina je i upotreba standardizovanog dokumenta koji će se izbeglicama izdavati u kampu "Vinojug" kod Đevđelije po ulasku u Makedoniju na prvoj registraciji. Na dokumentu koji će koristiti do Austrije, izbeglice ce dobijati pečat svake države kroz koju prolaze.
Države na takozvanoj Balkanskoj ruti prema sporazumu potpisanom u Zagrebu smanjuju broj izbeglica koji mogu da prolaze na osnovu dnevnih kvota koje će zavisiti od kvota uspostavljenih u državama koje izbeglice navedu kao kranji cilj gde ce tražiti azil.
Prema izveštajima medija, zemlje duž balkanske rute tokom vikenda nisu dozvoljavale ulazak avganistanskim državljanima ili su ih vraćale, pošto je 19. februara Hrvatska najavila da ih neće više primati, nakon čega je, navode mediji, i Srbija donela istu odluku, a zatim i Makedonija.
To je bio povod za tvrdnje da se u regionu zatvaraju granice za izbeglica, što su negirale i srpske i makedonske vlasti. Ostaje, međutim, nejasno kakav položaj imaju avganistanski državljani.
"Srpske granice nisu zatvorene i u Republiku Srbiju mogu ući svi građani koji poseduju važeću putnu ispravu i vizu ako je to potrebno. Izbeglice sa ratnih područja u Srbiju mogu ući isključivo na graničnom prelazu Preševu", rekao je 21. februara vršilac dužnosti direktora policije Vladimir Rebić.
Makedonsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je takođe da Makedonija za sada ne namerava da zatvori granice za izbeglice, a da će izbeglice koje čekaju na granici sa Srbijom, u Tabanovcima, morati tamo da ostanu dok Srbija i Hrvatska ne reše spor oko tretmana Avganistanaca.
U zemljama regiona pooštrena je i kontrola ulazka i Sirijaca i Iračana, što je rezultat dogovora šefova policija i pograničnih službi zemalja na takozvanoj balkanskoj izbegličkoj ruti.
Kako je ranije najavljeno, od 22. februara jedina legalna ruta za ulazak migranata sa Bliskog istoka koji putuju u neku od zemalja Evropske unije je grčko-makedonska granica i svi ostali prelazi biće nelegalni, a migranti će biti vraćani nazad.
"Od sutra na granici Makedonije i Grčke sve zemlje koje su u Zagrebu potpisale izjavu vršiće zajedničku profilaciju, što znaci da će migranti sa ratom zahvaćenih područja moći da se zapadnobalkanskom rutom isključivo kreću uz potvrdu", kazao je Rebić 21. februara.
Nemačka nezadovoljna austrijskim merama
Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer kritikovao je 21. februara odluku Austrije da prima mali broj izbeglica i migranata a da dalje pre svega ka Nemačkoj, propušta daleko veći broj. "To tako ne ide, da neke zemlje misle da mogu da reše problem prebacujući dodatni teret na leđa Nemačke", "puštajući migrante da prođu bez kontrole", rekao je Mezijer za nemačku javnu TV ARD.
"To je neprihvaltjivo i sa stanovišta bezbednosti. Nećemo dugo pristajati na to", upozorio je on.
I pored kritika iz Grčke i EU, Austrija od 19. februara primenjuje kvote za prijem i prolazak tražilaca azila preko njene teritorije. Dnevno prima 80 tražilaca azila, a propušta ih 3.200.
"Dnevni kontigenti (izbeglica) su tražioci azila koji će ostati u Austriji. To je austrijska odluka. Ali reći da 3.200 može da nastavi dalje ka Nemačkoj, to je loš signal", dodao je nemački ministar i ocenio da je broj izbeglica koje Austrija propušta suviše veliki.
"Mi na to nećemo pristati i zato moramo da razgovaramo", rekao je on. Mezijer je rekao da će se 25. februara sastati ministri unutrašnjih poslova EU i da će to biti prilika da se otvoreno razgovara.
On je dodao da je "jasno da vreme prolazi", kada je reč o zaštiti spoljne granice EU. Podsetio je da je na samitu EU prošle nedelje dogvoreno da prirotiet bude zaštite granice sa Turskom i da su predviđene mere poput uključivanja agencije Fronteks i NATO i vraćanja izbeglica u Tursku.
Nemački ministar je rekao da će, ako te mere ne budu delovalo, morati da bude pronađeno novo rešenje na nivou EU. U slučaju neuspeha "zaštita šegnenskog prostora će morati da se premesti na druge granice", što bi bio loš scenario za Grčku, rekao je on.
Izvor: AFP, Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
