EU za sada ostaje pri planu da u saradnji sa Turskom suzbije priliv izbeglica i migranata i u tom cilju će sazvati vanredni sastanak sa tom zemljom početkom marta, odlučili su lideri EU na sastanku u Briselu 18. februara. Pored brzog zaustavljana priliva migranata lideri EU su kao cilj postavili i zaštitu spoljne granice i očuvanje šengenskog prostora. Konstatovano je da i dalje postoji nesmanjen protok nelegalnih migranata preko Zapadnog Balkana i ocenjeno da takava situacija zahteva usaglašeno delovanje. Austrija je, međutim, ostala pri odluci da primenjuje dnevne kvote za prihvat tražilaca azila i pored zamerki Evropske komisije da to nije u skladu sa međunarodnim i evropskim pravom.

Lideri EU su u zaključcima sa sastanka lideri EU zatražili da se hitno spreči dolazak nelegalnih imigranata u Evropu i predočili da je u tom cilju "od prvenstvene važnosti da se brzo sprovede Akcioni plan EU-Turska", budući da je "još uvek veliki talas imigranata koji u Grčku dolaze iz Turske".

Oni su naglasili i da "stalni i nesmanjeni protok nelegalnih migranata preko Zapadnog Balkana i dalje izaziva veliku zabrinutost". i podvukli da takva situacija u regionu "zahteva usaglašeno delovanje da bi se prekinuo pristup u talasima i neusklađene mere duž tog puta".

"Moramo obezbediti znatno i trajno smanjenje ilegalnih ulazak iz Turske u EU, što trazi odlučujuće napore na turskoj strani da se zajamči delotvorna primena Akcionog plana", stavili su do znanja šefovi vlada ili država EU.

U igri je primena akcionog plana koji je u oktobru sklopljen između Turske i EU u cilju smanjenja priliva migranata u EU. U okviru plana, EU je Turskoj odobrila tri milijarde evra za rešavanje imigrantske krize i zbrinjavanje sirijskih izbeglica na turskog teritoriji. Ankara je zauzvrat obećala da će bolje kontrolisati svoje granice i pojačatu borbu protiv krijumčara ljudi.

"U narednim danima izazov će biti da se vidi da li će saradnja s Turskom omogućiti da se postignu dovoljni rezultati kako bi se izbegao plan B, odnosno dodatna fragmentacija šengenskog prostora uvođenjem kontrola na unutrašnjim granicama", rekao je neimenovani francuski diplomata.

"Pre sastanka bilo je nekih koji su sumnjali u mogućnost rešavanja izbegličke krize u saradnji s Turskom. Mi smo potvrdili da nema alternative, dobroj, inteligentnoj i mudroj saradnji s Turskom", rekao je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker po odlasku sa sastanka.

"Imamo sporazume o kontroli krijumčara sa Turskom i sa NATO-om koji bi moga da koliko sledeće nedelje počne da patrolira Egejskim morem", rekao je holandski premijer Mark Rute Rute je dodao da bi te mere trebalo da omoguće da na proleće bude zabeležen manji broj dolazaka nego prošlog proleća.

Lideri EU nameravaju da sazovu novi vanredni samit počektom marta sa Tuurskom.

Protiv jednostranih mera

Lideri EU su se složili da odgovor na izbegličku i migrantsku krizu mora biti jedinstven a ne jednostran. Ta poruka se pre svega odnosi na Austriju koja je odlučila da primenjuje dnevne kvote za prijem tražilaca azila, navodi AFP.

"Ima onih koji veruju da je moguće zajedničko rešenje, onih koji sve manje veruju u to pa sami preuzimaju incijative, rekao je neimenovani evropski zvaničnik.

Zemlje centralne Evrope upozorile su da će pojačati kontrolu granica ako se do polovine marta ne uspori priliv izbeglica, što bi moglo da se desi ako Turska ne ispuni svoja obećanja.

I pored kritika iz EU, Austrija je 19. februara počela da primenjuje odluku o prijemu 80 tražilaca azila dnevno i 3.200 ljudi u tranzitu. Austrija je pored kvota pojačala kontrole na 12 graničnih prelaza sa Slovenijom, Italijom i Mađarskom.

Evropski komesar za migracije Dimitris Avramopulos je 18. februara upozorio Beč da kvote za azilante nisu u skladu sa evropskim i međunarodnim pravom. On je naveo i da Austrija ima pravnu obavezu da primi svaki zahtev za azil podnet na njenoj teritoriji ili granici.

Austrijski kancelar Verner Fajman rekao da će odgovor na pismo razmotriti pravni stručnjaci i dodao da je "nezamislivo" da Austrija prihvata tražioce azila u ime cele Evrope.

Austrija je prošle godine registrovala 90.000 tražilaca azila, što je više od 1% njenog stanovništva od 8,5 miliona, dok je za ovu godinu ograničila njihov broj na 37.500 novih trazilaca azila.

Jednostrana odluka Beča iznenadila neke zemlje, posebno one na balkanskog ruti, ocenila je Merkelova. "Odluka Austrije pokazuje koliko nam je potrebno da što pre ostvarimo rezultate", dodala je ona.

Očuvati šengenski prostor

Šefovi država ili vlada EU su predočili da je "važno da se, kroz dogovor i usaglašeno, ponovo uspostavi normalno funkcionisanje šengenskog prostora, uz pomoć onim članicama EU koje su s tim u vezi suočene s teškim okolnostima".

"Nužno je", stavili su oni do znanja, "da se vratimo na situaciju u kojoj sve članice šengenskog prostora u potpunosti primenjuju Šengenske granične odredbe i odbijaju ulazak preko spoljnih granica s trećim zemljama onim licima koja ne ispunjavaju uslove za ulazak, ili koja nisu podnela zahtev za azil, iako su za to imala priliku".

Vođi EU su dodali da se pri tome "moraju imati na umu specifičnosti pomorskih granica i primena plana EU-Turska". Time su predočili da se Grčkoj mora pomoći da uz formiranje evropske obalske straže i pet kontrolnih punktova na granici prema Turskoj uspe da prevaziđe ozbiljne zamerke Evropske komisije da dosad vlasti u Atini nisu mnogo učinile da zaustave masovni i nekontrolisani prelazak imigranata u Evropu.

U zaključima samita EU se navodi da se mora obezbediti "postepeno poboljšanje popisa, utvrđivanja identiteta, uzimanja otisaka prstiju i bezbednosne provere putnih isprava lica i putnika", s tim da to na kontrolnim punktovima bude "stopostotno obezbeđeno".

EU najavljuje pomoć

Lideri EU su podvukli da se "mora voditi računa o humanitarnim posledicama po članice EU koje su time pogođene i paziti na moguće druge puteve (priliva imigranata) tako da se odmah i usaglašeno deluje".

Lideri evropske dvadesetosmorice su naveli da "humanitarna situacija s imigrantima na Zapadnom Balkanu traži hitno delovanje uz korišćenje svih raspoloživih sredstava EU i zemalja članica".

Oni su naložili Evropskoj komisiji da preduzme korake da se stave na snagu kapaciteti EU kako bi se pružila humanitarna pomoć, u saradnji s Visokim komesarijatom UN za izbeglice, tako da se pomogne zemljama koje primaju veliki broj izbeglica i migranata.

Izvor: Beta, AFP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Zajednička registracija izbeglica u regionu
  
• 

  Vesti

  : Mali biznis strahuje od graničnih kontrola
  
• 

  Vesti

  : Samit EU: Da li je moguć plan B za izbegličku krizu?
  
• 

  Vesti

  : Samit V4: ako se izbeglički talas ponovi ugroženi temelji EU i stabi
  
• 

  Vesti

  : Brisel: Hitno graditi kapacitete za migrante