Očuvanje mira velika je motivacija Zapadnog Balkana na putu ka EU ali ono ne treba da se kao ključna vrednost EU uzima zdravo za gotovo, rekao je 18. marta šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport. On je na međunarodnom skupu o evropskim integracijama regiona u Beogradu ocenio da je ostvaren veliki napredak u odnosima zemalja regiona. Na skupu je ukazano i da su Zapadni Balkan i odnosi zemalja regiona sa Rusijom važni za stabilnost cele Evrope. Kada je reč o integraciji Srbije u EU, ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović je rekla da se čeka još odoborenje Hrvatske za otvaranje poglavlja 23 i 24.
"Nekad ljudi kao opravdanje za evropske integracije kažu da Srbija nema alternativu. Ne mislim da je to dovoljno opravdanje za taj veliki poduhvat, niti mislim da je to dobra motivacija. Zemlje regiona poput Srbije koje su izašle iz haosa i samodestrukcije 90-ih godina prošlog veka, već imaju ogromnu motivaciju da idu ka EU", naveo je Devenport.
Na međunarodnom skupu o evropskim integracijama regiona, Devenport je rekao da EU sebi ne sme da priušti da uzme zdravo za gotovo dostignuća u očuvanju mira koja su dovela do toga da je rat medju zemljama nezamisliv, a to posebno treba imati na umu kada se govori o Zapadnom Balkanu.
Šef Delegacije EU u Srbiji je ocenio da je postignut veliki napredak u odnosima zemalja regiona.
"Ostvaren je ogroman napredak bilateralnih odnosa Srbije sa drugim zemljama u prethodnim godinama. Ko bi pre dve ili tri godine mogao zamisliti da će biti moguć taj nivo inkluzivne regionalne saradnje kroz proces Balkanske šestorke i Berlinski proces", rekao je Devenport.
Dodao je da je sada izazov da se tom okviru "da mesa", i ocenio da je to moguće.
"Srbija je potrebna Evropi, Evropska unija neće biti kompletna bez Srbije, i drugih zemalja Zapadnog Balkana, a postoji potreba za članice EU da vide da zemlje regiona daju doprinos i bezbednosti i prosperitetu", rekao je Devenport.
On je istakao da pripreme za poglavlja deluju kao isključivo birokratski zadatak, ali da to nije tako jer je izrada akcionih planova za poglavlja 23 i 24 iziskivala "do sada nezabeležen nivo konsultacija sa civilnim društvom", i dodao je da je priprema planova samo početak ostvarivanja ključnih ciljeva i efikasnih reformi.
Savetnik predsednika Francuskog instituta za medjunarodne odnose IFRI Dominik David (Dominique David) ocenio je da su Zapadni Balkan i odnosi zemalja regiona sa Rusijom važni za stabilnost cele Evrope.
"Ukrajinska kriza je potresla ceo kontinent i podsetila da odnosi EU i Rusije odredjuju u velikoj meri stabilnost kontinenta. U tim odnosima pitanje Balkana i odnosi koje neke zemlje poput Srbije održavaju sa našim velikim istočnim susedom igraju veliku ulogu", rekao je stručnjak IFRI.
David je rekao da put u EU nekada deluje dug, ali da treba misliti i o tome da region treba Evropskoj uniji nešto i da pruži tokom tog procesa. Naveo je da Evropsku uniju pored kriza potresa i manjak samopouzdanja i da zemlje koje teže da se priključe i koje vide dostignuća Unije mogu i u tom pogledu da daju podršku.
Ministar spoljnih poslova Bosne i Hecegovine Igor Carnadak složio se da je mirovna dimenzija ključan motiv zemljama regiona za pristupanje EU i da su zato motivisanije od drugih koje su prolazile kroz proces pristupanja.
Kao dodatne motive naveo je ekonomsku tranziciju i izgradnju vladavine zakona, i dodao da je to ključni cilj sadašnje vlade BiH s obzirom na to da su ljudi nezadovoljni ekonomskom situacijom. On je zahvalio Srbiji na pomoći u evropskim integracijama budući da je, kako je naveo nekoliko koraka ispred, kao i na dobrom odnosu prema BiH.
Joksimović: Hrvatska može da nas blokira, ali to bi bila loša poruka
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da se za otvaranje poglavlja 23 i 24 čeka još odobrenje Hrvatske, i da Zagreb može da uspori evropske integracije Srbije ali da to ne bi bila dobra poruka.
"Stvar je svake države da pokaže koliko je iskreno posvećena dobrim bilateralnim odnosima i regionalnoj sradnji. Naravo da kada ste članica EU, kao što je Hrvatska, imate izvesne mehanizme na raspolaganju da usporite proces, da ga negde zakočite ali ja mislim da to nije dobra poruka", rekla je ona novinarima u pauzi skupa o evropskim integracijama regiona.
Upitana da prokomentariše loše reakcije u Hrvatskoj zbog toga što haški optuženik Vojislav Šešelj neće biti u Hagu tokom izricanja presude, Joksimović je rekla da očekuje da će "naše komšije" razumeti da je Srbija iskrena u uspostavljanju dobrih odnosa i refomama, i da se to "prepoznaje" širom EU.
Kada je reč o konkretnim zahtevima koje Hrvatska ima u pogledu otvaranja poglavlja 23, ministarka je rekla da je reč o pitanjima koja nisu dovoljno krupna da bi se odlagalo otvaranje.
"Što se tiče hrvatskih posebnih zahteva, oni imaju određena dva-tri pitanja koja mislim da nisu u toj meri nesprovodiva ili nešto što bi trebalo da dovede do toga da ne daju saglsnost, ali ne bih sada o tome, to je sada još na radnim telima i nema smisla o tome da govorim. Ali verujem da ćemo i taj deo završiti“, navela je ona.
Ocenila je da je u pogledu akcionog plana za manjine Srbija ispunila sve obaveze.
"Pre svega za poglavlje 23 je postojala jedna dodatna obaveza Srbije da napravi akcioni plan za nacionalne manjine. Taj plan nije uslov za otvaranje poglavlja ali mi smo ga uz učešće i potpunu inkluziju svih saveta nacionalnih manjina u Srbiji napravili, to je vrlo dobro prošlo kod svih zemalja članica, pa smo i taj uslov zadovoljili", navela je ministarka Joksimović.
Istakla je da sa otvaranjem poglavlja reforme dobijaju na dinamici.
Joksimović je ocenila da će Srbija biti spremna za otvaranje još nekoliko poglavlja, a kao primere je navela poglavlje 5 o javnim nabavkama, 20 o industrijskoj i preduzetničkoj politici, 25 i 26 o obrazovanju i nauci, 13 o ribarstvu.
"Na ostalim poglavljima radimo. Dobili smo poziv za pregovaračke pozicije, naravno to je sad procedura i u našoj administraciji i u parlamentu ali je realno da osim 23 i 24 jos sigurno tri ili četiri poglavlja možemo do kraja godine da otvorimo“, navela je ona.
Konferenciju "Srbija i evropska integracija Zapadnog Balkana - Razmena mišljenja pred Parisku konferenciju o Zapadnom Balkanu" organizovali su Francusko-austrijski centar za zbližavanje u Evropi u saradnji sa Evropskim fondom za Balkan, Evropskim pokretom u Srbiji i Francuskim institutom za međunarodne odnose IFRI iz Pariza.
EurActiv Srbija
Očuvanje mira ključni motiv za evropske integracije 
